За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Јован Пејин: Узалудност лажног култа Алојзија Степинца
На челу Друге бискупске конференције, октобра 1941, био је загребачки надбискуп, а на том скупу су донете директиве и уредбе о преласку православних Срба или, како је проусташка елита говорила, „гркоисточњака”, у католичку веру Укидањем пресуде Врховног суда НР Хрватске из 1946. године због наводних правних недостатака оптужнице и пресуде,…
РТС, 4.8.2016, „Олуја“ је наставак геонцида из 1941 – др Животије Ђорђевић
Акција под кодним називом „Олуја“, 4. августа 1995, када су хрватске оружане снаге продрле на територију Републике Српске Крајине, и том приликом убиле више хиљада а протерале преко 200 хиљада Срба, представља наставак политике према српском народу у Хрватској који је спроводила Павелићева Независна Држава Хрватске 1941. године, став је…
Љубиша Стојковић: Породица Карић
From: <avax1000@ Date: 2016-08-03 21:32 GMT+02:00 Subject: Prijavljivanje zrtava To: srpski.memorijal@gmail.com Prijavljujem, Karic Ranka, poginuo 1916. pri povlacenju srpske vojske preko Albanije. Karic Filip, prvoborac, vodnik posavskig odreda prve proleterske brigage, poginuo u borbi 1943 u ispocnoj bosni. Pozdrav Ljubisa Stojkovic Sent from my iPhone
DIC Veritas, 3.8.2016, Navršila se 21. godišnjica stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK). Agresija je…
Политика, 3.8.2016, Василије Ђ. Крестић: Шта хоће Вељко Ђурић?
Текстом Чему замајавање јавности с пописом српских жртава, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов…
Јовица Плавишић: Радни логор, рудник, Коњшчина
Од: Jovica Plavšić <jovicaplavsic@> Датум: 01. август 2016. 19.52 Наслов: Српске жртве Коме: srpski.memorijal@gmail.com Мој прадеда, по мајци, КЕЏИЋ М. ЖИВАН (Добановци, 16.4.1853. године – Коњшћина, Хрватска, 11.7.1915. године) интерниран је 1914. у радни логор (рудник) Коњшћина крај Марије Бистрице у Хрватској. Тамо је и умро од последица тешког рада…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 3.5.2017, Свједочење српског логораша о злочину у Сарајеву
Бијељина - Сарајевски Србин Радослав Братић који живи у Аустралији представио је вечерас у Бијељини своју књигу "Има ли Гаге - записи из силоса мржње" у којој свједочи о 1.235 дана тамновања у злогласном муслиманском логору у Тарчину.
„Републику Српску доживљавам као своју државу, своју домовину, и ако је то што смо ми лежали у Силосу имало допринијело да се оформи Реублика Српска, ја сам поносан, и опет бих све поднио“, рекао је Братић Срни.
На представљању књиге у бијељинској Галерији аутор је рекао да је његов мотив за писање била жеља да се муслимански злочин не прећути, да се чују с[...]
Политика, 4. 4. 2022, Од немачког ратног извештача с Козаре
Мој филм је необичан, јер је сценарио за њега практично написао сам Курт Нехер, а снимила га је најбоља усташка камера пре 80 година, каже Данко Васовић, аутор документарно-архивског филма којег је пријавио за Кански фестивал
А онда је дошао најужаснији део од свега од којег се свима заледила крв – жена је почела да вришти снажно и дуго и стотине су се јавиле на њен позив. Мушкарци, жене и деца бацили су се зверским интензитетом на наше редове. Чинило нам се као да смо присутни тренутку формирања исконске људске хорде, са људима који нас јуре у таласима, намерни на самоуништење и без памети[...]
Политика, 1.8.2020, Саво Штрбац: Карту читај, а сељака питај
На основу неколико индиција, добисмо „необориви” доказ (и прилог за историју ратова деведесетих) да су мину под шинобус, у којем су сви били Срби, подметнули Срби
Дана 14. јула 1993. године око осам часова на релацији Вргинмост–Глина дошло је до експлозије шинобуса, који је дан раније почео да саобраћа по пругама Кордуна и Баније, и то оног дела који је био под контролом РСК. Том приликом на лицу места изгореле су две жене: Маца Данчула (око 70) из Пјешчанице и Сока Рокнић (43) из Чемернице (учитељица у Блатуши); истог дана у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао је и Јанко[...]
![СРНА, 15.2. 2023, Дрињача: Освештана спомен-плоча стадалим Србима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11565-350x200-no.jpg)
СРНА, 15.2. 2023, Дрињача: Освештана спомен-плоча стадалим Србима [Мапа]
ЗВОРНИК, 15. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У насељу Дрињача код Зворника данас је освештана спомен-плоча на мјесту гдје су, након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/ 1941. године локалне усташе - муслимани и Хрвати, починили невиђен злочин над српским народом.
Доктор историјских наука Вељко Ђурић Мишина из Београда рекао је новинарима да злочин у Дрињачи који су починиле локалне усташе није историјски догађај, него психијатријски случај - то је клање Срба из којих се циједи крв и шаље поглавнику НДХ-а Анти Павелићу.
Ђурић Мишина рекао је да се овај догађај обиљежава подизањем спомен-плоче, ка[...]
РТРС, 5. 6. 2022, Нема казне за одговорне за страдање Срба у Зеници
Навршило се данас 30 година од напада муслиманских снага на српско становништво на подручју Зенице, којим је отпочело страдање и етничко чишћење око 28.000 Срба са њихових вјековних огњишта, а ни данас нема казне за одговорне.
До данас нису процесуирани одговорни за злочине и убиства српских цивила у Музичкој школи, у просторијама Војне полиције, Казнено-поправном заводу, другим објектима у граду, као ни за бруталне ликвидације у селима у околини Зенице.
Народни посланик Срђан Тодоровић рекао је Срни да је срамотно што за страдање српских цивила ни послије 30 година нису кажњени одговорн[...]
