За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 9.6.2017, Одржана сједница Одбора за Јасеновац у Пиви
ПИВА, 9. ЈУНА /СРНА/ – Предсједник Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве /СПЦ/ владика пакрачко-славонски Јован рекао је да су православни Срби који су убијени у Пиви 1943. године равни древним мученицима страдалим за своју вјеру. „Велики гријех и дуг Социјалистичке Југославије је тај што се о…
СРНА, 8.6.2017, Штрбац: Међу идентификованма двије старице за које није било правде у Хагу
БЕОГРАД, 8. ЈУНА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац потврдио је да су међу 14 лица српске националности, који су идентификовани на Заводу за судску медицину у Загребу и остаци двије старице чија су убиства разматрана и пред хрватским судом и пред Хашким трибуналом у предмету „Готовина и…
РТРС, Срна, 7.6.2017, Смиљанић: Сви знају шта је Степинац говорио о Србима
Књижевник Радомир Смиљанић рекао је да постоји низ доказа шта је о Србима говорио надбискуп загребачки Алојзије Степинац, који је још пред почетак Другог свјетског рата уписао у свој дневник да су Срби и Хрвати два свијета која се неће ујединити док је „једнога од њих“ у животу. Смиљанић подсјећа…
Глас Српске, 6.6.2017, Залазје: Помен за више од 250 закланих Срба
Сребреница – Служењем парастоса и одавањем поште жртвама усташког злочина јуче су у Сребреници обиљежене 74 године од страдања више од 250 српских цивила који су убијени другог и трећег дана православног празника Тројица. Милош Николић, којем је убијен дјед Јово, изјавио је да су усташе починиле покољ над српским…
РТВ, 4.6.2017, Откривен споменик „Крајишка суза“ на Банстолу
БАНСТОЛ – „Крајишка суза“, споменик посвећен свим страдалим и несталим Крајишницима, откривен је и освештан на Банстолу, где је најављена изградња јединственог „Светског крајишког центра“. Откривању споменика присуствовао је велики број Крајишника, који су за ову прилику дошли из свих крајева Србије и региона, али и из других земаља Европе,…
РТРС, Срна, 4.6.2017, Иванишевић: Ускоро књига о страдању сарајевских Срба
Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић предао је издавачу рукопис од око 600 страница за књигу „Досије Сарајево“ која говори о страдању сарајевских Срба, са посебним освртом на страдање 1.241 Српкиње, које су тамо мучене и убијане на најсвирепији начин. Он је у изјави Срни…
Не заборављамо – Памтимо
![Слободна Херцеговина, 20. 3. 2017, Крвави камен херецеговачки: Устанак за опстанак [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11338-350x200-no.jpg)
Слободна Херцеговина, 20. 3. 2017, Крвави камен херецеговачки: Устанак за опстанак [Мапа]
Фељтон о страдању Срба у Херцеговини од стране усташа завршавамо текстом о херцеговачком устанку, покренутом из потребе да се билошки опстане.
Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и колијевком првог масовног устанка против фашистичке тираније у поробљеној Европи.
Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. године превазилази машту и бестијалност најсвирепијих[...]
![Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17890-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније.
У акту број 520 од 18.02.1921. Окружног начелштва Пећ постоји извештај капетана професора Костића: „Војници су умирали у Беранској болници и у логору. У Беранама је умрло око 70 војника и сахрањени су у гробљу код цркве Ђурђеви ступови“, стоји датум од 22.01.1921. године а у потпису Тодор Лекић, полициски писар – Исток.
[...]
Тамо далеко, 17. 3. 2019, Предраг Савић: У смрт због бритког пера и српства - како су страдали Антун Фабрис и Урош Тројановић
Мало ко данас зна ко је био Антун Фабрис? Још мање људи зна да је био – Србин. И то посебног кова. Новинар, писац, уредник и један од вођа српског римокатоличког покрета у Дубровнику. Антун Фабрис живот је изгубио због љубави према српству и објављивања једне родољубиве песме.
Управо љубав према књижевности и науци везивала је др Мату Грацића са Антуном Фабрисом, власником часописа науке и културе „Срђ“, уредником листа „Дубровник“. Фабрис је био истакнути културни радник, посвећен очувању богате дубровачке културне и историјске баштине, директор дубровачке Матице српске, оснивач Просветно-пр[...]
РТРС, Срна, 20. 6. 2024, Прије 32 године с подручја Тузле протјерано око 5.500 Срба
Данас се навршавају 32 године од како је такозвана Армија БиХ напала српска насеља и села општине Тузла, из којих је протјерано око 5.500 Срба и запаљено више од хиљаду кућа и помоћних објеката, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, из којег траже да надлежни органи ФБиХ и Тузланског кантона обнове куће, путеве и водоводе у српским насељима и селима у тузланској општини.
У саопштењу се наводи да су нападнута насеља и села Пожарница, Симин Хан, Чакловићи, Пелемиши, Колимер, Ковачево Село, Ковачица, Цвиљевина, Јањићи, Ђокићи, Вујановићи, Јовановићи, Кукарићи, Бојићи, Тешановићи[...]
![Епархија славонска СПЦ, 17.8.2018, Помен пострадалима у Слобоштини 1942. године [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8149-350x200-no.jpg)
Епархија славонска СПЦ, 17.8.2018, Помен пострадалима у Слобоштини 1942. године [Мапа]
Молитвено сећање на 1368 мештана Слобоштине пострадалих од усташа током Крвавог августа 1942. године
У четвртак, 16. августа 2018. године, на празник Преподобних Исакија, Далмата и Фауста, благословом Његовог Преосвештенства Владике пакрачко-славонског г. Јована, с верним народом, свештенством и монаштвом, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Антонића - пароха окучанског, протојереја Душана Ердеља из Холандије, протојереја Драгана Гаћеше - пароха слатинског, јереја Ђорђа Остојића - пароха даруварског и протођакона Милана Томашевића, у порушеном храму Преноса моштију Светог оца Никола[...]
