За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 25.11.2020, Равнице код Новог Града: Положени вијенци у знак сјећање на страдале цивиле
НОВИ ГРАД – Представници Општинске борачке организације и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама код Новог Града гдје се налазе спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио…
Политика, 24.11.2020, Плакати са поруком „Хвала деди на победи”
Бајина Башта – У Туристичком информативном центру у Бајиној Башти недавно су објавили плакате са именима више од 270 носилаца Албанске споменице са подручја ове општине. У знак сећања на истакнуте ратнике Великог рата, да се не забораве њихова имена и заслуге за отаџбину. – На тим плакатима, уз поруку…
Политика, 23.11.2020, Усташке жртве су плутале Савом
Београђанка која је 1943. као петнаестогодишњакиња присуствовала вађењу тела српских страдалника из НДХ из престоничких река, сведочи за наш лист о овим потресним догађајима Тог лета 1943. године, у јеку окупације Београда, Душанка Поповић је имала петнаест година. Због полицијског часа који је ноћу био на снази, она и њени…
Вести онлајн, 22.11.2020, Рањено срце српског јунака
Нема Чачанина који не зна где се у овом граду налази чувена кафана „Цар Лазар“, али мало је оних који знају да се само стотинак метара од кафане, у истој улици, налази кућа у којој је 25. маја 1882. године рођен Драгутин Гавриловић, мајор српске војске који је у историји… Глас Српске, 21.11.2020, Положени вијенци жртвама такозваног велеиздајничког процеса
БАЊАЛУКА – Предсједник Скупштине града Бањалука Зоран Талић данас је на бањалучком гробљу “Свети Пантелија” положио вијенац на споменик жртвама такозваног велеиздајничког процеса поводом 102 године од уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, који се обиљежава и као други Дан града. Вијенце су положили и представници Владе Републике Српске…
Вести онлајн, 19. 11.2020, Судбина девојчице из јаме: Јунаштво и чојство Винка Томаша
У горким и болним сећањима свих, па и ових дана преминуле Милице Маљковић, претпоследње од четрнаесторо преживелих из јаме Равни долац на Динари, најснажније су се урезала доброчинства, сећања на оне који су им на било који начин помогли, поготово ако су то чинили они који нису морали. Тако су… Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, Срна, 25. 11. 2024, Нови Град, Равнице: Молитвено се сјећати невино страдалих [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23290-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 25. 11. 2024, Нови Град, Равнице: Молитвено се сјећати невино страдалих [Мапа]
На мјесном гробљу у Равницама код Новог Града данас су положени вијенци и прислужене свијеће код спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и Одбрамбено-отаџбинском рату.
Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио свештеник Небојша Њежић, који је рекао да се овај и други злочини над српским народом не смију заборавити.
- Кроз историју нисмо много марили да се сазна истина о страдању српског народа. Док буде постојала Српска православна црква молитвено ћемо се сјећати невино страдалих - рекао је Њежић.
Предсједник Борачке ор[...]
Политика, 9. 5. 2025, Момчило Павловић: Девети мај – талац високе политике
Осмог маја 1945. у Берлинском предграђу Карлсхорст, у сали официрске мензе зграде бивше немачке школе војних инжењера, потписана је друга капитулација немачке војске, пошто првом капитулацијом у Ремсу у штабу Ајзенхаура Стаљин није био задовољан.
Четири заставе на зидовима – совјетска, америчка, британска и француска – симбол су братства у оружју. У салу улази маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков, главнокомандујући маршал ваздухопловства краљевских ваздухопловних снага сер Артур Тедер, генерал Шпац, адмирал Баро, генерал Делатр де Тасињи и чланови совјетских, америчких, британских и фран[...]
e-Veritas, 8.9.2021, Povodom 28. godišnjice stradanja Srba iz „Medačkog džepa“
Devetog septembra 1993. godine Hrvatska vojska je iznenada izvršila agresiju na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, smještena južno i jugoistočno od Gospića u tzv. “Medačkom džepu”, koja su se do tada osamnaest mjeseci nalazila pod zaštitom UN-a.
Hrvatska vojska je u nastupanju pljačkala, palila, rušila kuće, trovala bunare, ubijala i masakrirala civile, vojnike i milicionere. Ono što nisu uspjeli u nastupanju, pobili su i uništili u povlačenju, koje je, uz posredovanje UNPROFOR-a, potrajalo do 17. septembra iste godine.
Tragedija “Medačkog džepa” odvijala se pred oči[...]
Политика, 24. 2. 2024, Оном који ме нађе мртвог
„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово писмо неизоставно преда адресату”, а тај беше отац му, Бранислав Нушић.
У том тренутку Страхиња има 19 година и борац је Скопског ђачког батаљона, оног упамћеног као 1.300 каплара, све самих голобрадих момака, из школских клупа отишлих у бој. И нису помогли сви „гласови разума” да се у рат не враћа након ра[...]
![StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22001-350x200-no.jpg)
StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]
Контакти југословенских комуниста и усташа између два светска рата већ одавно нису историографска непознаница.
Једно од тумачења ове појаве налазимо у књизи старог историчара Бранислава Глигоријевића Коминтерна, југословенско и српско питање, објављеној пре готово 30 година. Глигоријевићева истраживања показују значајно преклапање циљева КПЈ и Павелићевог покрета почетком тридесетих година, због чега чак ни челни људи партије, попут Милана Горкића и Владимира Ћопића, нису зазирали од комуникације са усташким лидерима. У усташком покрету Горкић је видео, читамо у Глигоријевићевој књизи, “израз[...]
