За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Тања Колунџија: Српске жртве геноцида – Бравско
From: Tanja Kolundzija <tanjakolundzija@> Date: 2016-08-24 13:30 GMT+02:00 Subject: Srpske žrtve genocida To: srpski.memorijal@gmail.com U leto 1941. godine u mestu Bravsko kod Ključa streljani su mnogi, a među njima i moj deda po ocu Kolundžija Simo koji je živeo u selu Cimeše ( Bjelaj ), kog Vrtoča, opština Bosanski Petrovac, …
Удружење логораша Јасеновац, 24. 8. 2016, Петриција Скупштини РС за усвајање Декларације о геноциду
Од: Udruzenje logorasa Jasenovac <logorasi4145@gmail.com> Датум: 24. август 2016. 09.44 Наслов: Peticija UDRUŽENJE LOGORAŠA I POTOMAKA „JASENOVAC“ – BEOGRAD Savski trg br.9/IV, 11000 Beograd, Republika Srbija; tel: +381 64 2259 323 e-mail: logorasi4145@gmail.com Поштовани, Овим Вас обавештавамо да је УДРУЖЕЊЕ ЛОГОРАША И ПОТОМАКА „ЈАСЕНОВАЦ“ – СИСТЕМ ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У НДХ…
Блиц, 22.8.2016, Исповест сведока геноцида у Доњој Градини: „Лежали су као снопље жита, једни преко других“
Међу малобројним живим сведоцима који памте страдања јасеновачких логораша је Ненад Вукић (82), из села Доња Градина код Козарске Дубице. Његова кућа је поред тополе ужаса, на којој су усташе НДХ током Другог светског рата вешале заточенике. За време церемоније обележавања 75. годишњице геноцида у Јасеновцу и Доњој Градини, која…
Др Момчило Диклић: Степинац планирао покатоличавање Србије
Рехабилитација Алојзија Степинца представља почетак рехабилитације НДХ, а институције међународне заједнице су пред великим испитом и морале би бити забринуте за приједлог канонизације овог кардинала који долази из Хрватске, гдје се десетине хиљада поздрављају нацистичким поздравом, упозорава историчар Момчило Диклић. – Историчар Момчило Диклић у интервјуу Срни истиче да је…
Глас Српске, 19.8.2016, Антић: У Јасеновцу до 700.000 жртава, готово 90 одсто њих били су Срби
Београд – Број страдалих у Јасеновцу, усташком концентрационом логору највећем на Балкану, креће се до 700.000, а готово 90 одсто страдалих били су неспорно Срби – рекао је историчар Чедомир Антић.Он је додао да фрапантно звуче изјвештаји њемачких генерала, у којима се помиње да се број жртава православне вјере у…
Искра, 19.8.2016, ПАВЛОВИЋ: Геноцид у НДХ креирати као трајно сећање
Директор Института за савремену историју Момчило Павловић оценио је за РТС да начин на који Србија и РС протекле две године обележавају страдање Срба и током деведесетих и у Другом светском рату, јесте начин да се креира сећање на злочине, да људи знају о томе, да се суочавају са тим…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 12. 7. 2023, Помен страдалим Србима у Сребреници и Братунцу
СРЕБРЕНИЦА - У Братунцу и Сребреници данас се обиљежава 31 година од злочина над српским цивилима који су починиле муслиманске снаге у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони.
Помен страдалим Србима биће служен у цркви у Сребреници, док ће почаст бити одата на гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи, Сасама и Залазју.
Муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, 12. јула 1992. године упале су у већи број српских села и убиле 69-оро Срба.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, Виктор Нуждић истакао је[...]
Печат, 4.11.2010, СРБИ У МАКЕДОНИЈИ: Погубне последице перфидне асимилације
Репортер „Печата“ обишао је Скопску Црну Гору, простор садашње северне Македоније где је у средњем веку постојала моћна српска држава. И оно мало Срба који су после распада Југославије остали у Македонији, албански терористи протерали су са огњишта 2001. године, а због небриге Београда и антисрпске политике Скопља, нове генерације наших сународника не познају ни сопствени матерњи језик, а камоли српску културу и историју
селима на подручју Скопске Црне Горе током побуне Албанаца 2001. године, спроведено је класично етничко чишћење над православним живљем и недопустиво је да Срби и Македонц[...]
Вечерње новости, РТВ, Танјуг, Срна, 6. 4. 2024, Ни након 32 године нико није одговарао за голготу купрешких Срба
Навршиле су се 32 године од како су хрватске јединице, састављене од припадника Збора народне гарде, Хрватских одбрамбених снага и Хрватског вијећа одбране, 3. априла 1992. напале српска села на купрешкој висоравни у југозападној БиХ, а за голготу, убиства и мучења Срба још нико није одговарао.
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је да за голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од 100 учесника у њиховом страдању, још нико није одговарао.
У саопштењу се наводи да су хрватске снаге брзо напредовале, јер са српске стране није ни било организоване одб[...]
РТРС, Срна, 19. 9. 2020, Положени вијенци у Спомен-комплексу Стари Брод
У Спомен-комплексу Стари Брод данас су, поводом предстојеће крсне славе општине Вишеград - Мале Госпојине, положени вијенци за више од 6.000 Срба које су убиле усташе у Другом свјетском рату.
Вијенце су положили и сјенима страдалих се поклонили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и народни посланик Перо Петровић.
Ђуревић је истакао како трагедија која се догодила српском народу ове регије 1942. године обавезује на сјећање и одавање почасти страдалницима.
- Стари Брод је трагична прича, покољ српског народа који не смијемо заборавити и о коме треба говорити младим људима како жртв[...]
РТРС, Срна, 27. 9. 2018, У суботу 27 година од херојској подвига мајора Тепића
У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке.
Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава.
Том приликом су страдали и [...]
