За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи, Српске новине, 26. 7. 2017, Милосав Самарџић: Двеста година без Карађорђа
За медије у Србији, 26. јул 2017. био је дан као и сваки други, а ни приближно 4. мају сваке године, када сви одреда обележавају годишњицу смрти Ј. Б. Тита. При томе, ту годишњицу обележавају као да је Ј. Б. Тито у ствари био Карађорђе, а не један од највећих…
Глас Српске, СРНА, 26.7.2017, Филм о страдању Срба у Јасеновацу не кочи новац, већ политика
Београд – Филм о страдању Срба у концентрационом логору Јасеновац није снимљен због недостатка политичке воље, а не због мањка новца, тврди режисер Драган Елчић, добитник низа међународних признања за документарна остварења. „Одговорно тврдим да држави није стало, јер да је држави стало – давно бисмо га снимили. Само треба…
Вечерње новости, 26.7.2017, Свет ни не зна за Јасеновац, по зверствима хрватски логор био страшнији од Аушвица
Професор Гидеон Грајф, израелски експерт за Холокауст, о највећем концентрационом логору у НДХ. Хрватске руке овде су потпуно прекривене крвљу невиних Срба, Рома и Јевреја ТЕШКО је поверовати да је чак и данас, крајем јула 2017. године, Јасеновац прилично непознат у међународним оквирима, упркос огромној важности коју има не само…
СРНА, 26.7.2017, Туђман и Каптол сакрили доказе о Степинчевој умјешаности у злочине
БЕОГРАД, 26. ЈУЛА /СРНА/ – Документа која крију истину о умијешаности контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца у злочине НДХ закључана су у Загребачкој надбискупији, објавиле су „Вечерње новости“. Лист тврди да је сва компромитујућа грађа издвојена из Степинчевог досијеа хрватске Службе државне безбједности, а да је у тријажи документације учествовао…
Рале Трифуновић: Подршка
Од: Rale Trifunović Датум: 23. јул 2017. 14:54 Наслов: INSTITUTU ZA SRPSKA STRADANJA Коме: srpski.memorijal@gmail.com Поштованом академику Василију Крестићу, Поштованом господину Иванишевићу, Слушајући Ваша излагања на ТВ одушевио сам се Вашом идејом да се направи споменик као меморијални центар, који би овековечио сва српска страдања у 20 веку. Вашу иницијативу…
СРНА, 23.7.2017, Пуне 103 године од аустроугарског ултиматума
БЕОГРАД, 23. ЈУЛА /СРНА/ – На данашњи дан, 23. јула 1914. године, Аустроугарска је упутила ултиматум Србији, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна те године у Сарајеву убијен престолонасљедник Франц Фердинанд. Аустроугарска је у овом такозваном „Јулском ултиматуму“ захтијевала одговор од Србије у року од 48 часова…
Не заборављамо – Памтимо
НСПМ, Н1, 14.11.2021, У Великој Хочи оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима из Ораховца, поломљен је крст, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка
У Великој Хочи је оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима са територије општине Ораховац. Како је саопштила Канцеларија за Косово и Метохију, поломљен је крст на споменику страдалима, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка која је ту стајала.
Ова знамења постављена су у Великој Хочи у спомен на 84 страдала Србина са територије ове општине током 1998. и 1999. године.
Како наводи Канцеларија, случај је пријављен Косовској полицији, „а посебно забрињава чињеница да више од сат времена њихови припадници нису нашли за сходно да изађу на увиђај“.
„То довољно [...]
![Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13347-350x200-no.jpg)
Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]
прилски рат је је трајао довољно дуго да успори Хитлера у оганизовању напада на Совјетски савез. Ко су били хероји одбране Југославије? Пуковник Драган Крсмановић, магистар историјских наука, анализира ток Априлског рата, његове битке, трајање и значај у одлагању напретка операције Барбароса.
[...]
![Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17890-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније.
У акту број 520 од 18.02.1921. Окружног начелштва Пећ постоји извештај капетана професора Костића: „Војници су умирали у Беранској болници и у логору. У Беранама је умрло око 70 војника и сахрањени су у гробљу код цркве Ђурђеви ступови“, стоји датум од 22.01.1921. године а у потпису Тодор Лекић, полициски писар – Исток.
[...]
Политика, 26. 7. 2024, Годишњица Боја на Дубљу - На данашњи дан
Великом победом војске Милоша Обреновића 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка
Отварањем ликовне колоније у порти Цркве Светог Вазнесења Господњег у мачванском селу Дубљу, у уторак увече почела је вишедневна свечаност обележавања 209. годишњице чувеног Боја на Дубљу, у којем су устаници Милоша Обреновића до ногу потукли турску босанску војску на челу са Ибрахим Марјаш-пашом Никшићким. Овом победом, која је извојевана 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка.
У наставку манифестације је одржано књижевно вече, које је приредио истори[...]
ИН4С, 16. 8. 2024, Чика Пера: 103 године од смрти великог краља Петра (Карађорђевића) Ослободиоца - На данашњи дан
Краљ Петар I, унук вожда Карађорђа запамћен као Ослободилац, Стари краљ Чика Пера, умро је на данашњи дан 1921. године. Државна церемонија полагања венаца и одавања почасти биће одржана на Опленцу. Патријарх Порфирије служиће литургију и парастос у Цркви Светог Ђорђа, задужбини краља Петра.
Краљ Петар Први Карађорђевић, ослободилац српског народа, опеван у народним песмама као Петар Мркоњић – у народу прозван Чика Пера, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и изградње Србије као модерне и најмоћније државе на Балкану, пише РТС.
Сведочанства о херојским борбам[...]
