За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 25.5.2018, Горажде: Пронађени посмртни остаци породице Вукашиновић
САРАЈЕВО, 25. МАЈА /СРНА/ – Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић изјавио је да су у мјесту Горња Буквица у општини Горажде пронађени посмртни остаци Милоша, Јованке и Грозде Вукашиновић које су са још пет чланова породице на данашњи дан 1992. године на кућном прагу убили…
Стање ствари, Искра, 23.5.2018, Милош Ковић: Избећи недостојне расправе о броју жртава у НДХ и Јасеновцу
Јевреји признају да им недостаје око милион и по имена да би достигли процену од око 6.000.000 жртава. Али, док они истражују и раде, у тај број нико не сме да им дирне. Тако бих и ја урадио са бројем од 500.000 – 600.000 жртава Јасеновца који је утврђен одмах…
РТРС, 23.5.2018, Конференција о Јасеновцу – представљени радови о расним законима и Алојзију Степинцу
Другог, завршног дана Седме међународне конференције о утврђивању истине о Јасеновцу, представљени су радови који додатно освјетљавају посљедице расних закона такозване Независне Државе Хрватске и улогу Алојзија Степинца. „Јасеновац је по броју жртава треће стратиште у Европи, а по начину ликвидације људи, логорима за дјецу и радним логорима који су…
РТРС, Срна, 22.5.2018, Злочин у Јасеновцу на међународном нивоу окарактерисати као геноцид
У Бањалуци је почела Седма међународна конфенција о утврђивању истине о Јасеновцу. Обим страдања Срба, Јевреја, Рома и осталих анти-фашиста биће додатно документован у 30 радова аутора из Српске, Србије, Велике Британије, Израела, Русије и осталих држава. Првог дана дводневне конференције изнесени су запањујући подаци, мало познати и добро упућеним…
РТРС, Срна, 19.5.2018, На Палама промовисан пројекат „Душу нису убили“
На Филозофском факултету на Палама вечерас је промовисан пројекат „Душу нису убили“, аутора Мире Лолић Мочевић, те историографске монографија „Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку“ аутора Драге Мастиловића. Пројекат „Душу нису убили“ састоји од истоименог документарног филма и књиге свједочења. У оквиру овог пројекта по први пут на једном…
Politika, 19. 5.2018, Savo Štrbac: Bili su samo deca
U trećoj dekadi aprila i prvoj polovini maja naš region, i ove kao i predhodnih godina, obeležavaju (i potresaju) komemoracije žrtvama Drugog svetskog rata, među kojima su najintrigantnije dve pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora: žrtvama ustaškog terora Koncentracionog logora Jasenovac i ubijenim ustašama u Blajburgu. Unazad nekoliko nedelja o ovim komemoracijama…
Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12298-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]
Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 80 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац.
Вијенце су у име институција Републике Српске положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министара рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.
Додик је рекао да је важно да се овај злочин не заборави, те да је он показао злочиначку нарав усташког режима.
Додик је најавио најавио снимање докум[...]
СРНА, 25.4.2017, Премијерно приказан филм „Слобода или смрт“
ГРАДИШКА, 25. АПРИЛА /СРНА/ - У Градишци је вечерас приказан документарни филм "Слобода или смрт" аутора Милана Пилиповића који представља потресно свједочење јединог живог логораша и учесника пробоја концентрационог логора Јасеновац, осамдесетдеветогодишњег Илије Ивановића из Горњих Подградаца.
Ивановић, који је присуствовао премијери филма, навео је да је у Јасеновац одведен са 13 година, провео у њему три године, девет мјесеци и неколико дана, побјегао из логора 22. априла, а кући дошао 28. априла 1945. године.
Tада, са шеснаест и по година, на вратима родне куће дочекала га је уплака[...]
СРНА, Глас Српске, 22.4.2017, По први пут у Великом парку одата почаст убијеним Србима
Сарајево - Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА јутрос је у Великом парку у Сарајеву положила вијенац и одала дужну пошту осморици убијених припадника резервног састава бивше ЈНА из групе "Транспортер".
Ово је први пут да су породице убијених након 25 година од злочина положиле вијенац и одале пошту својим најмилијим на мјесту гдје су страдали.
Предсједник Организационог одбора Мирјана Цабо рекла је новинарима да је на данашњи дан 22. априла 1992. године заробљено осам припадника ре[...]
Владимир ФРОЛОВ: Јадовно – српска VIA DOLOROSA
Априла месеца, навршило се 75 година када је са „радом“ почео најмонструознији од свих многобројних логора за Србе у НДХ, одмах по усвајању хрватских расних закона у Сабору.
Акламацијим је најпре усвојен закон о забрани ћирилице, па потом о утамањивању Срба!
Ретки, још живи потомци побијених Срба на тој велебитској заравни, узалуд чекају истину о том злочину „цементирану“ још тезама хрватских комуниста, који су били сумњив зачин у крајинској, српској антифашистичкој борби, али зато истинско цвеће у „братству-јединству“ бравара Broza!
Још средином тридесетих година прошлог века, у ком[...]
РТРС, Срна, 30.05.2020, Годишњица злочина у Сурдулици гдје је убијено и 15 избјеглих из РСК
Сутра се навршава 21 година од напада НАТО авиона на Сурдулицу када је убијено 15 Срба избјеглих из Републике Српске Крајине /РСК/, смјештених у павиљоне Специјалне болнице за плућне болести, и четири корисника Старачког дома, саопштио је Документационо информациони центар "Веритас".
У ноћи између 30. и 31. маја 1999. године убијени су Босиљка Малобабић /53/ и њена дјеца Милена /20/, Раде /19/ и Миленко /16/, Мила Слијепчевић /90/, Душан Манојловић /72/, Милица Манојловић /77/, сви избјегли из Сјеничка код Карловца.
НАТО авијација убила је и Славка Поповића /60/, Ђорђа Павковића /45/ и Д[...]
