За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Полтика, Танјуг, 23.6.2017, Обележено 75 година од доласка наших интернираца у Норвешку [Мапа]
БОТН/НОВИ САД – У норвешкој општини Салтдал, у месту Ботн, где се налази највеће сабирно гробље у Северној Норвешкој, у част југословенским затвореницима интернираним током Другог светског рата у Норвешку, венце су на спомен плочу положили норвешки краљ Харалд V и амбасадорка Републике Србије у Норвешкој Сузана Бошковић-Продановић. Венце су…
СРНА, 22.6.2017, Обиљежена 19. годишњица од киднаповања рудара на КиМ
БЕОГРАД, 22. ЈУНА /СРНА/ – Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежило је сјећање на 19 година од киднаповања девет српских рудара Површинског копа угља „Белаћевац“ у јужној српској покрајини. Обиљежавању у Београду у Спомен-соби „Косметске жртве“ у просторијама Удружења присуствовао је директор Канцеларије Владе Србије за…
Глас Српске, Срна, 22.6.2017, Судови игноришу масакр над Србима
Сребреница – Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје у Ратковићима код Сребренице јуче је обиљежено 25 година од убиства 24 српска цивила и војника, којима су пресудиле муслиманске снаге. За злочин над Србима у овом селу, као ни у другим сребреничким мјестима, још нико није одговарао. – Та чињеница…
Политика, 21. 6. 2017, Крвави пут српских интернираца у Норвешку [Мапа]
Крајем јуна ове године навршава се 75 година од искрцавања првог транспорта наших заточеника из концентрационих логора у луке Норвешке. Немцима је у окупираној Норвешкој била потребна радна снага за изградњу путева и пруга у северној Норвешкој, за транспорт трупа и опреме. Немачка Врховна команда је донела одлуку да се…
DIC Veritas, 20.6.2017, 25. godišnjica likvidacije pripadnika TO RSK na “Miljevačkom platou“ 21. juna 1992.
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR…
Политика, Јадовно1941, 20.6.2017, Никола Милованчев: Истина о логору Земун 1941-1944.
У „Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“. Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 1. 4. 2025, Саво Штрбац: ’Олуја‘ испред београдског суда за ратне злочине
Иако је почетак главног претреса у предмету „Петровачка цеста – пилоти“ био заказан за 10 часова, пред зграду Специјалног суда у Устаничкој 29 у петак 28. марта, дошао сам 45 минута раније. Поранио сам како бих дочекао и сведоке за данас позване и оне који на позив „Веритаса“ долазе као подршка оштећенима и као притисак на суд да више не одлаже почетак суђења.
Потсећања ради, Тужилаштво за ратне злочине Р. Србије, након спроведене опсежне истраге, у марту 2022. подигло је оптужницу по командној одговорности против четири хрватска официра пилота због авио-гранатирања крајишких избегличких ко[...]
ИН4С, Јадовно, 3. 5. 2024, Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовну и извештај конзула НДХ у Београду о томе
Многи се питају када је српска јавност први пут сазнала за Јадовно и за злочине у Јадовну, мaкaр индиректно?
Обично се мисли да је то било после Другог светског рата. Међутим, догодило се то још 1. јула 1942 – додуше стидљиво и у рубрици огласа у београдском „Новом времену“, на страни 6 тог броја листа.
Било је то преко огласа Софије Дукић, жене трговца Милана Дукића из Доњег Лапца у Лици. Софија Дукић је наиме у „Новом времену“ објавила фотографију мужа и оглас следеће садржине:
„Моли се свако ко ма шта зна о Милану Дукићу трговцу, који је нестао из Доњег Лапца пут Госпића у Јадовно да јав[...]
Курир, 29.5.2018, ПОМЕН ЖРТВАМА БУГАРСКОГ ТЕРОРА: У Сурдулици први пут обележена Слава Светих сурдуличких мученика
Слава Светих сурдуличких мученика обележена је први пут ове године у Сурдулици. Литургију су служили епископ врањски Пахомије, владика бихаћко–петровачки Сергеј и владика кумановско–полошки Јоаким. Српска православна црква и њени вернци први пут обележавају 29. мај у спомен на страдање Срба у Првом светском рату за време бугарске окупације.
У литургији су поред свештенства и монаштва из Епархије врањске, учествовали и свештеници из Крушевца, као и црквени хор „Кнез Лазар“ из овог места. Владика врањски је током литургије рекао да Сурдулица блиста од моштију Светих мученика, који су једном у[...]
СРНА, 8.10.2016, Служен парастос за око 2.000 убијених српских ратних сирочића
СИСАК, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - На Дјечијем гробљу у Сиску служен је парастос поводом Дана сјећања на страдање око 2.000 српске ратне сирочади која су у том граду била заточена од августа 1942. до јануара 1943. године.
Предсједник Градског Удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука Добрила Кукољ изјавила је Срни да је овај дан потребно обиљежавати како се овакво зло никада више ником не бих поновило.
Кукољева, која је присуствовала Дану сјећања у Сиску, рекла је да потребно да младе генерације на којима остаје будућност никада не забораве стравичне злочине које су усташе починиле над ср[...]
Глас Српске, СРНА, 12.10.2020, Српска ће обиљежавати и Дан сјећања на убијену и уморену дјецу у НДХ и спасавање савезничких пилота
БАЊАЛУКА- На републичком нивоу биће обиљежавана још два догађаја - Дан сјећања на убијену и уморену дјецу у НДХ и Спасавање савезничких пилота 1944. године - операција Халијард-Ваздушни мост у рејону Добоја, Озренско село Бојанић, одлучио је данас на сједници Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
- Дан сјећања на убијену дјецу у НДХ биће обиљежаван у Горњем Јеловцу, 19. јула код масовне гробнице у засеоку Мацуре, гдје је сахрањено 312 убијених лица из Јеловца и околних села, међу којима је и 75 дјеце млађе од 14 година. Ово је мјесто стравичног покоља у ш[...]
