За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 14.12.2017, Хиљаду прича, а ниједна истина о „Панди“
Данас се навршава пуних 19 година од свирепог убиства шесторице српских младића у пећком кафићу. Родитељи огорчени што се ни после толико времена још не зна ко је крив за смрт њихове деце КАКО време одмиче, све је теже. И даље се, нажалост, може чути хиљаду прича око имена налогодаваца…
Политика, 12.12.2017, Нема кривичног поступка за убиство четника 1945. на Јелици
Тужилаштво за ратне злочине у допису од 14. новембра 2017. заузело став да у конкретном случају постоји једино надлежност Вишег суда у Чачку, односно „само кривично дело тешког убиства из члана 114. став 1. тачка 9 КЗ…” Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница жртава комунистичког терора на…
Стандард, 11.12.2017, Радован Калабић: Угушени глас Јанка Туфегџића (1907-1944)
Шта је био прави разлог због кога је Јанко Туфегџић после 1945. прогнан из српске књижевности Даме и господо, Браћо и сестре, Пре неколико година просветне власти у Србији избациле су из обавезне лектире Хајдук Станка. Прво издање најчитанијег романа међу Србима његов писац Јанко Веселиновић посветио је Николи Тесли,… Вечерње новости, 4. 12. 2017, Уклањају трагове бугарског покоља: Вандализована Спомен костурница
Поново оштећена Спомен костурница жртава бугарског покоља у Манастирецу код Македонског брода у Порече Непознати вандали оштетили су мермерну таблу на Спомен капели са костурницом жртава стравичног покоља казнених експедиција бугарске окупаторске војске, извршеног на Бадњи дан 1916. у селу Манастирец код Македонског брода, у региону Пореча, на западу Македоније.…
Вести, 7.12.2017, 26 година од убиства породице Зец у Загребу
Данас се навршава тачно 26 година од свирепе ликвидације српске породице Зец у центру Загреба, 1991. године. За овај злочин је до сада правоснажно осуђена само једна особа, Томислав Мерчеп, док сви други, укључујући и извршитеље који су признали убиство, па чак полицију и одвели на место где су извршили…
Нишке Вести, 6.12.2017, Порука Нишлија из времена бугарске окупације од 1915. до 1918. године
„СРБИ смо, НИШ је српски, српски је био, и српски ће бити“ Догађања у Нишу за време бугарске окупације од 1915. до 1918. године, посебно у време Топличког устанка, НИСУ досад довољно истразена и обрађена. Она су, међутим, била бројна и изузетно важна. Бугари су, у ствари, добили прилику да…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 9. 10. 2018, Спомен-обиљежје на Бардањолту Србима и Црногорцима страдалим у Балканским ратовима
Српски национални савјет Црне Горе, уз подршку Удружења Срба и Црногораца "Морача-Розафа" из Скадра, подигао је спомен-обиљежје страдалим ратницима, Србима и Црногорцима, који су своје животе дали на поприштима Дечића, Бардањолта и Тарабоша у Балканским ратовима, 1912. и 1913. године.
Из Српског националног савјета наводе да је више од 100 година од када хиљаде српских и црногорских јунака почива на скадарским ободима без заслужене пажње, како Србије, тако и Црне Горе.
"Послије више од 105 година Српски национални савјет је постављањем импозантног крста обиљежио стратишта Срба и Црногора[...]
Глас Српске, СРНА, 16, 5. 2023, Прошла 31 година од мучког напада на ненаоружане Србе у Пофалићма
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Прва реакција на изненадни напад милитантних комшија муслимана на Србе у сарајевском насељу Пофалићи 16. маја 1992. године била је паника, невјерица, разочарење и страх, те питање како да им се ненаоружани и неспремни одупремо и заштитимо нашу нејач, присјећа се бивши житељ Пофалића Васо Елез.
Он истиче за Срну да им ништа друго није преостало него да у том првом тренутку спашавају дјецу, жене и родитеље, огорчени чињеницом да ће се спасити само ако хитно напусте огњишта.
Елез, демобилисани борац Војске Републике Српске и секретар Борачке организације општине Источно Ново [...]
Политика, 1.7.2018, У Скадру се за јело купити није имало ништа
„Од ма кога Црногорца потражиш да ли има хлеба да ти прода, казаће ти сваки истим одговором: ’Нема, чоче, богуми, ово је сиромашна и гладна Црна Гора’”, забележио је у Подгорици новембра 1915. артиљеријски наредник Милета М. Продановић, током повлачења српске војске
Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.”
Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је[...]
Искра. 10. 8. 2023, Владимир Умељић: ’Култура памћења‘ данашњих хрватских бискупа у односу на специјални концентрациони логор за децу Јастребарско
Погледајмо прво само кратко шта о логору Јастребарско наводи угледно немачко научно удружење „Arbeitskreis Shoa.de e.V.“, у својој објави од 6. априла 2010:
„Неке од хрватских часних сестара у Јастребарском, као нпр. Ана Барта Пулхерија (1882-1972), Марија Милавец Гаудиенција, економ логора а са надимком „звечарка“, и друге, које су у суштини биле ужасне садисткиње и безосећајни циници, доказано су и лично убијале децу. Одбијале су и да им дају храну и одећу, са образложењем:
„То су деца паризана, која ће нас касније убијати, нека боље одмах умру“.
Сестра Пулхерија је после Другог све[...]
Срна, 7.6.2016, Обиљежено 73 године од геноцида у Долима
НИКШИЋ, 7. ЈУНА /СРНА/ - У Долима, код села Миљковац у Пиви, данас су обиљежене 73 године од страдања народа овог краја за вријеме Другог свјетског рата од усташа и фолксдојчерске јединице "Принц Еуген".
Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесту страдања окупио се већи број Пивљана.
Владика Јоаникије, који је Доли назвао српском голготом и "пивским Јасеновцем", рекао је да је то најбоље мјесто да се људи измире, преносе црногорски портали.
"Овдје треба да човјек одложи сва[...]
