За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 31.1.2018, Најтрагичнији дан у српској војној историји
Књига „Легет 1914” аутора Слободана Лазаревића, која говори о војничкој катастрофи која је потиснута у колективном сећању, представљена је у Дому Војске Србије у Београду. Битка се одиграла 6. септембра 1914. године, почетком Првог светског рата, а тог дана погинуло је или заробљено, подаци у литератури се разликују, између пет…
СРНА, 30.1.2018, Пакао који су у јамама открили археолози током шездесетих година
Истраживаче који су радили на откопавању /мањег/ дијела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог вијека највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих прије затрпавања јаме земљом… БИЈЕЉИНА, 30. ЈАНУАРА /СРНА/ – У општој лицитацији бројем јасеновачких…
Глас Српске, СРНА, 27.1.2018, Обиљежен Међународни Дан сјећања на жртве Холокауста
Козарска Дубица – Међународни Дан сјећања на жртве Холокауста – 27. јануар обиљежен је данас у Спомен-подручју „Доња Градина“ у Козарској Дубици полагањем вијенаца на спомен-обиљежје жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе предмета, докумената и фотографија који свједоче о жртвама усташких злочина геноцида и Холокауста у НДХ и њеном највећем…
СРНА, 28.1.2018, Дан сјећања на страдале у Другом свјетском рату
ЛОНДОН, 28. ЈАНУАРА /СРНА/ – У Амбасади Србије у Лондону обиљежен је Дан сјећања на Србе, Јевреје и Роме страдале у Другом свјетском рату на територији окупиране Краљевине Југославије, који је организовала Фондација за сјећање на Јасеновац и Холокауст. Покровитељ Дана сјећања је Министарство културе и информисања Србије, а догађају…
Политика, Танјуг, 27.1.2018, Изложба о Јасеновцу у Уједињеним нацијама
Јединствену поставку, која је израз успешне српско-јеврејске сарадње, вечерас ће у седишту светске организације у Њујорку отворити министар спољних послова Ивица Дачић Много делова једне сложене слагалице морало је да се готово беспрекорно уклопи у целину да би данас у Палати Уједињених нација у Њујорку, у 18 часова по њујоршком,…
DIC Veritas, Portal Novosti, 25.1.2018, Ilija Babić, živi kompjuter Mokrog Polja
Vremešni mještanin već je desetljećima kroničar života i običaja svoga sela kraj Knina: ‘Moj ‘kompjutor’ još nije napao nikakav virus, ništa se nije izbrisalo i sve iz njega uspijevam izvući. A pamtim dosta toga, od svoje sedme godine znam skoro svaki detalj o prošlosti ovog sela’, kaže 87-godišnji Ilija Babić…
Не заборављамо – Памтимо
Чачански глас, 2. 12. 2023, Црна бресничка јесен - 79 година од јесени 1944.
Октобар и новембар 1944. још се не заборављају у Бресници. Посебно ноћ између 27. и 28. новембра, када су војници немачког окупатора побили велики број мештана једног дела села, махом деце, жена и старих. Многа породична огњишта су се тада заувек угасила.
Седамдесет и девет новембара је прошло и сваке године у селу се, у знак сећања на овај страшан догађај, одржава парастос. Окупили су се Бресничани и у понедељак, 27. новембра, око спомен-чесме, подигнуте 2020. у порти Цркве Светог апостола Марка, у центру села. Прошле године, 8. маја, на црквену славу Марковдан, споменик је освештао владик[...]
Искра, 12. 7. 2024, Владимир Умељић: Суза деде Радомира
(Од унука, с љубављу)
рича о деди Радомиру би могла да се наслови и са „Од чобанчета до Обилића“, јер његов животни пут јесте водио од сеоског малишана, који је завртао воловима репове у питомини шумадијске Груже, па до четири немилосрдна рата и испршених груди у официрској униформи, што изранављених у борбама, што окићених Обилићевим медаљама.
Но, ратови нису били врхунац животних искушења, он је почео да се назире у немачком заробљеништву у време Другог светског рата, да би кулминирао по повратку у тада Титову Југославију.
Ону, у којој су сви били једнаки а само понеки једнакији. То д[...]
Вечерње новости, 23.5.2015, Смрт мајора Ивана Фрегла
Југословенска војска у отаџбини и избегличка влада прогласили су ослобођење свих Јужних Словена, уједињених под окриљем заједничке мајке - Велике Југославије, као основни ратни циљ
Чим га је југословенска избегличка влада поставила за команданта "свих патриотских снага у Југославији", пуковник Михаиловић је свој покрет преименовао у Југословенску војску у Отаџбини. Ова последња назнака у називу војске била је нужна због тога што су се југословенске ваздухопловне и поморске снаге 1941. године, заједно с владом, такође повукле из земље и биле су под директном британском командом на Блиском ис[...]
Вести, 29. 6. 2023, Традиција у Оснабричкој парохији: Парастос на војничком гробљу
Традиционално се уочи Видовдана, у Меморијалном центру у Оснабрику, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, одржава Општи видовдански парастос свим српским страдалницима од Косовског боја до данашњих дана.
Драге госте, владику Григорија и владику Јована, парохијани су дочекали у порти Цркве Светог Георгија. Теодора Дабић и Емилија Тадић су им уручиле букете цвећа. Светој архијерејској литургији у храму присуствовали су бројни верници из целе Немачке, али и из отаџбине, као и представници д[...]
Kosovo Online, 29. 5. 2024, Александар Раковић: Албанско „откривање римокатоличких корена“ и претензије на српску баштину на Косову и Метохији
За Косово онлајн: др Александар Раковић, научни саветник Института за новију историју Србије
О албанском муслиманском фактору у рушењу српског простора пуно тога је могло да се каже кроз албанско-бошњачке верске и политичке везе које сежу од Косова и Метохије до Старе Рашке (Санџака). Ипак, у албанском свету постоји и римокатолички фактор који се на истоветан начин показао нетрпељивим према Србима и Српској православној цркви. У националном одређивању Албанаца верска припадност не игра улогу као код југословенских народа код којих је, упркос истоветном језику, религија била „вододелница нац[...]
