За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 23.3.2016, Над становништвом почињен „геноцид sui generis“
БЕОГРАД, 23. МАРТА /СРНА/ – Предсједник Друштва Србије за борбу против рака Слободан Чикарић изјавио је да је 1999. године над становништвом тадашње Савезне Републике Југославије учињен „геноцид sui generis“, а да је број страдалих од осиромашеног уранијума и плутонијума вишеструко већи од жртава Сребренице. Чикарић је на конференцији за…
Факти, 23.3.2016, ЧИКАРИЋ: Држава да прогласи NATO бомбардовање из 1999. за „геноцидну радњу“
БРОЈ ОБОЛЕЛИХ И УМРЛИХ ОД РАКА ВЕЋ ЈЕ ЗНАТНО ВЕЋИ ОД БРОЈА СТРАДАЛИХ У СРЕБРЕНИЦИ Председник Друштва за борбу против рака Слободан ЧИКАРИЋ: „Стручним анализама смо дошли до података да је уранијум 238 одговоран за 15.000 новорегистрованих малигних тумора свих локализација, оба пола, свих узраста, а за умирање најмање 10.000…
Срна, 21.3.2016, Ускоро књига Миливоја Иванишевића о страдању Срба Сарајева
БЕОГРАД, 21. МАРТА /СРНА/ – Нова књига директора београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчара Миливоја Иванишевића, која на око 460 страна обрађује страдања Срба на сарајевским стратиштима, требало би да изађе из штампе за мјесец дана. „Књига описује околности и живот Срба у Сарајеву током рата…
Срна, 20.3.2016, Претпремијера филма „Споменко на вјечној стражи“
ДОБОЈ, 20. МАРТА /СРНА/ – У Добоју ће данас, када се навршавају 23 године од погибије најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, бити претпремијерно приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, аутора Милета Савића. Претпремијери филма, који је снимљен у сарадњи са Борачком организацијом Републике Српске, присуствоваће савјетник министра…
Срна, 18. 3. 2016, У Етнички мозаик уврстити и српска стратишта
БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ, 18. МАРТА /СРНА/ – Делегација ОЕБС-а упознала је Његово преосвештенство епископа бихаћко-петровачког Атанасија са ОЕБС-овим пројектом стварања евиденције о преосталом становништву на овом географском простору, односно етничком мозаику у БиХ. Епископ Атанасије скренуо је пажњу замјенику шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ Александру Чеплугину да та евиденција о етничком…
Вести, 15.3.2016, Сви спискови убијених на једном месту
У Друштву за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку ових дана ће бити завршен један од најзначајнијих послова – израда библиографије објављених радова о српским страдањима. – Реч је о првој библиографији те врсте код нас у којој су дати уобичајени подаци о објављеним радовима у којима…
Не заборављамо – Памтимо
Светигора, 2. 2. 2024, На данашњи дан манастир Ђурђеви Ступови одбрањен од турске војске
На данашњи дан, 2 фебруара 1876. године око двије стотине васојевићких устаника, у цјелодневној борби, одбранило је од турске војске манастир Ђурђеви ступови код Берана.
Своју задужбину Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године. У Манастиру, његовој задужбини, на десној страни наоса налази се његов гроб, над којим стоји запис: “Жупан Првослав, син великога жупана Тихомира, синовац светога Симеона Немање и ктитор мјеста сегов”.
Манастир је подигнут на лијевој страни Лима, под Растовцем, на заравни која се[...]
Глас Српске, СРНА, 28.10.2021, Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине
БЕОГРАД - Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, по писаној наредби државног органа, првој и јединој у Европи послије Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима.
Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватске почели су спроводити државну наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни шт[...]
Прах и пепео српског Мушутишта
Срна |1.6.2015 | Неђељко ЗЕЈАК
Под заштитом њемачких "мировњака", Албанци су до темеља порушили манастир Свете Tројице у засеоку Русеница. Остао је само звоник.
СУВА РЕКА, 1. ЈУНА /СРНА/ - Биланс шеснаестогодишње мисије "мировњака" УН у селу Мушутиште, десетак километара од Суве Реке, гласи - на стотине спаљених и разиданих српских кућа, минирани темељи објеката и порушене цркве.
У Мушутишту, познатијем по цркви Пресвете Богородице саграђеној прије седам вијекова, до 1999. године у 200 домаћинстава живјело је око 2.000 Срба.
Данас су Срби непожељни, а њихове бивше комшије, усљед насиља и[...]
Политика, 27. 6. 2024, Споменик посвећен младости страдалој у ратовима деведесетих
На четрдесет гранитних плоча у Улици Мишка Крањца урезано је 1009 имена оних који су живот оставили на Космету, 43 имена погинулих војника у оружаном сукобу у Словенији и 90 имена страдалих Раковичана у ратовима од 1991. до 1999.
На Дан ратних ветерана, на Видовдан, сутра тачно у подне у Раковици у Улици Мишка Крањца 2 биће освештан и откривен јединствен споменик на нашим просторима посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији у борбама од 1998. до 1999. године.
На четрдесет гранитних плоча урезано је 1009 имена оних који су свој живот оставили на Космету. Међу њима је и 10[...]
![Нови Репортер, 28. 9. 2011, Слободан Дурмановић: Злочини над Србима у Коњицу – сведочење једног инсајдера [из Архиве, Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20520-350x200-no.jpg)
Нови Репортер, 28. 9. 2011, Слободан Дурмановић: Злочини над Србима у Коњицу – сведочење једног инсајдера [из Архиве, Мапа]
Осмог септембра ове године бивши припадник резервног састава СЈБ Коњиц Миралем Мацић признао је у Суду БиХ да је у мају 1992. године, по наредби претпостављених, убио једног српског цивила на подручју Коњица, док је негирао остале тачке оптужнице у којима се терети да је убио још два српска цивила и учествовао у мучењима Срба у логорима у Коњицу, за шта су, иначе, већ раније осуђена тројица Бошњака у Хашком трибуналу. Овај догађај можда не би био од великог значаја за правду да Мацић на истом судском рочишту није обелоданио и имена наредбодаваца убистава, те најавио да ће открити улоге утицајн[...]
