За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 29.6–4.7, Међународна конференција о Првом светском рату
АНДРИЋГРАД, 29. ЈУНА /СРНА/ – У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је отворена Међународна научна конференција под називом „Године које су промениле свет“, која се бави тематиком Првог свјетског рата и која је окупила 26 историчара из Србије, БиХ, Русије, Велике Британије и Ирске. Руководилац Одјељења за историју Андрићевог института…
РТРС, 1.7.2018, Откривена спомен-табла за деветорицу браће Вајагића
Позната је прича о девет Југовића, али мало је позната она о девет браће Вајагића. Они су се из далеке Америке прије стотину година упутили на Солунски фронт. Вајагићи су поријеклом из Суве Међе код Босанске Крупе. За бољим животом отишли су у Америку. Потом су добровољно отишли на Солунски…
Независне новине, Срна, 1.7.2018, Служењем парастоса почело обиљежавање 76 година од Битке на Козари
БАЊАЛУКА – Служењем парастоса код Спомен-крста на Мраковици је данас почело обиљежавање 76 година од Битке на Козари у којој је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 их је протјерано и интернирано у логоре. Обиљежавање заједнички организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова. Парастосу присуствују…
Вечерње новости, 1.7.2018, Пошта српским ратницима на Каленици [Мапа]
Код Штипа на истоку Македоније обележена 105. годишњица Брегалничке битке Комемаморативним скупом испред спомен обележја на брду Каленица код Штипа на истоку Македоније, где је некада било монументално обележје са костурницом погинулим српским војницима у Првом Балканском рату, у недељу је централном свечаношћу обележена 105. годишњица чувене Брегалничке битке вођене…
РТРС, Срна, 30.6.2018, Сјећање на јадовничке жртве – Истина о злочинима није се могла сакрити
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен помен за више од 40.000 Срба и Јевреја који су убијени у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Незавнисне Државе Хрватске, те освештан Часни крст. Вијенце код Спомен-обиљежја над Шарановом јамом положили су члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић,…
СРНА, 28.6.2018, Фоча: Служен помен за више хиљада краљевих војника
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ – Код спомен-крста у близини јаме Понор у фочанској мјесној заједници Миљевина данас је служен помен за више хиљада припаднике Југословенске војске у отаџбини, који су убијени у мају 1945. године. Борачка организација Фоче и овог Видовдана се присјетила масовног страдања младих краљевих војника које су…
Не заборављамо – Памтимо
Прокупље на длану, 25.2.2917, Бошко Чупић и Роса Пантић симболи Топличког устанка
Топлички устанак који је био једина ослободилачка борба у фебруару 2017. године у поробљеној Европи одликовао се храброшћу пре свега обичног становништва, које је желело да скине терет ропства са својих нејаких плећа. Зато су и симболи ове борбе пре свега људи из народа, као што је Бошко Чупић у Прокупљу и Роса Пантић у Блацу. На билбордима који су у знак Топличког устанка постављени у Прокупљу налази се лик мршавог, високог човека, који је према речима упућених заштитни знак топличког ратника не само у Топличком устанку, већ уопште. Реч је о четовођи Бошку Чупићу, који је као оснивач и команд[...]
Вечерње новости, 14. 2. 2024, Од мајке још чувам дописнице из логора: Потресна исповест Живка, једног од ’Дианине деце‘
Живка (Иванчевића) је 13. децембра 1942. из Завода за глувонему децу у Загребу, као српско ратно сироче, преузела Марија Зеленбрз. Пре тога прошао је кроз логоре у Старој Градишки и Сиску. О свом пореклу до скоро није знао ништа, осим да се зове Живко. Када је преузет, око врата је имао металну плочицу са бројем 1128, коју и данас носи на кожици око врата. Каже: "Не волим је, али она је део мене".
До пре неки месец није ни слутио да је после рата био само на корак од упознавања са мајком, што је јуче открио репортеру Новости, у Београду.
- Марија Зеленбрз, моја усвојитељка, коју сматрам [...]
РТ Балкан, 28. 8. 2023, Драгорад Драгичевић: Тајна вечера Саве Шумановића
Сава је, ишчекујући своје џелате, сакрио у триптих Берачице своје стваралачко причешће, које је остало непрочитано целих 60 година. Усташки агенти, када су по њега дошли ујутро 28. августа 1942. неизбежно су видели три свежа платна Берачица и неизбежно су били њихова прва публика. Да су разумели шта је Сава насликао, триптих би извесно био однесен, и ми га данас не бисмо гледали
Лета 1942. године Независна Држава Хрватска спрововодила је план, историјски доказано прокламован, о „регулисању” српског питања у Срему – да се трећина побије, трећина протера, а трећина покатоличи. У акцији којом је[...]
Политика, 1. 8. 2020, Историја у објективу војног свештеника: Ристо Ј. Шуковић
„У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије, која је настајала у најтежим условима од 1914. до 1918. године, доживео је војни свештеник Ристо Ј. Шуковић, учесник и хроничар рата, чији се фотографски записи по својој сугестивности и сензибилитету сврставају међу најбоља остварења српске фотографије. Ради се о фотоаматеру изузетног дара за одабир тема и снимање…”
Овако је у уводу свог записа „Војни свештеник Ристо Шуковић, ратни фотограф”, објављеног у „Ужичком зборнику” 1992. г[...]
Спутњик, 20. 9. 2023, Ватиканска архива о нацистичким злочинима отежава сваку помисао на канонизацију Степинца
Новопронађена документа из Ватиканског архива, и она која се односе на папу Пија 12, и нека непосредно повезана са интеракцијом између Римске курије и НДХ, која би такође требало обелоданити, битно отежавају и саму помисао на канонизацију надбискупа Алојзија Степинца, каже др Дарко Танасковић, оријентолог и бивши амбасадор Србије у Ватикану.
Доказ да је Ватикан још током Другог светског рата знао за злочине у концентрационим логорима стигао је директно из Ватиканске архиве у облику писма које потврђује да је Еуђенио Паћели, папа Пије Дванаести, био упознат са масовним истребљењем Јевреја.
&n[...]
