За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Privreda.rs.ba, 28. 2. 2018, Морепловци у српским опанцима
Српска војска се после офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре… Српски став, 27. 2. 2018, Драган Крсмановић: СССР и грађански рат у Југославији 1941-1945.
Ових дана, тачније 5. марта навршиће се 76 година од чувеног упозорења које је Коминтерна упутила Јосипу Брозу Титу (Броз) упозоравајући га на штетне последице бољшевизације партизанског покрета. Нико ван Југославије тада није знао да је још 14. децембра 1941. године Броз већ озваничио своју објаву грађанског рата. До тада… Дан, 26.2.2018, Откривена масовна гробница код Никшића: 300 цивила бачено у јаму
Након пуних 76 година сумњи и скривених прича преживјелих голготе Другог свјетског рата и њихових потомака репортери „Дана“ потврдили су постојање масовне гробнице у близини Никшића. По први пут од суровог злочина, који је у континуитету трајао више од годину, тајну јаме безданице у мјесту Дубраве изнад никшићког села…
СРБски ФБРепортер, 21.2.2018, Зашто се ћути о покољу Срба у Бугојну 1992: Живе их спаљивали и секли секирама
Када су 27. маја 1992. године, бежећи од напада хрватске бојне Франкопан и осталих јединица ХВО, Срби из Чипуљића и Бугојна напустили своје домове и преко Мандалца, Гарачких подова и Стожера, избегли у Купрес, Миле (Васе) Лукић (49) остао је у својој кући у Чипуљићу. Десетак дана касније хрватски војници…
Опанак, 21.2.2018, Оне немају споменик: 50 Српкињица, бежећи пред Турцима, скоком у Саву отишле заједничку смрт
На страницама српске историје бледо се назире подвиг 50 српских девојака које су после пропасти Првог српског устанка, бежећи од турске освете, решиле да се ухвате за руке и скоче у Саву у селу Скела крај Обреновца. Не желећи да изгубе девојачку част и достојанство изабрале су смрт уместо срамоте.…
ДИЦ Веритас, 17.2.2018, Саво Штрбац: ЗЛОЧИН У СУХАЧУ
Недавно су медији у региону пренијели вијест да је жалбено вијеће Жупанијског суда у Сплиту потврдило првостепену пресуда Општинског суда у Сплиту којом су због наношења тешких тјелесних повреда са смртном посљедицом Јовану Боровићу (62) проглашени кривима и кажњени са по годину дана затвора рођаци Стипе Буљ (57) и Дражан…
Не заборављамо – Памтимо
Радио Освит. 28. 2. 2022, У седам заједничких гробница на Глођанском брду пронађена тијела српских жртава
Поворка сјећања, пета по реду на Глођанском брду код Зворника, снимљена је за филм„Свједок“.
Бројни Зворничани, који су учествовали у снимању кадрова за потребе овог документарног филма „Свједок", одали су почаст убијеним Србима и доктору Зорану Станковићу.
Документарно-историјски филм режисера Дениса Бојића, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих лица, говори о животу и раду патолога професора доктора Зорана Станковића, његовом учешћу на бројним есхумацијама и идентификацијама Срба убијених у рату девед[...]
Глас Српске, 3.4.2017, Стравични злочини у Мркоњић Граду оковани неправдом
Бањалука - За злочин почињен над 181 српском жртвом 1995. године у Мркоњић Граду још нико није одговарао, иако је приликом ексхумације убијених у марту и априлу 1996. о злочинима сачињена обимна документација и уз доказе прослијеђена свим надлежним институцијама.
Од отварања масовне гробнице у којој су биле жртве страдале током агресије Хрватске војске и Петог корпуса Армије РБиХ прошла је 21 година, али ни против кога још није подигнута оптужница. У Мркоњић Граду ексхумирано је 181 тијело, међу којима 81 цивил, 97 бораца Војске РС и три припадника МУП-а РС. У мањим гробницама у тој општини[...]
Вечерње новости, 9. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ ЖЕНЕ СУ УКРАСИЛЕ СЛАВНИ ГВОЗДЕНИ ПУК - Флора Сендс је једина жена са Запада која се борила као војник у Великом рату
При команди Топличког гвозденог пука у село Дољане организована је болница за лечење рањеника и болесника за сузбијање маларичних обољења.
Поред каплара Милунке Савић овој јединици добровољно и одлучно придружила се још једна жена - Енглескиња Флора Сендс (Flora Sandes), болничарка из Болнице шкотских жена које су дале највећи организовани допринос у лечењу рањеника у Србији 1915. године.
Занимљиво је како је та храбра Енглескиња приступила Топличком пуку у Македонији. „У подножју Бабуне водиле су се жестоке борбе, а у граду је радила српска болница. Флора је, међутим, желела да буде што[...]
Вечерње новости, 27. 7. 2018, Помен Карађорђу
У Радовањаском Лугу код Велике Плане обележена 201. годишњица од страдања вожда Ђорђа Петровића
У Радовањском лугу код Велике Плане, уз пригодну свечаност, у петак је обележена 201. годишњица од страдања вожда Ђорђа Петровића. Свечаност је почела литургијом у цркви Захвалници, а потом је следио је парастос на гробу.
На месту убиства одиграна је и представа "Време части и поноса", Народног позоришта из Београда. Програм се одвијао под слоганом "У славу великог вожда".
Радовањски луг је спомен-комплекс, који се налази у столетној шуми у атару села Радовање. Обухвата обележено место убис[...]
Епархија бихаћко-петровачка, СПЦ, 3.4.2019, Епископ Сергије: Крст Светог Вукосава Куленвакуфског
Његош је давно написао: „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“.
Опомињући се ових мудрих ријечи, присјећамо се великог и незаборављеног Вукосава Куленвакуфског, у диптихе светих уписаног свештеномученика, онога који је данас и довијека наш молитвеник пред Пријестолом Божјим.
Свети Вукосав Куленвакуфски је рођен у Суваји Петровачкој 1865. године. Богословију у Рељеву је завршио 1892. године. У ђаконски чин рукоположио га је митрополит дабробосански Георгије Николајевић, 6. децембра 1891, а у свештенички чин исти архијереј, 9. маја 1892. године.
Двадесет осам годи[...]
