За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Влада РСК у прогонству: Тужба против Хрватске у Америци
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ 11000 Београд, Змај Јовина 15 Тел. 063/495-051, vladarsk@gmail.com Бр. 36/17 – 14. III – 7525 (2017) ДЕЛЕГАЦИЈА ЕУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Авенија 19а, Владимира Поповића 40/V Нови Београд: Teл: +381.11.3083200 Факс: +381.11.3083201 E-mail: delegation-serbia@eeas.europa. ТУЖБА ПРОТИВ ХРВАТСКЕ У АМЕРИЦИ Поштовани представници Европске…
СРНА, 14.03.2017, Премијерно приказан филм о страдању у Подрињу
БАЊАЛУКА, 14. МАРТА /СРНА/ – У оквиру манифестације „Дани сјећања“ вечерас је у бањалучком мултиплексу „Палас“ премијерно приказан филм „Злочин без казне“, аутора Слађане Зарић, који говори о злочинима почињеним над Србима из средњег Подриња током посљедњег рата. Филм је рађен у документарно-играној форми, кроз реконструкцију догађаја бави се појединачним…
Политика, 14.3.2017, Јелена Церовина: Лек за усташофилију
Чудила се ових дана хрватска председница Колинда Грабар Китаровић што се придаје значај паради усташа и поклицима „За дом спремни” који су се недавно орили са загребачког Трга бана Јелачића. Уместо тога, каже, „требало се згрозити на шестој или седмој страници неког листа или у десетом минуту дневника”. Да је…
Политика: Тата, шта ће бити са нама – Геноцид над Србима у Сарајеву (10)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Колико je тај човјек зла поднио, то само он зна. Гину му најдражи, он нас све тјеши. Taj човјек не зна да мрзи и послије свега, испричао је Мирко Влашки Из сведочења Мирка Влашког, радника „Фамоса“ сазнајемо Долази 10. септембар 1994.…
Политика: Затвор „Сунце“ и подрум без светла – Геноцид над Србима у Сарајеву (9)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Мој бивши ученик Агић каже: „Ево га мој професор, ћетник, пошао да бјежи, сад ћемо му ноге поломити“, сведочи инжењер ПТТ-а Славко Шибалија Б. М. Н. (70) пекар, у наставку свог сведочанства испричао је: Осетио сам само јак блесак и бол у ушима…
Frontal.rs, 4. 3. 2017, Православни храмови васкрсавају на Мајевици
Заслугом вјерника у последњих неколико година обоновљени су манастири и цркве на мјестима на којима су постојали у прошлости, а нестали, то јест рушени и срушени од стране окупатора. Средњевијековне цркве и манастири на Мајевици приписују се углавном краљу Драгутину Немањићу сину краља Уроша I Немањића и Јелене Анжујске,…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, Вечерње новости, 11.4.2017, Документовано: Тито тражио савезничко разарање градова у Србији и Црној Гори
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији, која је прогутала животе хиљада невиних људи, чак и тек рођених, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једину реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти, па чак ни после распада Титове Југославије.
Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако [...]
![Српски меморијал, Небојша Озимић Блог, 27. 1. 2017, Писмо Светолика М. Драгачевца Адолфу Хитлеру [из Архиве] Фото](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27533-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, Небојша Озимић Блог, 27. 1. 2017, Писмо Светолика М. Драгачевца Адолфу Хитлеру [из Архиве] Фото
Светолик М. Драгачевац је до 25. марта 1941. године био један од бројних пензионисаних среских начелника Краљевине Југославије – пензију је дочекао у Параћину и уживао у њој све до оног дана када је влада Цветковић-Мачек потписала приступање Краљевине Југославије Тројном пакту.
Изнервиран, понижен и шта све још не Драгачевац је изнео сто из кафане у којој је проводио дане и ту, на лицу места, срочио бесан телеграм никоме другом до Адолфу Хитлеру.
Када је видео шта треба да пошаље најмоћнијем човеку Европе, телеграфиста из параћинске поште је одбио да пошаље телеграм. Са своје стране, Драгаче[...]
СПОНА, 19. 4. 2022, Jован Цветковић Долгач (1860–1915): заборављени крушевски и пелагонијски војвода Српске револуционарне (четничке) организације
мору заборављених и из колективне и научне свести избрисаних историјских личности, тама се посебно задржала на српском „сељачком војводи“ Јовану Цветковићу „Долгачу“ из села Кошина.
Село се налази се на јужним обронцима планине Бабуне, у југозападној Маћедонији, на ободу прилепског поља одакле се пут рачва ка митском Поречу – малој Шумадији, Азоту, Прилепу и Крушеву.
Остао је упамћен као простонародни и преки српски војвода који се држао својих начела и хајдучко-епског схватања правде, осветник српске раје која је трпела тероре, злочине и неправду читавих пет векова, али и која је знала да [...]
Анри Барби: Војска убица (1918)
Упркос убијањима, упркос ужасним суровостима чији сам сведок био током претходних ратова, преносећи са бојног поља виђења оваквих страхота знам да ме само сећање на њих тера да дрхтим.
Изгледа да је једини објекат аустријске војске био — уништење, и она је почела свој уништитељски посао још од самог уласка у Србију.
Каквим су се окрутностима, каквим су се пакленим оргијама војници и официри предавали! Колико сам само пута остао скамењен од ужаса пред резултатом убилачког пијанства, пожарима или садизмом тих војника који припадају једној великој земљи, поносној на своју цивилизованост!
Оно ш[...]
ИН4С, Вечерње новости, 5. 7. 2024, Страдање нашег народа - „Зборник докумената ‘Стари Брод’“
Драган Радовић: Страдалници су, тог пролећа 1942, могли да бирају између две смрти, оне на обали, од усташа, или оне у таласима хладне Дрине. Најчешће су се опредељивали за другу – као мање страшну – јер су на обали усташе силовале девојке и отимале новорођенчад од мајки, набадали их на бајонете, па бацали у Дрину.
Недавно је у Источном Сарајеву, у издању Фондације “Заборављени коријени”, објављена капитална књига. Реч је о зборнику први пут штампаних докумената о страдању Срба у Другом светском рату у романијском крају и у деловима источне Босне, који данас обухватају општине: Соколац, Пал[...]
