За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Одговор г. Оливеру Николићу о чланству
Од: Srpski Memorijal <srpski.memorijal@gmail.com> Датум: 13. октобар 2017. 12:41 Наслов: Re: Clanstvo Коме: oliver.nikolic Поштовани пријатељу, Хвала Вам што се интересујете за наше пројекте и радовали бисмо се будућој сарадњи. Изградња Меморијалног центра српским жртвама у XX веку још није актуелна, а Вама хвала на понуди. Не зависно од објекта…
РТРС, 12.10. 2017, Стари Брод на Дрини: Камен-темељац за музеј посвећен српском страдању
У спомен-комплексу у Старом Броду на Дрини положен је камен-темељац за музеј. Биће посвећен страдању српског народа 1942, када је усташка Црна легија под командом Јуре Францетиће, звјерски убила више од 6.000 Срба Подриња и Романијског платоа. Након подизања крста 2008. и освећења Спомен капеле 2014, јавила се потреба за…
Вечерње новости, 11.10.2017, Бјеловац у зору завили у црно
За убиство 109 Срба 1992. у братуначком селу нико из Орићевих јединица није одговарао. Славки Матић зликовци су зверски усмртили две ћерке и мужа ДОК је престрављени народ у зору, те страшне 1992. године, бежао из села ка Дрини, Славка Матић трчала је у супротном смеру знајући да су у…
Вечерње новости, 9.12.2017, Покошеној младости подижу споменик
После писања „Новости“ о жртвама комуниста на златиборском брду. Општина Чајетина подржала истраживање масовне гробнице ВЕЋЕ Општине Чајетина донело је одлуку да подржи истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну…
Вечерње новости, 7.10.2017, Предали се партизанима, завршили на дну јаме
На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору.…
РТРС, Срна, 7.10.2017, У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре
На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату. Представник Српског народног вијећа града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 11.11.2021, Прашки скандал: Православној цркви где се моле Срби прети катанац — неки би да тако казне Русе
Најпосећенијој православној цркви у Прагу прети катанац. Управа гробља на коме је крипта са костима српских заробљеника у Првом светском рату тврди да службама присуствује превише људи, да свеће оштећују фреске, а смета разглас са кога се чује литургија. За поједине, сви православни су Руси и зато желе да је затворе, кажу саговорници Спутњика.
Како сазнају, правни заступник Православне цркве чешких земаља и Словачке разговарао је са представницима градске управе, „која је спремна за техничке преговоре о томе под којим условима ће се црква даље користити“.
„Није још било разговора, само су по[...]
НСПМ, 13.9.2017, Масакр српских цивила у селу Бравнице, 1995. године
На данашњи дан, 13. септембра 1995. хрватски екстремисти су на бруталан начин извршили масакр над чак 81 српским цивилом, који су се у избегличкој колони повлачили из окупираног Доњег Вакуфа према Бањалуци.
Колону су чинили углавном жене, деца и старци, али су их хрватски екстремисти свеједно немилосрдно истребљивали, најпре гађајући зољама и гранатама, а потом су преживеле "довршавали" аутоматским пушкама. Главни злочинац Дамир Крстичевић тренутно министар одбране Хрватске.
Док су 1993. војници Републике Српске управо на том простору спасили хрватске избеглице који су бежале од Муслиман[...]
Вечерње новости, 10. 12. 2023, Истина о Јасеновцу на архивским снимцима и у матичним књигама
Историчар Горан Хутинец је 2019. године, у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу пронашао фотографије урађене из ваздуха пред крај рата, када је Јасеновац прелетала средоземна савезничка ескадрила за ваздушно извиђање
Када би тимови стручњака кренули археолошки да истражују подручје Јасеновца и Доње Градине, као што то од Хрватске и тражи Међународна алијанса за сећање на Холокауст ИХРА, открили би мноштво трагова некадашњег усташког логора, али и неексхумираних масовних гробница, тврди за "Вечерње новости" историчар Горан Хутинец са одсека за историју загребачког Филоз[...]
Вечерње новости, 17. 3. 2024, Сведочанство јунаштва и ратних страхота: Из штампе изашла књига о ослобођењу Параћина у Првом светском рату
Више од две године трајало је прикупљање материјала за књигу чија је тема била ослобођење Параћина у Великом рату, а почетна идеја је била да се стекну нова сазнања о мајору Марку Павловићу, команданту 3. батаљона 2. пешадијског пука "Књаз Михајло", или Гвозденог пука Моравске дивизије.
Он је погинуо приликом тих борби 11. (24) октобра 1918. године у 45. години, и заједно са својих тринаест сабораца сахрањен је у порти Цркве Свете Тројице у заједничкој гробници.
Борбе за ослобођење Параћина трајале су три дана, од 23. до 25. октобра по новом календару, а истоимена књига објављена је поводом [...]
СРНА, 12. 5. 2023, Служен парастос за мјештане Горњег Брезика страдале у три рата
За 86 мјештана Горњег Брезика код Брчког, страдала у три рата у 20. вијеку, данас је код спомен-обиљежја служен парастос.
Предсједник Удружења ветерана демобилисаних бораца Војске Републике Српске у Брчком Цвјетко Симић рекао је новинарима да се сваке године, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, окупе на овом мјесту како би одали почаст погинулима.
Предсједник Мјесног одбора Удружења ветерана у Горњем Брезику Мићо Перановић подсјетио је да је из овог мјеста у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату страдало осам људи.
Он је додао да је у Првом свјетском рату страдало пет мје[...]
