За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 25.1.2016, Двадесет година од затварања злогласног логора за Србе
Према свједочењу бивших заточеника, „Силос“ је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У „Силосу“ је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу… САРАЈЕВО, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ – Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева,…
Вечерње новости, 26. 1. 2016, Страдање 20 свештеника пада у заборав
В. ЋИРИЋ | 22. јануар 2016 | Вечерње новости Јанкина падина код Беле Паланке место страшног злочина који су починили Бугари 1915. Тела свештеномученика поливена су гасом и спаљена БЕЛА ПАЛАНКА – Јанкина падина, место лепог назива и језивих успомена на Први светски рат, на свега неколико километара старим путем…
РТРС, 22.1.2016, Прихваћено идејно рјешење за Доњу Градину
Влада Републике Српске прихватила је идејно рјешење Слободана Малдинија за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен- подручју Доња Градина. Према овом пројекту, меморијални центар ће се простирати на 3 500 квадратних метара и састојаће се приступног платоа, главног објекта, манифестационог платоа и вјерских објеката, а предвиђено је да…
ДИЦ Веритас, 21.1.2016, Годишњица страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)
Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске…
Живадин Јовановић: Неко и мртве Србе опет покушава да убије
Сведок, број: 1014, децембар 2015 / јануар 2016. Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку Давно је речено – ко не поштује своју историју ризикује да му се историја понови. А историја српског народа је историја вековног страдања за слободу, страдања бранилаца на фронту, али…
Политика, 18.1.2916, У Шиду обележавање 120 година од рођења Саве Шумановића
Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду обележиће 22. јануара пригодним програмом 120 година од рођења великог уметника. Поред промовисања нове сталне поставке у делимично измењеном простору, планирано је да се та свечана прилика искористи да се галерија захвали свим пријатељима куће, институцијама, установама и појединцима који су у претходном периоду…
Не заборављамо – Памтимо
GvozdeniPuk.rs, 7. 1. 2023, Дарко Николић: Чудесни Србин за кога многи данашњи Срби нису ни чули - Милош Васић
На овој фотографији су британски војници. Одушевљени, јер пред њих, на Солунском фронту, излази чувени Србин. За кога многи данашњи Срби нису ни чули.
Погледајте само то одушевљење. И то неких странаца, на територији која им и није нешто битна, нити су их у кући, као клинце, учили о њој, а ни о Србима. А ми, ето, постасмо такви да више од 90% данашњих потомака оних славних јунака из Великог рата, не зна ко је тај Милош Васић коме Британци тако кличу.
Фотографија је настала 25. децембра 1916. године по старом календару. На православни Божић. (Да, православци и даље славе Божић 25. децембр[...]
Jasenovac.info, Свети новомученик Вукашин из Клепаца
Овај Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. је обновљена као црква Преображења Христовог (коју су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце).
Био је родом од фамилије Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да је рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сара[...]
СРНА, 24.9.2016, И српске жртве из Подравња обавезују да се чува Српска
СРЕБРЕНИЦА, 24. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у протеклом рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 24 године од погибије мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића.
Делегације општинске Борачке организације и српских чланов[...]
![СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15594-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]
У Храму Свете великомученице Марине у Масловарама код Новог Града служен је парастос за 296 Срба из насеља Масловаре, Црна Ријека и Јошава које су усташе убиле 1941. године.
Парастос за страдале служио је свештеник Славољуб Моравац који је у пригодној бесједи поручио да је сјећање на невино страдале света обавеза.
"Они су осуђени без суда и страдали су само зато што су били православни Срби. Било је то велико страдање. Ово што чинимо, то је за нашу душу и свијетли образ", рекао је Моравац.
Након парастоса, у оквиру обиљежавања Дана страдања цивилног становништва ове општине у Другом с[...]
РТС, 6.4.2018, Годишњица бомбардовања Београда у Другом светском рату
Пре тачно 77 година, небо изнад Београда прекрили су авиони нацистичке Немачке. У четири налета, 484 немачка бомбардера засула су престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби.
Тог првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом, разорена је Народна библиотека, а изгорело је 350.000 књига.
Историја је показала да су те књиге, са личном библиотеком Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, могле бити спасене. Неколико дана пре бомбардовања пред Библиотеку су довезена два камиона песка.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјаре[...]
