За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 22.10.2017, Грајф: Хрвати су створили пакао на земљи – Јасеновац
Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“ Гидеон Грајф истиче да је концентрациони логор Јасеновац био „пакао на Земљи који су створили Хрвати“ и упозорава на настојања да се избрише и ревидира историја, што „личи на покушаје да се укине Холокауст“. У интервјуу Срни Грајф…
Вечерње новости, Танјуг, 16.10.2017, На Јелици ексхумација тела двојице убијених Равногораца
Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника ЈВуО Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца,…
Вести, 16. 10.2017, Чекала сам да ме убију
Од крвавог октобра у селима горњег Јадра прошло је 76 година, али се осамдесетпетогодишња Стојанка Ђокић, девојачко Антонић, из лозничког села Цикоте свега сећа као да је јуче било. Сећа се дана када је као деветогодишња девојчица стајала пред пушкама немачких војника и кад смрт није хтела да је узме,… Политика, 16.10. 2017, Четници опет у истом гробу
Чачак – Заменик вишег тужиоца у Чачку, Драган Калаба, издао је наредбу за вештачење гробнице убијених четника на Јелици, које је поверено специјалисти судске медицине др Љубиши Божићу из Београда. Зато је у току дана настављено откопавање те раке без обележја, коју су у недељу отворили чланови комисије за проналажење…
Вечерње новости, 14.10.217, Обрен Ђекић: Златиборска тројка у јаму бацала младе
После открића скелета у пећини Церова, Обрен Ђекић (90) сведочи о злочину: Мој отац Иван је тог јуна 1945. с комшијом гледао како младиће одводе исти људи, и увек у цик зоре Ђецо, кад за овцама пођете кроз шуму, у ону јаму камење више не бацајте! То се сад не…
Одговор г. Оливеру Николићу о чланству
Од: Srpski Memorijal <srpski.memorijal@gmail.com> Датум: 13. октобар 2017. 12:41 Наслов: Re: Clanstvo Коме: oliver.nikolic Поштовани пријатељу, Хвала Вам што се интересујете за наше пројекте и радовали бисмо се будућој сарадњи. Изградња Меморијалног центра српским жртвама у XX веку још није актуелна, а Вама хвала на понуди. Не зависно од објекта…
Не заборављамо – Памтимо
Светигора, 2. 2. 2024, На данашњи дан манастир Ђурђеви Ступови одбрањен од турске војске
На данашњи дан, 2 фебруара 1876. године око двије стотине васојевићких устаника, у цјелодневној борби, одбранило је од турске војске манастир Ђурђеви ступови код Берана.
Своју задужбину Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године. У Манастиру, његовој задужбини, на десној страни наоса налази се његов гроб, над којим стоји запис: “Жупан Првослав, син великога жупана Тихомира, синовац светога Симеона Немање и ктитор мјеста сегов”.
Манастир је подигнут на лијевој страни Лима, под Растовцем, на заравни која се[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 8.2021, Промовисана књига Жељка Пантелића „Ничији војници - у сарајевском паклу 1992. године“
У бањалучком Културном центру Бански двор вечерас је промовисана књига "Ничији војници - У сарајевском паклу 1992. године", аутора Жељка Пантелића, као свједочанство о убиствима војника и ратних заробљеника који су пали у руке муслиманских формација.
Пантелић је навео да је као припадник 65. заштитног моторизованог пука ЈНА био заробљен приликом напада муслиманских паравојних формација на колону ЈНА у повлачењу из Сарајева.
"Догађаје тог времена сам фактографски приказао у књизи и сигурно је да представљају јасан доказ злочиначких намјера. Књига показује и како су створени митови о `град[...]
РТРС, СРНА, 5. 6. 2023, Сребреница: Парастос Tројчинданским жртвама усташког злочина
Код спомен-костурнице у Сребреници данас ће бити служен парастос и обиљежено 80 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје, када су побиле више од 250 Срба.
Из општинског Одбора за обиљежавање годишњица српског страдања саопштено је да је предвиђено да парастос убијеним цивилима почне у 10.30 часова.
Биће прислужене свијеће, одата почаст страдалима и положено цвијеће код спомен-крста, који је 2019. године подигнут код спомен-костурнице.
Злочин у Сребреници почињен је 14. јуна 1943. године, [...]
Вести, 3.7.2017, Обнова спомен-капеле жртвама усташа у Ливну: Ни кости им нису биле свете
Ако све буде по плану, 30. јула ове године, на Огњену Марију, односно свету великомученицу Марину, у Ливну ће бити поново отворена обновљена и уређена спомен-капела са криптом у којој вечно почивају посмртни остаци 1.587 жртава усташких покоља почињених над Србима у овом крају, углавном на Огњену Марију и Светог Илију 1941. године.
Капела са криптом је, да подсетимо, подигнута у лето 1991. године и у њој су 11. августа положене кости жртава извађене из двадесетак јама и са губилишта у Ливну и селима рубом Ливањског поља.
У крипти су изложени и разноврсни предмети нађени у јамама и плитки[...]
Искра, 22. 12. 2023, Из историје српске логорашке нације: Логор Сајмиште - приредио Владимир Димитријевић
СУРА ГРОБНИЦА: УСПОМЕНЕ ДРАГОМИРА СТЕВАНОВИЋА
Др Драгомир Стевановић био је лекар, предратни члан Демократске странке и кандидат за посланика на последњим скупштинским изборима у Краљевини Југославији. За време Другог светског рата стао је на страну Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. Ухапсили су га Немци током 1942. године и остатак рата провео је по разним нацистичким затворима и логорима. Најдуже је био на Сајмишту.
По Стевановићу, Мађарски павиљон, у коме су вршене егзекуције, личио је на катакомбу:“Због тога је Гестапо одлучио да га употреби за кланицу политичких кри[...]
