За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
РЕЗИМЕ: Предмет разматрања у реферату ТРЕЋИ МИРОВНИ УГОВОР У ИСТОМ ВЕКУ ИЛИ ДЕЈТОН 1995. су људски губици српске нације током 20. века и оружаних сукоба који су претходили потписиваљу појединих мировних уговора. Први мировни уговор који су представнци српског народа потписали склопљен је по окончању Великог рата 1918. године у…
СРНА, 3. 4. 2017, Кад душа умре
Мостарац Јездимир Ијачић преживио је два логора – 1941. и 1992. године. Мучен је и понижаван, али за те ужасе никада није добио никакву надокнаду, већ му је речено да је случај „застарио“. ТРЕБИЊЕ, 3. АПРИЛА /СРНА/ – Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и…
Savo Štrbac: Rubrika „Kidnapоvani“
Baljci su poveliko krajinsko selo sa oko 600 duša, uglavnom Srba. Smješteno je u opštini Drniš, blizu ratom uspostavljene granice između Krajine i Hrvatske. Baljčani su život prilagođavali ratnim prilikama. Vojno sposobni muškarci već treću godinu brane Krajinu, dok nejač, žene i starci obrađuju polja i čuvaju stoku. Baljačka polja…
Глас Српске, 3.4.2017, Стравични злочини у Мркоњић Граду оковани неправдом
Бањалука – За злочин почињен над 181 српском жртвом 1995. године у Мркоњић Граду још нико није одговарао, иако је приликом ексхумације убијених у марту и априлу 1996. о злочинима сачињена обимна документација и уз доказе прослијеђена свим надлежним институцијама. Од отварања масовне гробнице у којој су биле жртве страдале…
КМ Новине, 3.4.2017, НОВИ САД: Отварање изложбе „Хероине у балканским и Првом светском рату“
У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у среду 5. априла 2017. године, у 19 часова, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, биће отворена изложба под називом “ Хероине у балканским и Првом светском рату „. Аутори изложбе су Предраг Павловић и Алекса Зарев из Удружења ратних добровољаца…
СРНА, 2.4.2017, У Вишеграду се гради крст посвећен руским добровољцима
Вишеград – На брду Град у Вишеграду у четвртак, 6. априла, биће подигнут руски крст посвећен руским добровољцима, рекао је Срни предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић. „На дан руских добровољаца 12. априла планирано је откривање крста“, рекао је Васић. Васић је рекао да је крст висок пет и…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 15. 11. 2024, Српска памти: Одата почаст жртвама усташког покоља 1943. године у Јеловцима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23174-350x200-no.jpg)
СРНА, 15. 11. 2024, Српска памти: Одата почаст жртвама усташког покоља 1943. године у Јеловцима [Мапа]
У Цркви Успења Пресвете Богородице у Мокром код Пала данас је служен парастос и одата почаст за 173 цивилне жртве из Јеловаца и околних села, од којих је 63 дјеце млађе од 14 година, које су усташе звјерски убиле прије 81 годину.
Након парастоса одата је почаст српским цивилима на мјесту изградње споменика жртвама усташког терора у Јеловцима.
Потомак страдалих у овом селу Којо Вучићевић рекао је новинарима да се током комунизма деценијама ћутало о усташком терору јер се у тим временима није смјело причати о томе шта се тачно десило.
„На данашњи дан за два сата на једном мјесту је убиј[...]
![Политика, 30. 3. 2008, Трусина: Снегови о Илиндану [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20724-350x200-no.jpg)
Политика, 30. 3. 2008, Трусина: Снегови о Илиндану [из Архиве]
Невесиње – Пут до Доње Трусине нимало лак. Серпентине, одоздо од Берковића, центра ове херцеговачке општине настављају се једна на другу. И тако, замало, па све у бескрај. Прашине нема јер је снег тек однедавно овуда окопнио и открио калдрму коју су, некада давно уграђивали мало Османлије, а мало више Аустроугари. Углавном поробљивачи.
А онда рај за очи. Омеђено Вардом, Дупцем и Зечком – село Доња Трусина. У присоју куће од камена, а посред села плодно поље Трусинско којим тече речица Опачица и то наопако. Мирко Ђурић каже како кроз Доњу Трусину Опачица тече од запада ка истоку, да би после[...]
СРНА, 14.11.2020, Срби ослобађали - политика наградила Хрвате
БИЈЕЉИНА, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - Српска војска је у Првом свјетском рату 14. новембра 1918. године ослободила Барању, област са већинским српским становништвом.
Барању су други пут, у Другом свјетском рату, послије битака на Батини и Болману, крајем 1944. године ослободили Руси и Срби.
У новембру 1991. године, ова област је ушла у састав Републике Српске Крајине, али је Ердутским споразумом, потписаним у новембру 1995. године, стављена под двогодишњу међународну прелазну управу, послије чега је припојена Хрватској.
У 15. вијеку почела је сеоба Срба са јужних српских територија у Барању[...]
Вечерње новости, 2. 11. 2018, У Шапцу памте зверства окупатора
Свечано обележен век од завршетка Првог светског рата. Сваки други Мачванин 1918. године није дочекао ослобођење
СВЕЧАНОМ седницом Скупштине града, Шабац је у петак обележио век од завршетка Првог светског рата после којег је добио и симболичан назив "српски Верден". На огромна разарања и цивилне жртве су подсетили др Сања Петровић Тодосијевић из Института за новију историју Србије, писац Александар Гаталица, који је за роман под насловом "Велики рат" добио награду часописа НИН, и др Ставрула Маврогени из Универзитета "Македонија" у Солуну.
Још једном се чуо податак да од 14.000 Шапчана,[...]
РТРС, Срна, 17.7.2021, Билећа: Помен ђенералу Дражи, бисте командантима Бабићу и Ковачу
У Билећи је данас, поводом 75 година од мученичког страдања, служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, а у билећком Равногорском парку постављене су двије бисте - команданту Шпири Бабићу и војводи Сави Ковачу.
Помен Михаиловићу служен је у Храму Светог Саве у Билећи, у присуству начелника општина Билећа и Гацко Веселина Вујовића и Огњена Милинковића, организатора скупа Билећког четничког одреда и бројних грађана.
Предсједник Одбора за обиљежавање 75 година од мученичког страдања ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и једини живи легитимни четнички војвода Славко Алексић из Билећ[...]
