За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 15.7.2017, Сахрањени посмртни остаци српског борца убијеног 1995. године
Станари – Посмртни остаци припадника Војске Републике Српске Миланка Лазаревића, кога су 1995. године убили припадници одреда „Ел муџахедин“ у кампу муџахедина у Гостовићима код Завидовића, сахрањени су данас у Церовици код Станара. Лазаревић је као припадник Трећег батаљона Четврте озренске бригаде нестао у Возући у септембру 1995. године, а…
Вечерње новости, 19.2.2015, Ђакомо Скоти: Врховник је био сејач зла
Мико Трипало: Ради се о монструозном плану, чије корене треба тражити у ставовима ХДЗ о етничком чишћењу Срба у Хрватској 11. септембар РИЈЕЧКИ “Нови лист”, једине у то време независне дневне новине, уступио је велики простор лидеру Српске народне партије у Хрватској, Милану Ђукићу, који је испричао оно што је…
Слободна Херцеговина, 10. 7. 2016, Војвода Радојица Перишић – бесмртни вођа првог антифашистичког устанка у Европи
Брљево 06.06.1941 Више од седамдесет година вјешто је сакривана истина о првом устанку у поробљеној Европи, али исто тако и о његовом вођи попу Радојици Перишићу. Рођен је на ,,граници“ у Паповини, малом засеоку села Казанаца 1909. године, на тврдом кланцу између Херцеговине и Црне Горе, куда су многе турске… Вечерње новости, 18.2.2015, Ђакомо Скоти: Програмирани геноцид
Хрватски национални програм био усмерен на коначно протеривање Срба из Хрватске. То је био циљ војних операција “Муња” и “Олуја” 11. септембар УОБИЧАЈЕНА дневна конференција за новинаре представника плавих шлемова у Загребу, Криса Ганеса: војници ОУН напуштају Хрватску (до сада их је отишло 1.400); у бившој Крајини и даље се…
Вечерње новости, 17.2.2015, Ђакомо Скоти: Лов без милости на цивиле
Хрватска патрола зауставила тракторску приколицу са тринаест особа. Извукли су једну девојку и сви је силовали, један по један 31. август Читам документ који је саставила мисија Међународне хелсиншке федерације за људска права, после разговора које је имала са представницима 710 српских цивила из Книна и околине, који су се…
Вечерње новости, 16.2.2015, Ђакомо Скоти: Специјалци пљачкају и пале
У Дрнишу и непосредној околини Книна, стотине зграда су опљачкане и запаљене. Кистање је потпуно опљачкано и спаљено. Полицајци у цивилу гађали су стамбене зграде и палили куће 31. август КАО што је уобичајено, једине истине о ономе што се дешава у бившој Југославији долазе од посматрача ОУН са…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, Танјуг, 30.5.2017, Португалски генерал Карлос Бранко: Није било геноцида у Сребреници
ЛИСАБОН - Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко у мемоарима „Рат на Балкану” сматра да нема сумње да се у Сребреници није догодио геноцид јер није постојао предумишљај.
Он је у књизи изнео своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. године.
Бранко се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.
Мартинс Бранко износи чињенице које су му са терена достављали компетентни обавештајни органи и на основу ових доказа, са којима је упозната команда Посматрачке мисија УН у Загребу, сматра да [...]
Политика, 5.6.2016, Дан сећања на највећу трагедију Смедерева
Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је кратер пречника педесет и дубине око девет метара – 5. јуна 1941. страдало је више од половине грађана
Од 2.400 кућа у Смедереву само је 25 остало неоштећено.
Смедерево – Писак локомотиве на Железничкој станици и црквена звона, тачно у 14 сати и 14 минута, јуче су на трен зауставили Смедерево и подсетили грађане на кобни тренутак пре 75 година, кад је град за неколико секунди сравњен са земљом експлозијом муниције у Деспотовој тврђави.
Тај 5. јун 1941. године сматра се највећом трагедијом у вишевековн[...]
Вечерње новости, 22. 9. 2012, Узели част чувару светиња
Ни после 70 година није укинута срамна пресуда универзитетском професору Грујићу
УНИВЕРЗИТЕТСКИ професор историје и теологије Радослав Грујић је 1927. у манастиру Свети арханђели код Призрена пронашао мошти цара Душана и пренео их у Београд. Исти благи прота спасао је 1942. мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића из фрушкорских манастира које су пустошиле усташе.
- Своју највећу улогу професор Грујић имао је у Другом светском рату - забележио је покојни др Слободан Милеуснић, некадашњи директор музеја СПЦ. - Водио је битку на два фронта: збрињавао српске избеглице [...]
Српско народно вијеће, 21.9.2017, Убијен код Сиска, нађен крај Ковина
Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву
Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак.
Убојство Милана Цветојевића тек [...]
![Глас Српске, СРНА, 24. 6. 2023, Служен помен страдалим Србима у Придворцима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14713-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 24. 6. 2023, Служен помен страдалим Србима у Придворцима [Мапа]
ТРЕБИЊЕ - У Придворцима код Требиња данас је служен парастос за 13 Срба које су локалне усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године.
Са мјеста стратишта тројица Срба успјела су да побјегну и упозоре остало становништво, чиме је спријечена масовнија ликвидација српског живља из Требиња и околине.
Цвијеће код спомен-капеле у Придворцима, која је подигнута 2006. године, положиле су делегације Градске управе Требиње и потомци страдалих.
Прије парастоса, Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је Свету архијерејску литургију[...]
