За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Завичајни музеј Градишка, Српска инфо, 5. 3. 2021, Краљевски пилоти на платну: Историјски подухват у Лијевчу ускоро на филму
Завичајни музеј Градишка у сарадњи са градском управом почео је снимање документарно-играног филма о пилотима, херојима Краљевског ваздухопловства који су прије 80 година, са аеродрома у Ровинама и Александровцу бомбардовали положаје Трећег рајха. Током Априлског рата, наглашава историчар из Градишке Бојан Вујчић, пилоти Краљевског ваздухопловства су 1941. године, након њемачког… ИН4С, 4.3.2021, Сребреница је НАТО и Ватикански пројекат за уништење РС, Бата Иванишевић у „Српском св(иј)ету“ [Видео]
Он је у овој јубиларној 100-ој емисији коју води Гордана Јанићијевић отворио многе друге теме о којима такође има значајну документацију. Поготово о Сарајеву „Напад је био од стране муслимана, много цивилних жртава је било. Људи су били очајни. Сами су се сналазили, бранио се ко са чим стигне и…
ИН4С, 2. 3. 2021, Ко је био Осман Растодер: Злочинац који је палио српска села и залагао се за Велику Албанију
Према одређеним подацима, на простору Санџака, припадници Муслиманске милиције су, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спалили преко 140 српских села Филм Драгана Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ актуелизовао је, деценијама уназад, маргинализовано питање злочина над српским народом у Другом свјетском рату, који су захваљујући тоталитарном комунистичком… Вечерње новости, 27. 2. 2021, У селу Носковачка Дубрава Хрватској порушен споменик жртвама усташког логора за децу Поткозарја [Твитер]
Без много најава срушен је споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе (НОБ) и жртвама усташког терора у Носковачкој Дубрави, насељу у Вировитичко-подравској жупанији, у којем живи свега седамдесетак људи. Намера локалних власти овог села на граници између Хрватске и Мађарске, била је да на месту споменика направи паркинг за аутобусе, а…
Вечерње новости, 14. 2. 2021, Прошло 28 година откад су муслимани из Црне Горе затрли чајничка села Поникве, Трпиње и Шапићи
Прошло је 28 година од масакра над цивилним становништвом у селима Поникве, Трпиње и Шапићи у општини Чајниче, а за овој злочин још нико није одговарао, нити се повела истрага о њему. Једанаестог марта 2021. године навршиће се 13 године откад је НВО „Амнести“ поднела кривичну пријаву црногорском врховном државном…
Политика, 16. 1. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (1): Сећање на живот иза бодљикаве жице
Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања. Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 21. 9. 2025, За убиство 13 резервиста ЈНА осуђен само Михајло Храстов на четири године
За ликвидацију 13 резервиста бивше Југословенске народне армије /ЈНА/ на Коранском мосту код Карловца 21. септембра 1991. године осуђен је само карловачки специјалац Михајло Мишо Храстов, а мала је вјероватноћа да ће се то десити осталим учесницима и налогодавцима тог злочина, наводи Документационо-информативни центар Веритас.
Из "Веритаса" подсјећау да је Храстов, упркос осуђујућој пресуди за ратни злочин изреченој од домаћих судова, у Хрватској постао икона ратних ветерана и симбол протеклог рата, који је на 30 година од тог злочина добио и свој мурал у граду у којем је злочин починио.
[...]
РТ Балкан, 22. 3. 2024, Годишњица злочина у Старом Броду: Девојке скакале у ледену Дрину само да не падну усташама у руке
Матија Бећковић једном је за Стари Брод рекао да је то "Титаник" за који нико не зна, иако је, како је казао, "у Дрини подављено више него у Атлантском океану, на броду за који зна читав свет"
Данас, на Младенце, 22. марта, обележава се осамдесетдруга годишњица страшног злочина у Старом Броду испод Вишеграда, када су усташе Јуре Францетића сустигли српски збег и на обали реке побили више од 6.000 људи.
На Дрини, у Старом Броду, тек пре 15-так година подигнут је споменик побијеној нејачи, подсећање, наук онима који брзо заборављају:
"У прољеће 1942. из Сарајева је кренуло десет хиљада [...]
Вечерње новости, 2. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Планови фратра Бркана
Удовице би се удале, наравно за католика, јер Срба близу нема. Младе удовице удати за католике да би рађале Хрвате
ТЕК после извршеног терора над Србима и убијања 2.300 мушкараца, жена и деце и клања 60 школске деце у школи заједно са њиховим учитељима фебруара-марта 1942. године, Срби из Бања Луке и околних села прешли су из православља у католичанство. „Ово прелажење вршено је искључиво попуњавњем одређених формулара. Никаквих канонских обреда није било“ (по изјави Станислава Божића из Бања Луке, 17. децембра 1943. године).
Виктор Новак каже да за акцију католичења даје ванредну илустрациј[...]
РТРС, 16. 1.2018, Требиње се сјећа свог најмлађег борца
На данашњи дан, прије двадесет три године, послије тешког рањавања и троипомјесечне борбе за живот, подлегао је Александар Маслеша, најмлађи борац Требињске бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом данас ја поред његовог споменика у центру Требиња служен помен и положено цвијеће.
Тек што је напунио шеснаест, у августу 1993. Александар је ступио у Бобанску чету, у саставу Требињске бригаде. Са старијим и искуснијим борцима стизао је на све линије одбране. Двадесет седмог септембра, код Борачког језера, од једне гранате страдале су Александрове старјешине, а он, са још неколико сабораца, [...]
РТ Балкан, Политика, 10. 6. 2024, Генерал Лазаревић 25 година од потписивања Кумановског споразума: Нисмо капитулирали
Ми се јесмо изместили са територије покрајине, али смо непрестано сањали о тренутку повратка. Тај сан је недосањан за све нас из Приштинског корпуса, поручио је генерал-пуковник у пензији Владимир Лазаревић, легендарни командант одбране СРЈ и Србије на Косову и Метохији 1998. и 1999. године
Пре тачно 25 година, 9. јуна поподне, током ноћи и све до зоре 10. јуна 1999. године, трајали су на аеродрому код Куманова разговори о завршетку агресије на СР Југославију и Србију и о прекиду непријатељстава на Косову и Метохији.
"Бранили смо домовину, борили се против терориста, чували државне грани[...]
