За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 12.3.2018, Над Сарајевом сени мртвих Срба
Недеља сећања на егзодус 170.000 људи из главног града БиХ. Од 1992. до 1995. убијено 6.188 мушкараца и 1.244 жене МРТВИ Срби су најубедљивији сведоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће поништити. У Сарајеву је од 1992. до 1995. настрадало 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца…
РТРС, 12.3.2018, Сјећање на дјевојчице убијене у Грбавици: Тужилаштво БиХ и даље ћути
У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице. У Миљевићима је одржан…
Блиц, Спутњик, Index.hr, 7.3.2018, Амерички историчар: Хрватска црква је подржала стварање усташке државе са циљем да се истребе Срби
Амерички историчар мађарског порекла Иштван Деак истиче да је хрватска Католичка црква помогла у стварању Независне Државе Хрватске (НДХ), те да су усташама главни непријатељи били Срби, па су их зато највише и убијали. Деак, аутор књиге “Европа на суђењу”, која се бави “колаборацијом, отпором и одмаздом током Другог…
Танјуг, 7.3.2018, Канторовичево „Вештачење о кривици за рат 1914.“
БЕОГРАД – У издању Службеног гласника објављено је „Вештачење о кривици за рат 1914.“ чији је аутор истакнути правник и универзитетски професор Херман Канторович, у преводу историчара Велибора Бухе. По налогу из Рајхстага 1923. године Канторович је почео разматрање и данас актуелног питања кривице за Први светски рат, које је…
СРНА, 5.3.2018, Ханџар дивизија – Хитлерови и Павелићеви кољачи
Ханџар дивизија истицала се у масакрирању рањених и заробљених партизана и Срба. Спирала злочина је била једнодимензионална – подједнако се односила на старце, жене и дјецу, те одрасле мушкарце… БИЈЕЉИНА, 5. МАРТА /СРНА/ – Почетком марта 1943. године, на иницијативу њемачких нациста и уз сарадњу усташких власти поглавника Анте Павелића…
РТРС, 5.3.2018, Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално на мети вандала
Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално су на мети вандала и пљачкаша. Само у посљедња четири мјесеца у неколико наврата су оштећене спомен-капеле на стратиштима Ржани до и Пандурица, а поломљена је и спомен-плоча у мјесту Котези. Ни 77 година од ужасног страдања, жртве херцеговачких јама немају мира. Са…
Не заборављамо – Памтимо
Вести, Глас западне Србије, 25. 9. 2018, Јунаштво на Галовића пољу
Полагањем венаца на споменик на Галовића брду у варошици Прањани уз присуство Маје Гојковић, председнице Народне скупштине Срије, Кајла Скота, амбасадора САД у Србији, престолонаследника Александра Другог Карађорђевића, представника Војске Србије и бројних војних делегација обележена је 74. годишњица чувене мисије под називом Халијард у којој је крајем Другог светског рата спасено 520 савезничких авијатичара који су оборени над Србијом у току прелета савезничких авиона ка циљевима за бомбардовање у Румунији.
Сећање на јунаке са Галовић брда: Место где је изведена операција Халијар[...]
СРНА, 26. 2.2017, Крвава српска свадба у Сарајеву
Против убице српског свата, Рамиза Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је убијен 2008. у Сарајеву. Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Првог марта 1992. године у Сарајеву је убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни с[...]
Вечерње новости, 1. 8. 2023, Био је најхуманији градоначелник Крушевца, многе спасао од Немаца и смрти, а данас нема ни своју улицу
КРСТА НОВАКОВИЋ (1899-1973) био је најхуманији градоначелник Крушевца у дугој историји овог града, али данас у њему нема ни своју улицу.
Крушевац нема ниједно спомен обележје непосредно посвећено овом апотекару, народном посланику и градоначелнику Крушевца, који је 1941. године успео да спаси бројне људе од немачке одмазде.
Но, пре него да постављен тихи херој Другог светског рата Новаковић, власник треће апотеке у Крушевцу 1933.године, помагао је развоју Крушевца у два мандата градоначелника.
Најзаслужнији је за постављање камена темељца за изградњу Гимнаије (за градњу је дао и лични[...]
Спутњик, 14.11.2018, Корени најопаснијег пројекта на Балкану посађени и у Старом Расу
Иако сматра да медији придају превише пажње ономе што Сулејман Угљанин прича јер је реч о „политичару који је пре десет година причао једно, пре пет друго, а данас прича треће“, историчар др Милутин Живковић из Института за српску културу каже да је идеологија „Велике Албаније“ на простору Санџака дуго присутна, барем од 1941, ако не и раније.
Живковић, аутор студије монографије „Између ’Велике Албаније‘ и Србије. Нови Пазар, Тутин и Ибарски Колашин (1941—1944)“ додаје да је 1941. године, када је дошло до немачке окупације Србије, на том простору сву цивилну власт преузео бивши народни посл[...]
РТРС, Срна, 16. 10. 2023, И 32 године послије убиства 125 Срба у Госпићу пронађени остаци свега 57
Иако се навршавају 32 године од убиства најмање 125 српских цивила у Госпићу, до сада су сахрањени посмртни остаци тек 57 жртава, а породице додатно брине што се ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака осталих, саопштено је из Документационо информационог центра "Веритас".
Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава сазнање да су одавно на слободу Тихомир Орашковић, Мирко Норац и Стјепан Грандић осуђени за овај злочин пред Жупанијским судом у Ријеци из марта 2003. године.
Из "Веритаса" поручују да остаје отворено питање зашто нису процесуирани и остали припадници [...]
