За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Сандра Рашковић Ивић: Земља етничког чишћења
Вечерње новости | 05. август 2015. По окончању акције спаљено је око 25.000 српских кућа и вршени су злочини над преосталим српским становништвом, махом старим и немоћним људима Петог августа, на Дан сећања на све прогнане и страдале Србе, Србија тугује. Петог августа, Хрватска слави Дан победе и домовинске захвалности,…
Саво Штрбац: Колико је жртава “Олује”
Вечерње новости | 04. август 2015. На евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 1.853 погинулих и несталих Срба у току и након акције „Олуја“, од чега 1.202 цивила Након што су 31. јула у Загребу, СНС и агенција СЕНСЕ представили презентацију „Олуја у Хагу“, реаговао је истог дана амерички адвокат хрватског…
СРНА, 2.5.2015, Обиљежена годишњица страдања на Илиндан 1941. године
НОВИ ГРАД, 2. АВГУСTА /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем вијенаца код спомен-обиљежја, данас су у Доњем Водичеву код Новог Града обиљежене 74 године од страдања 75 српских цивила које су на Илиндан 1941. године убиле усташе. Савјетник начелника општине Нови Град Ранко Дабић рекао је да је на Илиндан…
Срна, Глас Српске, 2.8.2015, Одржан парастос за 5.500 Срба и 50 Јевреја страдалих у Шушњару
Сански Мост – Полагањем вијенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја које су убиле усташе на Илиндан 1941. године. Свету литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на…
СРНА, 1.8.2015, Мркоњић Град: Парастос за погинуле српске борце
МРКОЊИЋ ГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ – У капели Светог апостола Марка на православном гробљу у Мркоњић Граду данас је служен парастос за борце погинуле у одбрамбено-отаџбинском рату, положено цвијеће на спомен-обиљежје масовне гробнице на гробљу и на централно спомен-обиљежје на Тргу српске војске. У Мркоњић Граду је, након одбрамбено-отаџбинског рата,…
Александар Костовић: Заборав је највећи српски пораз
Насљедници исте оне политике која је пуниле јаме дошли су након 50 година и експлозивом уништили кости жртава… „Како ставити у исти кош више од милион српских жртава у том рату са било чим што се дешавало на овим просторима?“, пита историчар Костовић ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 29. ЈУЛА /СРНА/ – Уочи…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 25. 5. 2023, Брадина: 31 година од некажњеног злочина над Србима
Светом литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје, у Брадини је обиљежена 31 година од уништења и спаљивања овог и околних села, у којима је на најбруталнији начин убијено 48 српских цивила.
Свету литургију у Цркви Вазнесења Господњег служи локално свештенство, након чега је служен помен и положени вијенци на спомен-обиљежје страдалима.
Обиљежавању, које је организовала Православна црквена општина коњичка, присуствовали су чланови породица погинулих, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, представници борачких организација п[...]
Вести, 10. 10. 2023, Роверто: Одали почаст прецима
Као и сваке године на Михољске задушнице, некадашње најактивније чланице Кола српских сестара окупиле су се испред костурнице Кастел Данте у Роверету да одају почаст прецима који су у вихору Првог светског рата страдали у овом делу Италије.
Снежана Петровић, Љиљана Стевовић, Светлана Бараћ и Сања Дробњак нису никада прекинуле ту традицију, ни за време пандемије короне, ни док је спомен-обележје реновирано. На сваке Михољске задушнице доносиле су букет цвећа и предавале чувару да однесе на олтар споменика и онда када су посете биле забрањене за посетиоце.
Ове године, 17. по реду, придружи[...]
Вести онлајн, 12. 7. 2023, Ратне заставе на Маршу мира
У Меморијалном центру Поточари обележено је 28 година од страдања Бошњака у Сребреници 1995. године, а и ова годишњица протекла је у знаку дубоких подела.
Велика фарса
Бошњаци, већ трећу годину заредом, нису присуствовали комеморативној седници Скупштине Сребренице зато што се на њој одавала почаст свим жртвама последњег рата.
Истовремено, у месту Незука, код Зворника, у склопу манифестације Марш мира који Бошњаци организују у почаст погинулих у Сребреници јула 1995, одржана је смотра некадашњих припадника 28. дивизије Армије РБиХ на којој су развијане ратне и исламске заставе. Притом с[...]
СРНА, 6. 11. 2023, Монструозни злочин над Србима на Глођанском брду и даље некажњен
На Глођанском брду код Зворника данас је обиљежена 31 година од злочина над 126 припадника Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године на свиреп начин убили припадници такозване Армије БиХ.
На мјесту страдања српских војника мјесно свештенство је служило парастос, док су на спомен-плочу положени вијенци.
Помоћник министра у ресору рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић рекао је да је 126 бораца Војске Републике Српске звјерски убијено на Глођанском брду након што су заробљени.
Видаковић је рекао новинарима да за овај злочин није нико одговор[...]
Вечерње новости, 27. 7. 2018, Помен Карађорђу
У Радовањаском Лугу код Велике Плане обележена 201. годишњица од страдања вожда Ђорђа Петровића
У Радовањском лугу код Велике Плане, уз пригодну свечаност, у петак је обележена 201. годишњица од страдања вожда Ђорђа Петровића. Свечаност је почела литургијом у цркви Захвалници, а потом је следио је парастос на гробу.
На месту убиства одиграна је и представа "Време части и поноса", Народног позоришта из Београда. Програм се одвијао под слоганом "У славу великог вожда".
Радовањски луг је спомен-комплекс, који се налази у столетној шуми у атару села Радовање. Обухвата обележено место убис[...]
