За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 12.2.2016, Друштво „Пребиловци“: Скупштина Србије да усвоји Декларацију о геноциду над Србима
![Насловна страна Декларације о геноциду [2011] Извор: Удружење Јасеновац – Доња Градина](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2015/12/deklaracija_o_genocidu-2011-w-87x150.jpg)
Српско национално друштво „Пребиловци“ затражило је од Владе и Скупштине Србије да се у овој години усвоји Декларација о геноциду над српским народом у НДХ 1941–1945. године и о геноцидном етничком чишћењу над српским народом у Хрватској и у дијелу БиХ за вријеме рата 1991–1995. године, као и послије њега.…
Миливоје Иванишевић: У Поточарима раздвојити цивилне жртве од шехида
Вечерње новости 9.2.2016. стр. 16. Посета председника владе Републике Србије Александра Вучића мезарју у Поточарима јула прошле године – без обзира на све остало – и посета трочланог председништва БиХ главном граду Србије, обновили су услове за бољу сарадњу. Треба подсетити да је 2005.г. Мезарје посетио и председник Србије Борис…
Глас Српске, 9.2.2016, Преминуо посљедњи бањалучки логораш из Аушвица
Посљедњи бањалучки логораш из злогласног нацистичког логора Аушвиц Мирјана Стојановић биће сахрањена данас на гробљу „Свети Пантелија“ у Бањалуци. Стојановићева је преминула је у недјељу, 7. фебруара, у 93. години. По доласку из Аушвица живјела је у Бањалуци са Надеждом Маслеша, сестром народног хероја Веселина Маслеше, а одликована је бројним…
РТРС, 8.2.2016, Бањалука: Обиљежене 74 године од злочина над ученицима ОШ „Ђура Јакшић“
Служењем парастоса у Основној школи „Ђура Јакшић“ у бањалучком насељу Шарговац, обиљежене су 74 године од злочина над 52 ученика ове школе које су убиле усташе. Обиљежавању 74. годишњице злочина присуствовали су предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министри Дане Малешевић и Миленко Савановић, те припадници Трећег пјешадијског Република…
РТРС, 7.2.2016, Сјећање на српске жртве усташког покоља у Дракулићу
Прошле су 74 године од усташког покоља у бањалучком насељу Дракулић, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. У раним јутарњим часовима, 7. фебруара 1942. године, усташе су без иједног испаљеног метка, убиле више од 2.300 Срба, међу којима и 551 дијете. Годишњица овог страшног злочина обиљежена је…
Политика, 7.2.2016, Војни архив угрожен лошим смештајним условима
Документација која се прикупља 140 година, која је пренета преко Албаније и прикупљена након што су је нацисти похарали, налази се у неадекватној згради Војни архив је у петак на свечаности у Дому Војске Србије у Београду обележио значајан јубилеј – 140 година постојања. Била је то прилика да се…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 14. 4. 2025, Отворена изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац
У згради општине Козарска Дубица отворена је изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац академског сликара Бранка Јунгића.
Ова изложба, чији су аутори музејски савјетник Tања Tулековић и виши кустос историчар Дејан Мотл, једна је у низу активности којим Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина обиљежава 80 година од пробоја јасеновачких логораша.
Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић захвалила је руководству Спомен-подручја Доња Градина за предан рад којим чувају од заборава све оно што се дешавало у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Гр[...]
СРНА, 26. 2.2017, Крвава српска свадба у Сарајеву
Против убице српског свата, Рамиза Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је убијен 2008. у Сарајеву. Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Првог марта 1992. године у Сарајеву је убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни с[...]
Vesti Online, 18. 3. 2025, Душко Челић: Мартовски погром
Реч “погром” је староруског порекла и могла би се буквално превести као: пустошење, разарање, уништавање. У политичкој терминологији израз погром означава напад гомиле, руље, одобрен изричито или прећутно од власти а усмерен на пустошење, разарање или уништавање неке нациналне, верске или расне групе или мањине и њене имовине.
Ових се дана навршава двадесет једна година од албанског мартовског погрома, који се над Србима на Косову и Метохији одиграо пред очима и уз благослов власти албанских побуњеника али и моћног западног света. Увек ме наново обузме немир тих мартовских дана. Као да поно[...]
Глас Српске, СРНА, 8. 8. 2023, Служен парастос убијеним Србима из Јежестице
БРАТУНАЦ - Код споменика у братуначком селу Јежестица данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 39 убијених мјештана у одбрамбено-отаџбинском рату, међу којима је осам жена, као и за Србе из овог села страдале у Другом свјетском рату.
Од 1942. до 1945. године убијена су 162 припадника српског народа, од којих само неколико војника из овог села, а имена свих убијених уклесана су на овом споменику заједно са именима погинулих у посљедњем рату у знак сјећања.
Након парастоса који је служио свештеник Дејан Ђуричић, цвијеће уз споменик положиле су делегације општине, борачке[...]
Политика, 18.10.2014, Деценију и по без трага о породици Шутаковић
Имена пет чланова породице Шутаковић из Ђаковице заведена су на списку киднапованих и несталих на Косову и Метохији под бројевима од 361 до 365. О њима је званично, приликом обраћања Савету безбедности, 6. децембра 2012, говорио и премијер Александар Вучић.
„Породица Шутаковић киднапована је 13. јуна 1999. године на путу од њиховог стана до цркве у Ђаковици, где су кренули да се склоне од албанских терориста. Сви се још воде као нестали”, рекао је тада Вучић.
Штуре информације о нестанку Шутаковића заведене су у списима надлежних институција, али једина опипљива успомена на ову петочлану[...]
