За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 27. 5. 2021, Плава гробница из Другог рата: Навршава се 80 година од највеће поморске трагедије војске Краљевине Југославије у Солунском заливу [Мапа]
ПРЕ равно осам деценија, у ноћи, 27. маја 1941. године, у Солунском заливу код места Неа Миханиона, догодила се највећа поморска трагедија Војске Краљевине Југославије. Тада је потонуо брод Хелена Канавариоти, познат и као Света Јелена на коме су били заробљени официри, подофицири и војници које су нацистички окупатори транспортовали… Вечерње новости, 24. 5. 2021, Отргао од заборава више од 15.000 српских јунака: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату
„А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља. Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету – опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје… Политика, 24. 5. 2021, Знали смо за шта се боримо [Ажурирано]
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА Витор Кнежевић из села Мушвете у општини Чајетина, са братом Светозаром, од своје девете године, оста сироче. Врло ранo су, по казивању породице, забележеном у „Ратном поменику”, завршили занате. Светозар дунђерски, а јунак ове приче поста један од најбољих шнајдера у свом крају, познат по изради… Политика, 23. 5. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА: Фудбал иза бодљикаве жице заробљеничког логора
Допринос серијалу „Заробљеници Априлског рата” недавно је дао и Бранислав Тикић из Ниша. Овај правник и публициста је послао нашој редакцији неколико оригиналних фотографија из заробљеничких логора у Немачкој, изразивши наду да ће ти историјски фото-прилози привући пажњу читалаца „Политике”. Овом приликом објављујемо две фотографије. На једној су приказани заробљени…
Вечерње новости, 5. 5. 2021, ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму „Драва се не предаје“
НИ после осамдесет година од јуначког и трагичног чина команданта краљевског монитора „Драва“, поручника фрегате Александра Берића, не престајемо да се дивимо и да се чиста срца клањамо његовој храбрости. Једноставно: да поштујемо војничку заклетву коју је под државном заставом Берић у неравноправној борби, до потонућа брода, часно положио домовини…
Danas, 2. 5. 2021, Од оваквих књига озбиљне државе праве студије за међународну јавност – Библиотека ’Корени‘
Борисав Челиковић, уредник Библиотеке „Корени“ Службеног гласника, о штампању етнографских зборника о Метохији У оквиру Библиотеке „Корени“, у којој се штампају фототипска издања из Српског етнографског зборника, као и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, Службени гласник објавио је прву од четворотомне књиге о Метохији.… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 31. 1. 2024, Драган Р. Млађеновић: Спрем’те се четници – силна ће борба да буде
О ослобођењу Јужне Србије (данас Северна Македонија) Јован Цвијић је писао: „Кад бисмо ми те земље ратом и крвљу заузели, нико од нас не би сматрао да смо их освојили, већ само повратили од Турака, ослободили од најгорих насиља области за које је најјаче везана српска свест и српско осећање“.
У књизи „Српска револуционарна организација – комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903–1912“ (Београд, 1998) српски национални радник Стеван Симић (Кратово, 1882 – Скопље, 1962), излаже сажету историју првих четничких акција у борби за ослобођење и заштиту Старе и Јужне Србије од турског, буга[...]
Политика, 24. 6. 2024, Тишина над великим човеком – 25 година од отмице проф. др Андрије Томановића
„Слађане, треба га превити, рана је доста прљава. Накупило се крви”, рекао је проф. др Андрија Томановић свом младом колеги Слађану Петровићу, који је тог дана одбранио специјалистички испит. Потом се обратио тешко рањеном младићу: „Биће то све у реду!” и отишао.
Синиша Живић, устрељен на бензинској станици у Приштини, био је његов последњи пацијент. Памти сваки детаљ хаоса и тренутке када се, у њему и око њега, све налазило негде између живота и смрти. Професор је изашао из Клиничко-болничког центра Приштина и нестао.
Доктор Слађан Петровић је сутрадан рекао рањеном Живићу: „Мораш да бе[...]
СРНА, 22.4.2017, Не блиједе сјећања на страхоте усташког злочина у Јасеновцу
Стоја Карлица одеведена је у усташки логор Јасеновац као деветогодишња дјевојчица. И данас се сјећа страхота које је преживјела, али сматра да се злочини које је тамо видјела не могу описати ријечима.
НОВИ ГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, никада неће заборавити страхоте које је као дјевојчица преживјела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом свјетском рату, гдје су људе убијали и прије него што су ушли у логорски комплекс.
Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживјела у јасеновачком логору не мо[...]
ФБ Репортер, 13. 9. 2016, Зорица Пелеш: Прота Стеван М. Димитријевић (1866-1953) из Архиве
Сажетак: Циљ овог рада је да се на основу необјављених и објављених података да кратак приказ живота и рада неуморног проте Стеве Димитријевића, који је пуних 88 година дисао за српство и свој родни Алексинац, из кога је пешке кренуо на школовање у Београд. Био је професор и један од ректора чувене Богослоско-учитељске школе у Призрену (1899-1903; 1911 – 1920). Оснивач је први и декан Православно-богословског факултета у Београду (1920) на коме је био и први професор Историје Српске православне цркве. Био је професор петорице српских патријараха: Варнаве, Гаврила, Германа, Павла и садашњег Ири[...]
![Националист.рс, 10. 10. 2023, ИСКОРИШЋЕН И ОДБАЧЕН: Србин Станко Опачић Ћаница – партизански командант који је осудио своје и завршио на Голом отоку [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17381-350x200-no.jpg)
Националист.рс, 10. 10. 2023, ИСКОРИШЋЕН И ОДБАЧЕН: Србин Станко Опачић Ћаница – партизански командант који је осудио своје и завршио на Голом отоку [из Архиве]
Данас се слуша надбискуп Фрањо Кухарић који каже да је у Јасеновцу побијено 40.000 људи, и то већином Хрвата. Све је ишло у правцу да се злочини геноцида прикрију
Станко Опачић Ћаница организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Отворио је Прво заседање АВНОЈ-а, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радетом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом О[...]
