За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
СРНА, 26.12.2016. Владика Хризостом: Заборав – велика опасност за Србе

ДОБОЈ, 26. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом рекао је у Добоју на отварању изложбе фотографија и докумената добојског логора у оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у овај логор, да је заборав велика „болест“ и опасност за српски народ. Владика Хризостом навео је да је вечерашња…
Срна, 26.12.2015, Спомен-обељежје посвећено мајкама
БИЈЕЉИНА, 26. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У порти Саборног храма Пресвете Богородице у Бијељини данас су постављени темељи за изградњу спомен-обиљежја, посвећеног свим мајкама које су изгубиле синове у неком од претходних ратова – од Косовске битке до данас. Изградњу спомен–обиљежја благословио је Његово пресвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом, а подршку Удружењу…
Одбрана, 23.12.2015, Промовисана књига „Пуковник Јован П. Тришић“

У Атријуму Дома Војске Србије данас је промовисана књига „Пуковник Јован П. Тришић“ аутора Милисава Секулића у организацији Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. Председник Савеза Љубомир Марковић подсетио је да је обележавање балканских ратова и Великог рата отргло од заборава неке широј јавности мање познате војнике и официре истакавши…
СРНА, 24.12.2015, Премијера филма „Пакао Независне Државе Хрватске“

Документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду, који садржи и, до сада непознате чињенице о злочину над српским народом у Хрватској током Другог свјетског рата, биће премијерно приказан 26. децембра у Музеју Југословенске кинотеке. Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина рекао је…
Слободна Херцеговина, Јадовно, 23. 12. 2015, Покољ српске дјеце и жена у селима код Стоца у децембру 1943. године

Село Битуња Горња, налази се 6 км источно од Стоца. Село је тешко пострадало 22. децембра 1943, од хрватских и муслиманских усташа у њемачким униформама. Злочинци су 22. децембра 1943. упали у Битуњу и прикупили сво српско становништво, које су затекли у селу. Њих 17, искључиво дјеце и жена затворили…
Александар Раковић: Великоалбански трагови код санџачких муслимана (2005–2015)

Код једног дела Бошњака постоји двослојни бошњачко-албански идентитет који чини подлогу актуелног великоалбанског таласа у Рашкој Простор Старе Рашке односно Рашке области или Санџака с једне стране спаја Србе из Србије са Србима из Црне Горе и Херцеговине, а с друге стране тај исти простор спаја балканске муслимане од Босне…