За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 21. 12. 2015, Још стрепе породице 1.600 несталих Срба
У Хрватској се и даље откривају масовне гробнице српског живља из последњег рата. Нико није ни оптужен, ни осуђен због почињених злочина ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Посмртни остаци педесетак особа, убијених после операције „Олуја“, ових су дана ексхумирани на гробљу у Горњем Селишту крај Глине како би се установило…
Политика, 17.12.2015, Представљења књига „И крв је горела – Тузланска колона ’92”
У Дому Војске Србије у Београду представљена је књига „И крв је горела – Тузланска колона ’92“, аутора Радована Кецојевића. Тема књиге је масакр припадника ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године који су се, по претходно постигнутом договору, повлачили у Србију. Кецојевић је у то време живео у Тузли,…
Танјуг, РТС, 15.12.2015, Обележен Дан архивâ у Србији
Поводом Дана архива у Србији додељене награде „Златна архива“ Фондације Александра Арнаутовића и Годишња награда Ђурђа И. Јеленића. Како се наводи у саопштењу Архива Србије директор те установе Мирослав Перишић изјавио је да је Дан архива у Србији време када рад архивиста постаје видљив, као и доприноси архивских дародаваца, попут…
РТС, 15.12.2015, Старо сајмиште ускоро Меморијални комплекс
Градски менаџер Горан Весић обишао је Меморијални комплекс на Старом београдском сајмишту, и најавио да ће следеће године бити расписан конкурс за пројекат реконструкције централне куле тог комплекса, која је расељена. Како је речено, у припреми је и закон о Старом сајмишту. Горан Весић је након обиласка рекао да је…
Вечерње новости, 13.12.2015, Тунис: Вечни мир цвета српске младости
После 35 година, први пут се уређује наше војничко гробље у Тунису. Недостаје стотинак крстова и плочице са именима сахрањених. Више од 1.700 белих „сабљи“ изгледају као крстови СРБИЈА је први пут, после 35 година, издвојила средства за генералну реконструкцију гробља и споменика у Мензел Бургиби и спомен-костурнице у…
Марко Лопушина: У Дубровнику затиру све што је српско
Вечерње новости | 13. децембар 2015. На лицу места: Срби, некада већина у приморском граду, данас нестају у свакодневном страху за сопствени живот. Похрваћење нашег живља врши се кроз фалсификовање историје. Непрестане претње и напади НА туристичким проспектима које је Хрватска одштампала за католички Божић и Нову годину, сви називи…
Не заборављамо – Памтимо
ДИЦ Веритас, Portal Novosti, 15.10.2024, Трпиња: Oбjeдињeнe жртвe
Tрилoгиja „Tрпињa извoри пoстojaњa“, aутoрa Ђoрђa Прoкићa, oбухвaтa нe сaмo имeнa стрaдaлих Tрпињaцa зa врeмe Првoг и Другoг свeтскoг рaтa, кao и тoкoм 90-их гoдинa, нeгo гoвoри o њихoвoм пoрeклу и прoфeсиjaмa
Прoмoциja књигe „Tрпињa извoри пoстojaњa“, 89-гoдишњeг aутoрa Ђoрђa Прoкићa, oдржaнa je 2. oктoбрa у Пaрoхиjскoм дoму у тoм мeсту. Рeч je o трeћeм издaњу књигe, кoja гoвoри o трпињским жртвaмa у 20. вeку.
Прeмa рeчимa aутoрa, кojи гoдинaмa живи у Aмeрици, пoслeдњим издaњeм кoмплeтирaнa je трилoгиja кoja нa 500 стрaницa oбухвaтa нe сaмo имeнa стрaдaлих Tрпињaцa зa врeмe Пр[...]
Политика, 24. 6. 2024, Тишина над великим човеком – 25 година од отмице проф. др Андрије Томановића
„Слађане, треба га превити, рана је доста прљава. Накупило се крви”, рекао је проф. др Андрија Томановић свом младом колеги Слађану Петровићу, који је тог дана одбранио специјалистички испит. Потом се обратио тешко рањеном младићу: „Биће то све у реду!” и отишао.
Синиша Живић, устрељен на бензинској станици у Приштини, био је његов последњи пацијент. Памти сваки детаљ хаоса и тренутке када се, у њему и око њега, све налазило негде између живота и смрти. Професор је изашао из Клиничко-болничког центра Приштина и нестао.
Доктор Слађан Петровић је сутрадан рекао рањеном Живићу: „Мораш да бе[...]
РТРС, 20.4.2018, СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН У ВЕЛИКОМ ПАРКУ- Породице положиле вијенце
Породице осам војника и резервиста ЈНА који су убијени 22. априла 1992. године у Великом парку у Сарајеву положиле су данас вијенац на мјесту њихове ликвидације.
Долазак породица у Сарајево обезбјеђивале су јаке полицијске снаге.
22. априла 1992. године, за само један час, живот је изгубило осам припадника бивше ЈНА који су прво заробљени у Аеродромском насељу, а потом звјерски ликвидирани у Великом парку у Сарајеву, због чега је тај датум озваничен као Дан несталих Срба Сарајева и Сарајевско-романијске регије.
Убијени су Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић[...]
![Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12298-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]
Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 80 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац.
Вијенце су у име институција Републике Српске положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министара рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.
Додик је рекао да је важно да се овај злочин не заборави, те да је он показао злочиначку нарав усташког режима.
Додик је најавио најавио снимање докум[...]
ИН4С, Блиц, Vesnik017.rs, 11. 5. 2024, Дан када је Владичин Хан завијен у црно: НАТО убио двоје заљубљених тинејџера
На данашњи дан, 1999. године, НАТО авиони су први пут бомбардовали Владичин Хан током агресије на СР Југославију, гађајући у први сумрак Нови мост на Јужној Морави.
Те мајске вечери од гелера и детонације настрадали су гимназијалци Милан Игњатовић (18), матурант и његова годину дана млађа девојка Гордана Николић (17), ученица треће године.
Од гелера приликом бомбардовања моста те вечери рањен је и младић Дејан Тасковић, официр полиције. НАТО бомбу од пола тоне преживео је Александар Илић, који је тада имао педесетак година. Бомба је на мосту пала на двадесетак метара од њега, али није им[...]
