За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 5.3.2018, Ханџар дивизија – Хитлерови и Павелићеви кољачи
Ханџар дивизија истицала се у масакрирању рањених и заробљених партизана и Срба. Спирала злочина је била једнодимензионална – подједнако се односила на старце, жене и дјецу, те одрасле мушкарце… БИЈЕЉИНА, 5. МАРТА /СРНА/ – Почетком марта 1943. године, на иницијативу њемачких нациста и уз сарадњу усташких власти поглавника Анте Павелића…
РТРС, 5.3.2018, Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално на мети вандала
Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално су на мети вандала и пљачкаша. Само у посљедња четири мјесеца у неколико наврата су оштећене спомен-капеле на стратиштима Ржани до и Пандурица, а поломљена је и спомен-плоча у мјесту Котези. Ни 77 година од ужасног страдања, жртве херцеговачких јама немају мира. Са…
Privreda.rs.ba, 28. 2. 2018, Морепловци у српским опанцима
Српска војска се после офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре… Српски став, 27. 2. 2018, Драган Крсмановић: СССР и грађански рат у Југославији 1941-1945.
Ових дана, тачније 5. марта навршиће се 76 година од чувеног упозорења које је Коминтерна упутила Јосипу Брозу Титу (Броз) упозоравајући га на штетне последице бољшевизације партизанског покрета. Нико ван Југославије тада није знао да је још 14. децембра 1941. године Броз већ озваничио своју објаву грађанског рата. До тада… Дан, 26.2.2018, Откривена масовна гробница код Никшића: 300 цивила бачено у јаму
Након пуних 76 година сумњи и скривених прича преживјелих голготе Другог свјетског рата и њихових потомака репортери „Дана“ потврдили су постојање масовне гробнице у близини Никшића. По први пут од суровог злочина, који је у континуитету трајао више од годину, тајну јаме безданице у мјесту Дубраве изнад никшићког села…
СРБски ФБРепортер, 21.2.2018, Зашто се ћути о покољу Срба у Бугојну 1992: Живе их спаљивали и секли секирама
Када су 27. маја 1992. године, бежећи од напада хрватске бојне Франкопан и осталих јединица ХВО, Срби из Чипуљића и Бугојна напустили своје домове и преко Мандалца, Гарачких подова и Стожера, избегли у Купрес, Миле (Васе) Лукић (49) остао је у својој кући у Чипуљићу. Десетак дана касније хрватски војници…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, Слободна Херцеговина, 10. 10. 2023, С. Недељковић и П. Савић - Знаменити дубровачки Срби римокатолици: Тијесне везе Валтазара Богишића и Матe Грацића
Нови прилози за историју србокатоличког покрета у Дубровнику – прича о два римокатолика, доктора права и два челна Србина.
Валтазар Богишић био је остао најпознатији и најуспешнији српски правник свих времена, али и историчар и етнограф, доктор филозофије, министар правде у Црној Гори, професор универзитета у Одеси који је стекао непролазну светску славу. Био је римокатолик, а звали су га „челик Србином“, баш као и његовог млађег колегу др Мату Грацића, дубровачког старешину српских соколова, адвоката, велeпоседника, оснивача електронске индустрије „Сигнал“, власника Дубровачке српске штампар[...]
Печат, 7. 2. 2018, ЛАЗАР ЛУКАЈИЋ: Крвави браник православља
На данашњи дан: 7. фебруара 1942 – Хрватске усташе масакрирале 2.315 Срба (од којих 551 деце до 14 година старости) из бањалучких насеља Дракулић, Шарговац, Мотике, Раковац... под окупацијом Независне Државе Хрватске.
Из архиве | Разговарала Биљана Живковић
Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, најстрашнијег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистирајући на „случају Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то деценијско прећуткивање у „старој, доброј, слободољубивој“ Европи, када су у питању Срби[...]
Политика, 28.12.2015, Фото-албум Леди Пеџет предат Архиву Србије
Албум садржи 98 фотографија из Првог светског рата које су до сада биле непознате јавности. - Фотографије су снимљене на територији ратом захваћене Краљевине Србије, као и на фронтовима на којима је дејствовала српска војска
У Архиву Србије књижевница и новинарка Наташа Марковић уручила је др Мирославу Перишићу, директору Архива Србије, фото-албум леди Пеџет из периода Првог светског рата, саопштено је из Архива Србије. Наташа Марковић је ауторка књиге „Леди Пеџет и њени Срби“, која је објављена у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата.
„Албум фотографија сам добила[...]
![Срна, 25. 8. 2024, Обиљежене 83 године од усташког злочина над Србима у Трнопољу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21872-350x200-no.jpg)
Срна, 25. 8. 2024, Обиљежене 83 године од усташког злочина над Србима у Трнопољу [Мапа]
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу данас су обиљежене 83 године од страдања 400 жртава усташког терора, цивилног становништва у љето 1941. године на једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.
У цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и парастос испред споменика усташким жртвама на којем су, осим два Украјинца, имена српског становништва десетак поткозарских села.
У засеоку Заједнице, у Трнопољу код Приједора усташе су од 31. јула до 2. августа 1941. на најсвирепији начин убиле више стотина Срба с овог подручја и неколико Украјинаца.
Др[...]
РТРС, 11. 8. 2022, Помен за 101 жртву усташког злочина у селу Чаваш
У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву масовног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941.године.
Међу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине.
Тог 11. августа усташе су опколиле село и у зору је почео покољ. Након звјерског мучења побили су 101 од 150 мјештана села Чаваш, међу којима је било 55 жена и дјеце. Најмлађа жртва имала је само десет дана. Тијела страдалих бацана су у плитку јаму подно села.
У селу Чаваш, које је Дејтонским споразумом прип[...]
