За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 6.7.2010, Шта крије бечки Рајхсархив
Војислав М. Јовановић – Марамбо пажљиво је забележио шта је све однето из наших архива и у којој количини током Другог светског рата. Педантно је записао колико грађе је експедовано бечком Рајхсархиву током октобра и децембра 1943. године из архива Баната, Петроварадина и Земуна, а колико је те исте грађе…
Вечерње новости, 21. 10. 2010, Власотинце: Покопано 300 младића
Државна комисија за тајне гробнице у јабланичком крају. Откривена нова гробница код Власотинца. Губилишта од Пирота до Лесковца КОМИСИЈА за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године открила је у четвртак још једно место масовног страдања. Надомак Власотинца пронашли су масовну гробницу за коју претпостављају да крије посмртне остатке…
Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа
Крагујевац — Из „Заставине“ Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата. Њих су као такозване „народне непријатеље“ стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић. Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.…
GeneralMihailovich.com, 7.6.2010, Александар Динчић: О масовном стрељању националиста 7. јуна 1943. године наша званична историографија није писала
На данашњи дан, 7. јуна 1943. године, нацисти су у свом бесу погубили на хиљаде припадника слободарског четничког-равногорског покрета у Србији. То је друго масовно стрељање четничког елемента од стране окупатора од почетка окупације, које је прелазило преко 1000 убијених за један дан. И даље су многа документа по питању…
Епархија врањска, 29. 5. 22010, Пренос моштију сурдуличких мученика и освећење Спомен-костурнице (1924-2010) у Сурдулици
Централни догађај преноса моштију сурдуличких мученика било је богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици – 29. маја 2010. године. По позиву Епископа врањског Пахомије, данашњој свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја и Светог архијерејског синода СПЦ Његово Преосвештенство Епископ браничевски Господин Игњатије. Данашње богослужење…
Епархија врањска, 21. 4. 2010, У Сурдулици конституисан Одбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених од стране бугарског окупатора у Првом светском рату
Дана, 20. априла 2010. године, у просторијама општине Сурдулица, конституисан је Oдбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених у Првом светском рату од стране бугарског окупатора. За председника овог одбора изабран је проф. др Томислав Радојичић, из Сурдулице, а чланови одбора су: протојереј Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске, господин Чеда…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 12.6.2017, У Вардишту код Вишеграда при крају обнова спомен-капеле српским војницима
У Вардишту код Вишеграда приводи се крају обнова спомен-капеле српским војницима, погинулим током Првог свјетског рата.
Комплетне радове, чија прва фаза је почела средином 2016. године, у износу од 90.000 евра финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања владе Србије, општина Вишеград и велики број предузећа и организација.
Архимандрит Јован Гардовић, предсједник одбора за обнову овог здања, каже да ће након реконструкције овај објекат коначно добити важност која му припада.
"Иза нас остају трагови које предајемо нашим потомцима. Не треба да им оставимо рушев[...]
ИН4С, 16. 7. 2022, Ослободилац Београда: Ко је био војвода Петар Бојовић
Ослободилац Београда, српски јунак и војвода Петар Бојовић рођен је на данашњи дан давне 1858. године.
Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године, а у Српско-бугарском рату 1885. године истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда.
У Првом балканском рату 1912. и 1913. године, као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Б[...]
Срби на окуп, 14. 7. 2022, Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
Мештани села Борчане у општини Лепосавић и Срби на северу Космета оспоравају званичну историју и кажу: Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
У задњих седам година чланови Равногорског покрета на северу КиМ полажу венац на гробове двојице Срба у Борчанима када су 6. јула 1941 године погинули од окупатора, Немаца и шиптарских жандарма и када су Борчанци упалили прву устаничку ватру у Србији и убили више жандарма
– Mи, чланови Равногорског покрета са севера Косова и Метохије, О.О. Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић, пре шест година, отпочели смо[...]
РТРС, Срна, 3.12.2017, Вишеград: Приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром"
У биоскопу "Доли Бел" у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром" Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.
Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да сачувају сјећање на хероја Милана Тепића.
"То је прича о патриотизму, о љубави према својој земљи", додао је Лајшић.
Према његовим ријечима, мајор Тепић је један од ријетких који је одржао дату ријеч до краја, те је жртвујући свој живот показао како се воли и искрено брани[...]
Политика, 10. 10. 2016, Филм о ресама на теписима може, о Дражи не може
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац
Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и РТС
Милослав Самарџић, уредник некадашњег часописа „Погледи” и аутор обимног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” у пет томова, управо снима телевизијску серију „Краљевина Југославија у Другом светском[...]
