За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 6.7.2017, Прохујао вијек од затајеног геноцида над Србима из Првог свјетског рата
Рогатица, Добој – Од затварања злогласног добојског логора смрти, у којем је аустроугарска окупаторска власт током Првог свјетског рата затворила више од 45.700 Срба, јуче је навршено стотину година. Иза зидина овог казамата од 5. децембра 1915. године до 5. јула 1917. били су заточени Срби из источне Босне, западне…
Глас Српске, 5.7.2017, Служен парастос за 24 убијених Срба из Крњића
Сребреница – Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас је код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљежено је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992.…
Глас Српске, СРНА, 4.7.2017, Обиљежен устанак антифашиста бивше Југославије
Бијељина – Полагањем цвијећа и вијенаца на споменике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату, Градска организација СУБНОР-а у Бијељини обиљежила је Дан борца, празник устанка народа некадашње Југославије. Вијенци су положени на споменик у бијељинском насељу Међаши на којем су уписана имена 56 жртава фашистичког терора…
Глас Српске, 4.7.2017, Најстарија ратна жртва је Српкиња која је имала 106 година
Београд – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је најстарија жртва српска старица Боја Кењало, коју су у 106. години у концентрационом логору Луке у Бихаћу убили муслимански злочинци Алије Изетбеговића. „Надајмо се да ће Гинис у догледно време објавити најстарије…
Вести, 3.7.2017, Обнова спомен-капеле жртвама усташа у Ливну: Ни кости им нису биле свете
Ако све буде по плану, 30. јула ове године, на Огњену Марију, односно свету великомученицу Марину, у Ливну ће бити поново отворена обновљена и уређена спомен-капела са криптом у којој вечно почивају посмртни остаци 1.587 жртава усташких покоља почињених над Србима у овом крају, углавном на Огњену Марију и Светог…
Блиц, 3. 7. 2017, Био је сликар српске војске у Великом рату, стрељан јер није хтео у партизане, а његов дом је сада сабласни призор
Убијен је јер није хтео под петокраку, истина о њему је деценијама скривана, а држава коју је задужио уметничким делима дозволила је и да део његове заоставштине оглође зуб времена, толико да јој обнове нема. Кући Михаила Миловановића (1879-1941), првог академског сликара из Ужица и званичног сликара Врховне команде Српске…
Не заборављамо – Памтимо
Епархија врањска, 8. 6. 2010, Др Славенко Терзић: Злочини бугарског окупатора у Сурдулици (1915-1918) из Архиве
Говор др Славенка Терзића, историчара из Београда на одржаној Свечаној академији поводом Преноса моштију сурдуличких мученика и освећење Спомен-костурнице (1924-2010) у Сурдулици, недеља, 6. јуни 2010.
ЗЛОЧИНИ БУГАРСКОГ ОКУПАТОРА У СУРДУЛИЦИ (1915-1918) - Реч на спомен-академији у Сурдулици 28. маја 2010.
аше подсећање вечерас на догађаје и зверства бугарских окупационих трупа на овим просторима 1915-1918. године није само суочавање са прошлошћу, како се то каже у наше време, јер онај ко хоће да заборави злочин спреман је и да га понови, него и скромна тиха молитва за душе више хиљад[...]
Политика, 6.11.2022, Горничево ратом разорено
Стотине коња без јахача сумануто је јурило пољем, прескачући мртве и рањене на земљи, коњи су прелетали преко глава наших војника – сведочио је Драгољуб Савић, командир вода на Солунском фронту
Чачак – На дужини од око 50 километара били су логори наше Војске: дивизија до дивизије, пук до пука, јунаци са Цера, Колубаре, преживели са острва Видо, опорављени војници из Бизерте. Ти „бедни остаци” војске у плавој француској униформи са шлемовима на главама, наоружани француским оружјем, представљали су те 1916, убојиту силу.
Будили су се с једном мишљу и жељом: кренути већ једном на непријат[...]
Срна, 21.6.2015, Парастос Србима убијеним на Миљевачком платоу
БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ - У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили на данашњи дан прије 23 године на Миљевачком платоу, територији која налазила под заштитом УНПРОФОР-а.
Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац подсјећа да се злочин практично одиграо пред очима свијета и да је Савјет безбједности УН донио резолуцију којом га је осудио.
Штрбац каже да је хрватско правосуђе прошле године изрекло само двије пресуде које још нису правоснажне за нискорангиране припаднике Хрватске војске, док [...]
Блиц, 9. 8, 2015, Најсуровија фотографија нацистичких злочина у Србији скривана 70 година
Сведочанства о борби против нациста у којој су страдали многи равногорци, као што је капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире јавности.
Доказе о Гагићевом јунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенској војсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао је у заплењеној архиви Гестапоа истраживач Ратко Лековић.
У тој архиви су и три фотографије које “Блиц” објављује после 70 година скривања. Међу њима је једна од најсуровијих фотографија нацистичке одмазде у Србије на којима се виде изложена тела Гагића и његових сабораца.
Га[...]
Вести онлајн, 4.9.2020, Српски свеци окупатори?!
Будући Специјални тим за заштиту српске и хришћанске духовне баштине у региону који Влада Србије планира ускоро да формира, требало би да се неизоставно бави верским и културно-историјским наслеђем у Северној Македонији зато што је велики број цркава и манастира из средњег века у катастрофалном стању, а притом су и све безочнији покушаји прекрајања историје и присвајања ових српских светиња.
Управо с овим аргументима молбу надлежним српским институцијама недавно су упутили Милутин Станчић, један од оснивача Културно-информативног центра Срба у Македонији Спона и др Јасмина С. Ћирић, доцент Фи[...]
