За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, Танјуг, 17.5.2017, Сто година од смрти војводе Радомира Путника
Поводом обележавања стогодишњице смрти војводе Радомира Путника, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и градски менаџер Горан Весић су положили венце на споменик војводи Путнику на београдском Новом гробљу. „Војвода Радомир Путник је најистакнутији део једне победничке и бескрајно храбре генрације. Он је модернизовао српску армију,…
Вечерње новости, 16.5.2017, Сећање на страдање породиља
Обележје на Студентској поликлиници у Београду НА ПЛАТОУ испред Завода за здравствену заштиту студената у Београду у уторак је свечано откривено спомен-обележје жртвама погинулим у савезничком бомбардовању 16. априла 1944. године. Мета тадашњег напада било је једно од највећих београдских породилишта. – Ову зграду, прелепе спољашњости и бурне прошлости, историја…
Глас Српске, 16.5.2017, Тузланска колона мрља на лицу правде
СРНА, 13.5.2017, Изрежирани злочин – Увод у етничко чишћење Срба
У „Тузланској колони“ убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након 25 година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са 78 тијела, тврди аутор књиге „Тузланска колона“ Драган Мркајић. БИЈЕЉИНА, 13. МАЈА /СРНА/ – Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године…
Вечерње новости, 14.5.2017, ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЛОГОРАША: Најгори је био дан који сване [Мапа]
Велимир Павловић (96), интернирац у Норвешкој, уочи 75 година од прогона Срба у ову земљу. Од 5.000 српских заробљеника у логору „Карасјок“, у првој години њих 72 одсто брутално убијено У НОРВЕШКОЈ се следећег месеца обележава 75 година од доласка српских ратних заробљеника у ту земљу. Од 4.268 идентификованих мученика…
РТРС, 14.5.2017, Масакр у сарајевским Пофалићима – затирање Срба
У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи, у рано јутро 16. маја 1992. године, према српским изворима, убијено је око 200 цивила српске националности, а упоредо са ликвидацијом и протјеривањем српског становништва њихова имовина је опљачкана и спаљена. – Као посланик у Народној скупштини Републике Српске благовремено сам…


