За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 2.7.2017, Штрбац: Цивлизацијски гледано, Хрвати немају шта да славе
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да Хрватска, цивилизацијски гледано, нема шта да слави јер је у акцији „Олуја“ 1995. године прогнано или напустило своје домове више од 220.000 Срба и то аутохтоних, а убијено око 2 .000. Према подацима „Веритаса“, било је 1.859 жртава, међу којима…
Б92, Бета, 1.8.2017, Прокупље добија спомен-обележје „Гвозденом пуку“
Прокупље — У општини Прокупље биће изграђено спомен-обележје и парк у знак захвалности Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“ из Првог светског рата. Заменик председника општине Мирољуб Пауновић наводи да је „до сада све конкретизовано како би до 12. октобра 2018. године био свечано отворен спомен парк у близини Железничке станице,…
СРНА, 29.7.2017, Трново: Сјећање на страдање српског становништва
ТРНОВО, 29. ЈУЛА /СРНА/ – У Трнову ће бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили. У нападу муслиманских формација…
Вечерње новости, 5.12.2013, Антун Милетић: Крвави пир у глинској цркви
Усташе наредиле да се угаси улична расвета, а онда је почело клање у православној цркви ЈЕДАН од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта…
Радио Светигора, 28.7.2017, Прослављени новомученици у великомученичкој Велики
У Велици су на празник Светих Кирика и Јулите, у петак 28. јула 2017, на 73. годишњицу од геноцида у Велици, литургијским сабрањем прослављени новоканонизовани Велички и Горњеполимски мученици, које је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве недавно прибројао лику Светих српских новомученика. Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светих Кирика…
СРНА, 28.7.2017, Академик Крестић: Српска политика није била заинтересована
БЕОГРАД, 28. ЈУЛА /СРНА/ – Историчар и академик Василије Крестић сматра да српска политика није била заинтересована за филм о концентрационом логору Јасеновац. „Који су разлози – да ли је то жеља да чувамо братство и јединство, да чувамо југословенство, да ли је ишла наредба `одозго`, да ли је…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 25.9.2021, На војном гробљу Зејтинлик обележене 103 године од пробоја Солунског фронта
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић предводила је у комплексу српског Војног гробља Зејтинлик у Солуну државну комеморативну свечаност полагања венаца и одавања поште српским војницима поводом 103 године од пробоја Солунског фронта.
Министарка је на Војном гробљу Зејтинлик разговарала са вишедеценијским чуваром тог гробља Ђорђем Михаиловићем, коме је уручила златник са ликом Светог Ђорђа и натписом "Захвална Србија".
Кисић Тепавчевићева је том приликом истакла немерљив допринос Ђорђа Михаиловића очувању сећања на пробој Солунског фронта и на[...]
Српски меморијал, 31. 1. 2023, Владимир Умељић: КРАЈИНА У ДУШИ - О једној књизи
„Крајина у души“ је поетична и надасве елегична књига потомака жртава и већ тиме, чак и без разних „Бљесака“ и „Олуја“, и лично жртава. Писали су је људи дијаспоре Бранко Миљевић и Николај Мишчевић, а бити део ње значи бити у егзилу а без азила. Преведено на српски, бити прогнаник, који нигде и никада не бива примљен и никада не стиже до циља.
Јер циљ је остао иза њега.
њижевна категорија „историјски роман“ је позната, оваква остварења међутим заслужују увођење једне нове, наиме – „историјска елегија“. Јер приповедање и најсуровије историје на овај начин је живљење сете без очајања, памћ[...]
НСПМ, Танјуг, 11. 11. 2018, Јеврејска општина Београд: Србија у Првом светском рату је чудесан пример храбрости, ратничких способности и достојанства целокупног становништва - Срби Мојсијеве вере су учествовали у одбрани
Јеврејска општина у Београду данас је поводом стогодишњице окончања Првог светског рата одржала помен на Јеврејском гробљу и полагањем венца одала пошту страдалим српским Јеврејима.
Представник Јеврејске општине Аврам Израел рекао је том приликом да је Србија у Првом светском рату чудесан пример храбрости, ратничких способности и достојанства целокупног становништва, без обзира на пол, веру и националност, као и трагичан пример у беспоштедној борби за слободу и победу вољене земље Србије, саопштено је из Јеврејске општине.
Он је истакао да су се данас Јевреји Београда окупили поред Ратни[...]
Политика, 20.6.2021, Амблем из Србије чувају потомци америчког авијатичара
У књизи „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића описано је како су народ и припадници Југословенске војске у отаџбини 1944. спасли 47 савезничких ваздухопловаца
Ужице – Деценије су минуле, а у Америци још има трагова сећања на код нас дуго прикривану четничку акцију спасавања америчких авијатичара на Златибору 1944. године, којој је посвећена књига „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића из Ужица.
Подсећа ова књига да су савезнички авијатичари, оставши у ратном вихору без крила, искочили на непознату територију у страху да ће их непријатељ убити или заробити. Припадници Ј[...]
РТС, 4. 2. 2024, Милош Војиновић: Нови документи o улози Немачке у распаду Југославије: Како је историја из 1941. обликовала историју 1991. године
Oвих дана је Вилсонов дигитални центар из Вашингтона објавио више стотина докумената који су потекли из канцеларије Хелмута Кола, канцелара Западне Немачке, потом и уједињене Немачке (1982-1998). Многа од њих односе се на период распада Југославије. Читајући о Коловим активностима, можемо да закључимо да је 1991. пре била оживљавање историје него њен крај.
Добар део државних архива широм Европе и света придржава се правила да се приступ архивској грађи омогући тридесет година након након што су та документа настала. Са проласком времена, истраживачима је на располагању све више докумената кој[...]
