За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 1.5.2018, Комеморација жртвама логора Јасеновац одржана у Њујорку
Тема овогодишње конференције била је “Лекције из Јасеновца за студије људских права и међународног права у 21. вијеку“… Синоћ је у Њујорку одржана седамнаеста по реду конференција и комеморација жртвама логора у Јасеновцу, у организацији Јасеновачког истраживачког инситута. Тема овогодишње конференције била је “Лекције из Јасеновца за студије људских права…
DIC Veritas, 30.4.2018, Godišnjica stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju, pod kodnim nazivom “Bljesak, na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpska Krajina (RSK), u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UNCRO – Sektor “Zapad”. Protiv zapadnoslavonskih Srba, sa oko 15.000 žitelja i sa oko 4.000 vojnika,…
Вечерње новости, 29. 4. 2018, Хрвати уз НДХ, у партизанима ратовали Срби
Зашто врх хрватске државе упорно покушава да „опере“ усташке злочине у другом светском рату. Мачек, а не Павелић, позвао хрватски народ да подржи усташку државу, што је и учињено ОД пада Берлинског зида до ових дана дешава се ревизија историје и историографије, „прање руку“ у чијој позадини је порицање злочина… Политика, Танјуг, 29.4.2018, У Прагу одата почаст српским војницима
Праг – Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти у цркви Успења Пресвете Богородице са спомен-костурницом на Олшанском гробљу у Прагу у којој почива 131 српски војник пао у Првом светском рату. Церемонији су присуствовали и студенти Војне…
Стандард, Печат, 18.4.2017, Ненад Антонијевић: Страдање Срба на Косову је црна рупа наше историографије
Доктор историјских наука Ненад Антонијевић у разговору за „Печат“ баца ново светло на тему која је била вишедеценијски табу на овим просторима – страдање Срба на Косову и Метохији током Другог светског рата. „Не смемо дозволити да нам се по питању писања историје последње деценије 20. века, диктира теза да…
СРНА, Вести, 29.4.2018, Принцип је био југословенски, а не српски националиста
Покрет Млада Босна настао је из бунта омладине сачињене углавном од ђака свих нација поријеклом са села, која је од рођења осјећала тешко бреме аустроугарске окупације и власти, истиче директор Архива Србије Мирослав Перишић. БЕОГРАД, 29. АПРИЛА /СРНА/ – Гаврило Принцип је био југословенски националиста, који је тежио уједињењу јужних…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 25. 2. 2019, Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони - Збогом Сарајево
Пале - Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале.
"Фебруар и почетак марта 1996. године... Срби су напустили одбрањене општине и насеља тадашњег Српског Сарајева - Грбавицу, Неђариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац - и савлађујући сњежну олују, у избјегличким колонама напуштали куће и станове, њиве, воћњаке, очевину и дједовину", наводи Славко Јовичић С[...]
Епархија бихаћко-петровачка, СПЦ, 3.4.2019, Епископ Сергије: Крст Светог Вукосава Куленвакуфског
Његош је давно написао: „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“.
Опомињући се ових мудрих ријечи, присјећамо се великог и незаборављеног Вукосава Куленвакуфског, у диптихе светих уписаног свештеномученика, онога који је данас и довијека наш молитвеник пред Пријестолом Божјим.
Свети Вукосав Куленвакуфски је рођен у Суваји Петровачкој 1865. године. Богословију у Рељеву је завршио 1892. године. У ђаконски чин рукоположио га је митрополит дабробосански Георгије Николајевић, 6. децембра 1891, а у свештенички чин исти архијереј, 9. маја 1892. године.
Двадесет осам годи[...]
Вести онлајн, 12. 7. 2023, Ратне заставе на Маршу мира
У Меморијалном центру Поточари обележено је 28 година од страдања Бошњака у Сребреници 1995. године, а и ова годишњица протекла је у знаку дубоких подела.
Велика фарса
Бошњаци, већ трећу годину заредом, нису присуствовали комеморативној седници Скупштине Сребренице зато што се на њој одавала почаст свим жртвама последњег рата.
Истовремено, у месту Незука, код Зворника, у склопу манифестације Марш мира који Бошњаци организују у почаст погинулих у Сребреници јула 1995, одржана је смотра некадашњих припадника 28. дивизије Армије РБиХ на којој су развијане ратне и исламске заставе. Притом с[...]
Политика, 23. 1. 2023, Обележена 81. годишњица Новосадске рације
НОВИ САД - Представници Града Новог Сада, Покрајинске владе и Скупштине, Војске Србије, Јеврејске општине Нови Сад, Матице ромске, амбасаде Мађарске и амбасаде Израела, као и представници потомака жртава, обележили су данас 81. годишњицу Новосадске рације. Како је саопштено из кабинета градоначелника Новог Сада Милана Ђурића, том приликом венци су положени на споменик Породица на Кеју жртава рације и спуштени у Дунав.
Ђурић је истакао да постоје датуми који нису само део историје и сећања, већ представљају „велику животну лекцију за све нас, и за оне после нас”.
Сећање је, додао је Ђурић[...]
РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији
Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња.
Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом, медијском кампањом која је приказивала да су албански дјечаци наводно натјерани у Ибар. Извјештавање албанских медија било је тенденциозно и сасвим неистинито.
Током својеврсне Кристалне ноћи, како се изразио један од званичника КФОР, марта 2004, над Србима, њиховим домовима[...]
