За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
РЕЗИМЕ: Предмет разматрања у реферату ТРЕЋИ МИРОВНИ УГОВОР У ИСТОМ ВЕКУ ИЛИ ДЕЈТОН 1995. су људски губици српске нације током 20. века и оружаних сукоба који су претходили потписиваљу појединих мировних уговора. Први мировни уговор који су представнци српског народа потписали склопљен је по окончању Великог рата 1918. године у…
СРНА, 3. 4. 2017, Кад душа умре
Мостарац Јездимир Ијачић преживио је два логора – 1941. и 1992. године. Мучен је и понижаван, али за те ужасе никада није добио никакву надокнаду, већ му је речено да је случај „застарио“. ТРЕБИЊЕ, 3. АПРИЛА /СРНА/ – Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и…
Savo Štrbac: Rubrika „Kidnapоvani“
Baljci su poveliko krajinsko selo sa oko 600 duša, uglavnom Srba. Smješteno je u opštini Drniš, blizu ratom uspostavljene granice između Krajine i Hrvatske. Baljčani su život prilagođavali ratnim prilikama. Vojno sposobni muškarci već treću godinu brane Krajinu, dok nejač, žene i starci obrađuju polja i čuvaju stoku. Baljačka polja…
Глас Српске, 3.4.2017, Стравични злочини у Мркоњић Граду оковани неправдом
Бањалука – За злочин почињен над 181 српском жртвом 1995. године у Мркоњић Граду још нико није одговарао, иако је приликом ексхумације убијених у марту и априлу 1996. о злочинима сачињена обимна документација и уз доказе прослијеђена свим надлежним институцијама. Од отварања масовне гробнице у којој су биле жртве страдале…
КМ Новине, 3.4.2017, НОВИ САД: Отварање изложбе „Хероине у балканским и Првом светском рату“
У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у среду 5. априла 2017. године, у 19 часова, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, биће отворена изложба под називом “ Хероине у балканским и Првом светском рату „. Аутори изложбе су Предраг Павловић и Алекса Зарев из Удружења ратних добровољаца…
СРНА, 2.4.2017, У Вишеграду се гради крст посвећен руским добровољцима
Вишеград – На брду Град у Вишеграду у четвртак, 6. априла, биће подигнут руски крст посвећен руским добровољцима, рекао је Срни предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић. „На дан руских добровољаца 12. априла планирано је откривање крста“, рекао је Васић. Васић је рекао да је крст висок пет и…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса - Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28242-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса - Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]
Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе.
Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање Истре, дела јадранских острва, Словеначког приморја) које је истакао АВНОЈ и који представљају једнострани правни акт.
Освободилна фронта Словеније је перманентно, током ратних годин[...]
![Радио Гораждевац, 22. 5. 2023, Порушена кућа повратника Милорада Ђоковића у Витомирици, упркос одлуци суда да му се врати [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14222-350x200-no.jpg)
Радио Гораждевац, 22. 5. 2023, Порушена кућа повратника Милорада Ђоковића у Витомирици, упркос одлуци суда да му се врати [Видео]
Кућа повратника Милорада Ђоковића, коју је правоснажно успео да поврати на суду, срушена је ових дана. Иако је донета правоснажна судска одлука, кућа никада никада није поново уписана на Ђоковићево име, а он је прошлог лета ухапшен и оптужен за наводне ратне злочине.
Новинари Радио Гораждевца, на лицу места нису затекли кућу већ свежу земљу и припрему за простор на којем ће вероватно бити изграђен локални пут. Испред самог плаца направљено је и уређено ново аутобуско стајалиште.
Василије Арсић, адвокат Милорада Ђоковића каже за Радио Гораждевац да је кућа одузета Ђоковићу мимо свих закон[...]
ИН4С, 2.6.2017, У Мађарској пронађена србуља из доба Немањића
Реч је о делу „Празнични минеј“ из друге половине 13. или прве половине 14. века, коме се после нацистичког бомбардовања Србије изгубио траг све до 1961. године.
Истраживач црквеног архива Старе цркве у Пироту Жељко Перовић, скидајући столетну прашину са заборављених и досад неистражених црквених списа саборног пиротског храма – Старе цркве, ушао је у траг изузетно вредној књизи писаној на пергаменту и насталој у доба Немањића.
За њу се дуго у Пироту мислило да је уништена у бомбардовању Народне библиотеке у Београду, али је према Перовићевим речима, она ипак пре бомбардовања „мистериозн[...]
Глас Српске, 29.7.2018, Обиљежено 77 година од усташког злочина над Србима у Глини
Глина - У Глини је данас одржан комеморативни скуп поводом 77 година од усташког злочина у којем је убијено око хиљаду Срба из овог и околних мјеста.
На мјесту некадашње Цркве рођења Пресвете Богородице у Глини, односно испред спомен-дома који је 1995. године преименован у Хрватски дом, одржан је комеморативни скуп, а помен страдалима одржао је Његово високо преосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије.
“Који год аспект да се покрене, он је недовољан да у потпуности у својој суштини искаже и изрази оно што се овде збило и да пренесе поруку која је неопходна нама данас који о[...]
![ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20410-350x200-no.jpg)
ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову.
Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у Орвину, нестао 10. јула 1998.
Недељу дана касније, припадници УЧК-а су после тродневних борби сишли из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, негде после поноћи, напали на куће Костића.
Прво су на кућном прагу убили 62-годишњег земљорадника Анђелка Костића. Затим су заробљени сви који су се ту затекли – међу њима четрнаест Костића. Једном од Анђелкових синова, Живку, дали су два сата да сахрани мртвог оца. Од две даске и ћебета направљен је сандук, а двоје-троје [...]
