За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 12.6.2018, Јасеновац: Лаж као нож и метак
Идеја неких од ревизиониста да Хрватска треба да предухитри српску страну и прва сними филм о Јасеновцу како би предочила „праву истину“ није никаква празна пријетња. ЗАГРЕБ, 12. ЈУНА /СРНА/ – Бројни десничарски и конзервативни портали у Хрватској настављају офанзиву на историјску истину о концентрационом логору Јасеновац, уз сталне покушаје…
Глас Српске, 11.6.2018, Сјећања на славну битку чувају несаломиви дух
Фоча – Битка на Сутјесци симбол је борбе за слободу југословенских народа и несаломивог духа партизанских бораца, који су уз огромне губитке успјели да се одупру шест пута бројнијем непријатељу, што је касније имало великог утицаја на коначан слом фашизма. Поручено је ово јуче из Долине хероја на Тјентишту гдје…
У књизи „Досије Сарајево“ имена 7.428 Срба страдалих у Сарајеву
ПАЛЕ, 9. ЈУНА /СРНА/ – На Филозофском факултету на Палама представљена је књига „Досије Сарајево“ аутора Миливоја Иванишевића, која садржи 7.428 имена српских ратних жртава у Сарајеву, имена њихових егзекутора, као и свједочења 80 људи о томе како су мучени, силовани, испитивани. Иванишевић, који је и предсједник Институтa за истраживање…
СРНА, 9.6.2018, Деветнаест година српског безнађа
Срби нестају и у региону Пећи и Призрена, гдје их је од скоро 50.000 прије НАТО агресије остало мање од хиљаду, а слична је ситуација и у регији Приштине из које су Срби очишћени. У урбаном дијелу Приштине сада живи седморо Срба?! ПРИШTИНА, 9. ЈУНА /СРНА/ – На данашњи…
Магазин Седмица, 7.6.2018, ПИВСКА КРВАВА БАЈКА: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијена 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије. Српска православна црква је недавно одлучила да канонизује пивске страдалнике,…
Слободна Херцеговина, 3.6.2016, Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци почели први устанак у поробљеној Европи [из Архиве]
Приближава се шести јуни, значајан датум у српској историји, посебно оној која се односи на Босну и Херцеговину. Заморили смо се различитим датумима када су дизани устанци у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Македонији.., званично је у БиХ и Хрватској деценијама признаван двадесет седми јули! А да…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 28.4.2018, Петар Принцип: Мој стриц је убио тиранина
Бањалука - Седамдесетосмогодишњи Бањалучанин Петар Принцип наглашава да је његов стриц Гаврило извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника и тиранина Франца Фердинанда борећи се слободу српског и осталих народа у свијету.
Принцип каже да данашњи атентати у свијету нису као некад јер се не извршавају над тиранима и угњетачима, али да ће име и узвишено Гаврилово дјело и даље златним словима остати исписани у историји српског и свих слободарских народа свијета.
"Умоболни су сви који мог стрица данас неправедно сматрају терористом. Познато је да је Велики рат био припремљен и да је [...]
Глас Српске, СРНА, 6. 5. 2024, Нема кажњених за прогон Срба из Какња
Почетком маја прије 32 године 5.500 Срба са подручја какањске општине било је приморано да напусти своја огњишта, а припадници такозване Армије БиХ запалили су тада српске куће у 10 насеља и уништили стару српску православну цркву у Биљешеву, те 24 православне капеле у насељима Десетник, Суботиње, Данци, Видуша, Караула, подјсетили су у Одбору за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
Предсједник Одбора Ђорђе Радановић изјавио је Срни да су тада уништена већински српска насеља Десетник, Биљешево, Видуша, Доњи Лучани, Јеховина, Данци, Босна, Драчићи, Конџило, Миочи и Сарановићи.
"Српско ста[...]
![РТС, 16. 3. 2021, Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22378-350x200-no.jpg)
РТС, 16. 3. 2021, Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић [из Архиве]
Децембар 1990. године. Крај скромне куће у селу Горње Лесковице на Повлену мешају се музика, песма, понос и сузе. Породица Мирковић, њихови рођаци и комшије прате у војску свог Стојадина. Цолету (како од миља зову овог веселог младића) се испунила жеља. Биће тенкиста и после овог славља креће пут Бањалуке, до Центра за обуку возача војних возила.
Док весело и прилично пијано друштво слави Цолетов тест зрелости, мајка Аница крије сузе. Бринула би и да је много боље и мирније време, а сада, у страху од надолазеће невоље, од ратних бубњева који се увелико чују, једва се суздржава да гласно не [...]
Политика, 26.3.2009, Сијековац се сећа својих жртава
Сијековац – Недалеко од Брода, у Сијековцу, јуче је обележена седамнаеста годишњица злочина кога су су у овом селу, двадесет и шестог мартовског дана, починили припадници муслиманско хрватских паравојних формација и регуларних јединице Збора народне гарде. Тога дана на зверски начин убијено је 47 српских цивила.
– Извукли су нас из подрума у који смо се сакрили. Мајку Младенку и мене нису убили, али су зато уморили оца ми Луку те браћу Жељка и Драгана... Мајчино срце није издржало. И она је нешто касније умрла... Очеве кости пронашао сам прошле године, а посмртне остатке браће, још нисам, п[...]
Вечерње новости, 5. 5. 2021, ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму "Драва се не предаје"
НИ после осамдесет година од јуначког и трагичног чина команданта краљевског монитора "Драва", поручника фрегате Александра Берића, не престајемо да се дивимо и да се чиста срца клањамо његовој храбрости.
Једноставно: да поштујемо војничку заклетву коју је под државном заставом Берић у неравноправној борби, до потонућа брода, часно положио домовини на олтар - каже, за "Новости", редитељ Никола Лоренцин, који је недавно завршио снимање играно-документарног филма "Драва се не предаје".
Овим филмом аутор нас подсећа на велико херојство посаде "Драве" и поручника Берића који су 12. априла 19[...]
