За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НСПМ, 16.3.2018, Милојко Будимир: Книнска „Зора“ није ловачко друштво из хумористичке серије Радоша Бајића
Серија „Шифра Деспот“ која се већ месец дана приказује на ТВ Пинк најављивана је много пре него је почела, трејлером из епизоде у којој су се Радош Бајић и други аутори поиграли с једном од најосетљивијих група српског друштва, крајишким Србима, протераним у Србију у време хрватских војно-полицијских акција „Бљесак“…
ДИЦ Веритас, 16.3.2018, Саво Штрбац: Хрватско суочавање са прошлошћу
У региону се скоро свакодневно оснивају разни одбори и вијећа за “све и свашта”, али је ријетко који од њих добио значај, укључујући и медијски простор, као Вијеће за суочавање с посљедицама владавине недемократских режима, којег је хрватска Влада оснавала 2. марта 2017, чији је непосредни повод за оснивање био…
СРНА, 16.3.2018, У десет сарајевских општина убијено 7.432 Срба
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ – У десет сарајевских општина у протеклом рату убијено је 7.432 Срба, од којих 6.188 мушкараца и 1.244 жене, рекао је вечерас у Источном Сарајеву аутор књиге „Досије Сарајево“ Миливоје Иванишевић за којег је руководство овог града приредило пријем у оквиру обиљежавања 22 године од…
БН, Срна, 13.3.2018, Равноговци положили цвијеће на споменик палим борцима
ВИШЕГРАД, 13. МАРТА /СРНА/ – Чланови Равногорског покрета отаџбине Српске данас су положили цвијеће на Споменик палим борцима у Вишеграду, а потом су кренули у Добрунску Ријеку, гдје ће бити обиљежене 72 године од хапшења начелника Штаба врховне команде Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Михаиловића. Предсједник Предсједништва Борачке организације…
Вечерње новости, 12.3.2018, Над Сарајевом сени мртвих Срба
Недеља сећања на егзодус 170.000 људи из главног града БиХ. Од 1992. до 1995. убијено 6.188 мушкараца и 1.244 жене МРТВИ Срби су најубедљивији сведоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће поништити. У Сарајеву је од 1992. до 1995. настрадало 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца…
РТРС, 12.3.2018, Сјећање на дјевојчице убијене у Грбавици: Тужилаштво БиХ и даље ћути
У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице. У Миљевићима је одржан…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 3. 12. 2018, Пламен свеће за јунаке Врбовачког боја
Црква у Врбовцу је једна од спомен-костурница у СПЦ, али је једино она везана за трагичну 1915. годину
Спомен-костурница у Цркви Светог пророка Јеремије никога не оставља равнодушним. Свећа воштаница упаљена је погинулим српским војницима. Прича сеже у прошлост, у 1915. годину.
Врбовачки бој 1915. године био је одлучујући за одржање Шумадијске дивизије у одбрани на поседнутом положају. Због снаге којом је располагала, немачка царска војска под командом фелдмаршала Макензена изабрала је за напад кључни положај на Церјаку и Врбовачку косу, чије је пробијање условило повлачење Шумадијске ди[...]
Вести Онлајн, 6. 1. 2022, Сваки Божић доноси бол
Нема у том селу куће која није завијена у црно! У само једном дану, за најрадоснији хришћански празник, муслимани су све побили, чак и домаће животиње. Оно што нису могли да сатру покрали су или запалили.
Ово је тужна слика из рата у Босни која ни данас не бледи код малобројних мештана Кравица код Братунца, где су 7. јануара 1993. године на Божић, борбене групе Армије БиХ предвођене Насером Орићем заузеле село и убиле 49 мештана, махом цивила. Парастосом у обновљеној Цркви Петра и Павла, а затим и полагањем венаца испред споменика, обележено је 29 година од једног од највећих масакара последњ[...]
СРНА, 26. 9. 2023, Диклић: Спасена српска дјеца завршила и у Ватикану
Историчар Момчило Диклић изјавио је Срни да су српска дјеца која су спасена из усташких логора упућивана широм свијета и Европе, као и у Ватикан.
Диклић одавно прати ситуацију о покатоличавању Срба у Хрватској. Он је испричао да му је његов сада покојни пријатељ Милан Дивјак Лички, који је истраживао Ватикански архив према налогу Извршног већа Војводине, рекао да му је један човјек у том архиву, који га је опслуживао, рекао да није Италијан, већ да је из Поткозарја, али није знао из којег села.
На питање Дивјака како је то сазнао, тај човјек му је одговорио да је био задужен да пази неког ст[...]
РТРС, 23. 12. 2023, У Вишеграду промовисана књига Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини
"Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини", књига аутора Марије Јововић о борцу Jугословенске војске у отаџбини, који је извршио атентат на усташког злочинца Анту Павелића, промовисана је у Културном центру "Иво Андрић" у Вишеграду.
"Благоје Јововић-српски херој у вучијој јазбини" је несвакидашња прича која на више од 200 страница прати животни пут некадашњег припадника Југословенске војске у отаџбини и његову потјеру за крволочним злочинцем, вођом усташког покрета Антом Павелићем.
Аутор Марија Јововић, Благојева кћерка, у књизи се бави личношћу и свиме што је овај српски патриот[...]
Печат, 7. 2. 2018, ЛАЗАР ЛУКАЈИЋ: Крвави браник православља
На данашњи дан: 7. фебруара 1942 – Хрватске усташе масакрирале 2.315 Срба (од којих 551 деце до 14 година старости) из бањалучких насеља Дракулић, Шарговац, Мотике, Раковац... под окупацијом Независне Државе Хрватске.
Из архиве | Разговарала Биљана Живковић
Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, најстрашнијег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистирајући на „случају Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то деценијско прећуткивање у „старој, доброј, слободољубивој“ Европи, када су у питању Срби[...]
