За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 4. 12. 2020, Македонци преименовали српске светитеље на фрескама
У манастиру Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке, Свети Никодим и Стефан Првовенчани постали су Константин Кавасил и Јустинијан Први Посетиоци манастира Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке у Северној Македонији из манастирске цркве могли би да изађу у најмању руку збуњени. Ако су у манастирској књижари купили монографију о…
Вечерње новости, 13.10.2020, М.Диклић, Р.Драговић: Сукоби између Срба и Хрвата у руководству Хрватске обележили прве поратне године
Да Србе не чека светла будућност у СР Хрватској постало је јасно већ по ослобођењу, са приступањем решавања уставног положаја Срба у Хрватској. Руководство ове Републике, бројним видљивим и невидљивим нитима повезано са Титом, низом потеза показало је јасну тежњу да Србе у Хрватској миноризује, а њихов политички утицај сведе…
Спутњик, 30.11.2020, На спомен-табли Диани Будисављевић писаће „спасла углавном српску децу“
Сенат града Инсбрука одлучио да на родној кући Диане Будисављевић постави спомен-плочу на којој ће писати да је спасавала углавном српску децу из логора НДХ. Чланови Сената и Одбора за културу града Инсбрука су 18. новембра на седници Сената града Инсбрука једногласно усвојили коначну верзију текста на спомен-табли за Диану…
Спутњик, 30.11.2020, „Дара из Јасеновца“ српски кандидат за Оскара
Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића српски је кандидат за 93. награду „Оскар” Америчке академије филмске уметности и науке, у категорији за најбољи међународни филм (International Feature Film Award), саопштио је данас Филмски центар Србије. Одлуку је донела комисија у саставу Добривоје Танасијевић – Дан Тана (члан Америчке академије…
Политика, 28.11.2020, Јован прошао 50 држава да би стигао на Солунски фронт
Ратна стаза Зековића с Романије: Маџарска, Украјина, Галиција, Добруџа, Русија, Сибир, Манџурија, Сингапур, Цејлон, Индијски океан, Египат, Средоземље, Грчка и слободна Србија Ратна повест Јована Зековића (1892–1983), сва је прилика, нема упоредиву. Прошао је 50 држава и половину северне хемисфере да би се о Васкрсу 1918. обрео са српском војском…
Дневник.рс, 22.11.2020, Архив Војводине објавио монографију „Усташка зверства; Зборник докумената (1941-1942)”
Предмет: Понашање усташа; Према извештају Штаткомандатуре Сарајево, дана 7.9. су припадници усташа код Раљева у две куће затворили 80 до 100 Срба, мушкараца, жена и деце, куће су запалили, а Срби су живи изгорели. Неколико других Срба је истом приликом одвојено, било стрељано. Као потврда прилаже се девет фотографија. У…
Не заборављамо – Памтимо
Светигора, 31. 1. 2022, Светосавска прослава у Враки и Скадру
Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и све Албаније г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, у цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра свечано је прослављен празник Светог Саве Равноапостолног, првог Архиепископа и просветитеља српског, чиме је почела прослава јубилеја 200. годишњице српске школе „Свети Сава“ у Враки и Скадру (1822-2022).
Свету Литургију поводом празника Светог Саве, у недељу 30. јануара 2022. године, служили су свештеници Српске Православне Цркве и Албанске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Ве[...]
СРНА, 7. 7. 2023, Промовисана књига ’Доња Махала, 418 дана мог пакла‘
Некадашњи заточеник логора у Доњој Махали код Орашја Драго Божић је тортуре кроз које су прошли он и његови сапатници описао у књизи "Орашје - Доња Махала 418 дана мог пакла" која је вечерас представљена у Обудовцу.
Божић, који данас живи у Пећинцима у Србији, каже да су у књизи саткане многе приче о томе шта су преживјели он и његових 40 сапатника, од којих 17 није преживјело.
"Прошло је 30 година, али и данас осјећам посљедице боравка у логору. Највеће невидљиве посљедице јесу психолошке које сви носимо у себи. Опхођење мучитеља према нама, физичко и психичко иживљавање оставили су неи[...]
Вечерње новости, 6. 7. 2022, Милорад Екмечић: Папа Пије XII је био обавештен о злочину над српским народом
ОБАВЕШТАЈНА служба италијанске војске је слала на време податке о масовном убијању Срба, али ни италијанска дипломатска документа, нити званична историја италијанског рата на подручју Далмације коју је објавио италијански генералштаб (Oddone Talro, 1985), не знају када је донета одлука, и ко је донео одлуку да се почне масовни геноцид.
ко нису знали када је и где наређен почетак геноцида над Србима, италијанска војска је сазнала да је Главни усташки стан у Загребу наредио да се од краја августа до 6. септембра 1941. мора завршити потпуна ликвидација целокупног српског становништва. Доушници с[...]
![Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 - Јуначки отпор српске војске [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13708-350x200-no.jpg)
Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 - Јуначки отпор српске војске [из Архиве]
Док се у социјалистичкој Југославији, па и данас, писало и пише о ”срамном поразу” Априла 1941, Немци су то видели другачије. „У реону Лапова, маса српских трупа се појављује са тешким оруђима. Изгледало нам је, да са нашим предњим деловима оклопних оруђа нећемо успети. Овде је, постигнут врхунац српских противудара. Настаје са свих страна отварање непријатељске ватре на наше предње делове. Српска артиљерија са својим широким цевима туче по нама, а митраљеска и пушчана ватра се такође умешала“ – извештавала је, примера ради, Оклопна група ”Клајст”.
Само Струмички одред уништио је 14 немачки[...]
![РТ Балкан, 11. 7. 2024, Зоран Шапоњић: Оно што свет не жели да види - Масакри у српским селима око Сребренице [Мапе]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21201-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 11. 7. 2024, Зоран Шапоњић: Оно што свет не жели да види - Масакри у српским селима око Сребренице [Мапе]
Јасуши Акаши је још 2011. потврдио да су "кад је почео Младићев напад на Сребреницу тамо биле стациониране муслиманске трупе", а да је "њихов командант (Насер Орић) неколико месеци пре напада отишао у Сарајево и није се вратио"
Злочину у Сребреници и Поточарима јула 1995. године, где ће данас, на 29 годишњицу бити одржана комеморација, којој ће присуствовати десетине амбасадора из западног и исламског света и о којој ће нашироко извештавати највећи медији западне хемисфере, претходили су стравични злочини и масакри у десетинама и десетинама српских села. У лето и јесен 1992. године и у зиму[...]
