За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Православие.ру, 29.9.2017, Ђакон Александар Аздејковић: Начини страдања свештеника Српске Православне Цркве
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У књизи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и…
Видовдан, 28.9.2017, Цркву Спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији рушили комунисти и Шћиптари
Стара црква Свете Тројице у граду Ђаковици је била предвиђена за маузолеј, спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији и земних остатака изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. године. Та црква је завршена 1940 године, априлски рат 1941. године спречио је довршење цркве и њено освећење. Срушена од комуниста…
СРНА, 21.9.2017, Поклонили се јунацима на Кајмакчалану и освојили Олимп
ФОЧА, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У акцији фочанског Планинарског друштва „Зеленгора“, 28 планинара из Фоче и Источног Сарајева одало је пошту српским јунацима на Кајмакчалану, а након тога, њих 15 се успјешно попело и на највећи врх Грчке-Митикас на планини Олимп. Планинари су у спомен-капели и спомен-костурници, које се налазе…
Српско народно вијеће, 21.9.2017, Убијен код Сиска, нађен крај Ковина
Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву Мошћеница код Сиска, топао дан 19.…
РТРС, Срна, 20.9.2017, Служен помен Србима убијеним на Папратној њиви
Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас је служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила који су погинули у засједи муслиманске војске 20. септембра 1992. године. Припадници такозване Армије БиХ су из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на…
СРНА, 17.9.2017, Парастос за 16 Срба убијених у Сердарима
КОTОР ВАРОШ, 17. СЕПTЕМБРА /СРНА/ – Код спомен-обиљежја у селу Сердари, општина Котор Варош, данас је служен парастос за 16 Срба, које су прије 25 година убили припадници хрватско-муслиманских снага. Парастос за убијене чланове породица Сердар, Тепић и Бенцуз служио је парох врбањачки Мирко Батар уз саслужење свештенства, а вијенце…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 12.2.2015, Ђакомо Скоти: Пакао почиње у зору
Један хрватски одред напада чешки батаљон: пет припадника “плавих шлемова“ је рањено. Два војника ОУН умиру од губитка крви. Хрватски војници гађају колону српских цивила
ИЗМЕЂУ пет сати ујутро 4. августа и 18 сати 7. августа 1995, операцијом названом “Олуја” и ангажовањем више од 150.000 људи, хрватска војска запоседа територију такозване Републике Српске Крајине и окупира је. На тај начин ликвидира, за нешто више од 80 часова, сецесионистичку државицу рођену 1991. у побуни српског становништва против националистичке владе из Загреба. У исто време чисти ову територију од целокупног становн[...]
ИН4С, 4. 5. 2022, Стокхолмски синдром: Тито сравнио Подгорицу са земљом – за награду добија споменик
Тито лично одговоран за бјесомучно бомбардовање Подгорице у Другом свјетском рату
Историјске чињенице су показале да је, на налогу Тита, у рану зору 5. маја 1944. године, на Подгорицу кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера. Настао је прави пакао. Готово читава Подгорица разорена је до темеља. На град се сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено.
Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16.000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник Подгорице. Да с[...]
СРНА, 11. 9. 2018, Разбијена спомен-табла у некадашњем муџахединском капму
ЗАВИДОВИЋИ, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У некадашњем муџахединском кампу "Гостовић" у општини Завидовићи у Федерацији БиХ разбијена је спомен-плоча коју је Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске прошле године поставила на мјесту злогласног логора за Србе, изјавио је Срни замјеник предсједника ове организације Вељко Лазић.
"Нa лицу мјеста смо се увјерили да је плоча разбијена на три мјеста, претпостављамо чекићем. Полиција из Завидовића обавила је увиђај и сачинила записник о овом вандалском догађају", истакао је Лазић.
Лазић је навео да је ово ув[...]
DIC Veritas, 20.6.2017, 25. godišnjica likvidacije pripadnika TO RSK na “Miljevačkom platou“ 21. juna 1992.
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR preuzeo ulogu zaštitnih snaga na području RSK.
Vijeće bezbjednosti UN-a 30. juna iste godine donosi Rezoluciju 762 koja osuđuje akciju i traži povlačenje hrvatskih snaga na početne položaje, što Hrvatska odbija.
Tužan epilog tog mučkog napada je 40 ubijenih srpskih [...]
Стање ствари, Антикварне књиге, 31. 5. 2021, „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу
ко у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема чланак о њему. Постоји његов имењак Луј Кордије, француски геолог рођен у XVIII веку, али он нас овом приликом не интересује. „Наш“ Луј Кордије написао је књигу Victoire éclair en Orient 15-29 septembre 1918 или у преводу Муњевита победа на Истоку у којој аргументовано т[...]
