За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 3. 12. 2018, Пламен свеће за јунаке Врбовачког боја
Црква у Врбовцу је једна од спомен-костурница у СПЦ, али је једино она везана за трагичну 1915. годину Спомен-костурница у Цркви Светог пророка Јеремије никога не оставља равнодушним. Свећа воштаница упаљена је погинулим српским војницима. Прича сеже у прошлост, у 1915. годину. Врбовачки бој 1915. године био је одлучујући за…
Глас Српске, 2. 12. 2018, Осаћански говор за Унескову листу
Сребреница – Осаћански језик или изворно речено бањачки или дунђерски говор, који ће бити кандидован на Унескову репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства, користили су градитељи-неимари /дунђери/ са подручја Осат у сребреничкој општини. Према топониму Осат, и говор је именован као осаћански, иако су га неимари који су називани “бањацима” звали…
РТРС, Срна, 1. 12. 2018, Шамац: Спомен-обиљежје Србима које су убиле усташе 1944. године
У Шамцу је данас откривено и освештано Спомен-обиљежје за више од 70 српских цивила са подручја ове општине које су на данашњи дан 1944. године стријељале усташе. Споменик је подигнут за 56 недужних српских жртава из Српске Тишине, 12 из Шамца, двије из Брвника и једну из Писара. Њих су…
Вечерње новости, 30.11.2018, Операција Копаоник, стравична сведочанства о рату
Горан Минић документовао сведочанства о страдању више од 300 људи у Кривој реци код Бруса 1942. године. Тело мртве мајке сакрило дете. У ваздух дигли цркву са 70 мештана ДВА дана и две ноћи сисао сам мртву мајку. Имао сам само шест месеци тог октобра 1942. године. Причала ми је… Хронограф.нет, 24. 11. 2018, Витали Жучни: Дража Михаиловић против Јосипа Броза 1914.
У новембру 1914, 42. хрватска домобранска дивизија КуК „казнене експедиције“ наступа од Мионице преко Горње Топлице ка комуникацији Лајковац – Љиг, са намером да је стави под контролу. О тој намери хрватски војни историчар Славко Павичић пише: „Дан прије продро је сатник Матија Мурковић од 25. домобранске, са својом бојном… Вечерње новости, 19. 11. 2018, Новости откривају: Заборављена гробница 6.500 Срба на Гардошу
САМО педесетак метара од споменика Симона Херцла, деде родоначелника ционистичког покрета Теодора Херцла, на Јеврејском гробљу на Гардошу, у Земуну, лежи заборављена масовна гробница. У њој почивају посмртни остаци 6.500 Срба, махом цивила са Козаре, и нешто мање партизана. Поред гробнице само бели споменик, који је давних дана подигао СУБНОР… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 15.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (1) - Убијани само зато што су били Срби
Једно од најјачих усташких упоришта у срезу Приједор и шире било је у мјесту Козарац, на чијој територији су апсолутну већину становништва чинили муслимани. По попису из 1931. године, општина Козарац имала је 10.303 становника, од тога 7.448 муслимана, 1.831 Србина, док су остатак чинили Украјинци, Хрвати и остали. У самом Козарцу скоро да и није било припадника ниједног другог народа осим муслимана.
Током Илинданског покоља 1941. године, а према документима НДХ и њемачке војске, на подручју овог среза ликвидирано је око 1.500 Срба. Усташе из Козарца убиле су неколико стотина Срба и њихова [...]
![РТРС, ИН4С, Телеграф, 2. 2. 2024, Алекса Шантић (1856-1924) - На данашњи дан [Фото, ФБ]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18663-350x200-no.jpg)
РТРС, ИН4С, Телеграф, 2. 2. 2024, Алекса Шантић (1856-1924) - На данашњи дан [Фото, ФБ]
Пре тачно 100 година, 2. фебруара 1924. године, у Мостару је умро Алекса Шантић, песник, академик, космополита и родољуб, био је таква људска и стваралачка величина да и дан данас, век после смрти, важи за једну од кључних фигура мултиетничког Мостара и Херцеговине.
Овај, пре сега, српски, херцеговачки, али и светски песник, живео је кратко. Умро је у 56 години. У својим песмама оставио је вечни печат у којима је опевао своју забрањену Љубав Анку, која је била католкиња, али и своју усамљеност и тугу, проналазећи на тај начин лек и утеху.
Шантић је био један од основича српског културног[...]
Глас Српске, Срна, 11. 3. 2024, Обиљежен Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева
У дворишту Основне школе (ОШ) “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен и положени су вијенци на спомен-обиљежје поводом Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, којем је присуствовала српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.
За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је 11. март, а 2018. године у дворишту ОШ “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву подигнуто је и спомен-обиљежје посвећено најмлађим страдалницима.
Тај датум изабран је јер су 11. марта 1995. убијене дјевојчице Наташа Учур (10) и Милица Лаловић (11), чије су траги[...]
Блиц, 19.6.2016, Скривао комунисте, они га стрељали: Недавно рехабилитован индустријалац Александар Симовић
Александар Симовић (1889–1945), носилац Албанске споменице и француске Легије части, у Другом светском рату скривао је комунисте, а они су га - стрељали!
Симовић је у родном Обреновцу добио улицу још 2006, а званично је рехабилитован тек недавно, марта ове године. Овај познати индустријалац скривао је водеће комунисте од окупатора. Два пута су га током рата хапсили нацисти, а на крају комунисти.
- Јануара 1943. Немци га спроводе у логор на Бањици, где је био шест месеци. Мучен је, пребијан. Био је одређен и за стрељање јер је утврђено да је скривао Александра Ранковића, Кочу Поповића, Ми[...]
Исповест Јеврејина из САД: Ућуткивали ме чим поменем усташе
Дубравка Савић | 12. септембар 2015 | Вечерње новости
Дени Новак, Јеврејин из САД, о снимању филма о стратишту на Пагу у Хрватској: Уколико су заиста католички верници, треба да прочитају десет божјих заповести, посебно ону која каже: “Не убиј!”
СПРЕМАО сам се да говорим на месту страдања моје породице, када сам видео да нам се приближава човек са дететом. Држао сам слике мајке и тетке у рукама, а он је почео да виче: “Овде се ништа није догодило! Одлазите! Идите сместа!”
Овако о својим помешаним осећањима за “Новости” прича Дени Новак, пензионисани професор математике на [...]
