За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 26.4.2016, Јасеновац – најстрашнија српска ријеч
БЕОГРАД, 26. АПРИЛА /СРНА/ – Јасеновац је мјесто пред којим ријечи и моћ разумијевања посустају, али о њему се мора говорити јер је дужност и обавеза зло препознати у зачетку док није касно, изјавио је предсједник Српске академије наука и уметности /САНУ/ Владимир Костић на научном скупу поводом 75 година…
Срна, 26.4.2016, Крестић: До краја разобличити хрватску геноцидну политику
БЕОГРАД, 26. АПРИЛА /СРНА/ – Академик Василије Крестић истакао је данас да је Јасеновац био стравични логор смрти и да силне манипулације геноцидне политике Хрватске треба до краја разобличити. „Јасеновац је стравични логор смрти и нема манипулација око тога“, рекао је Крестић новинарима уочи скупа посвећеног 75 година од оснивања…
Вечерње новости, 24.4.2016, Др Животије Ђорђевић: Око 80.000 усташа било у Титовим униформама, Хрвати су продавали ископане очи Срба!
Најстарији истраживач усташких злочина о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу… Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981. МИ, Срби, немамо пречег посла него да попишемо своје жртве у 20 веку. Једини смо народ у Европи који овај посао није урадио. Морамо да…
Срна, 24.4.2016, Масовне злочине чинила Хрватска, а не Нијемци
ШТОКХОЛМ, 24. АПРИЛА /СРНА/ – Предсједник Међународне комисије за истину о јасеновачким жртвама из Лондона Србољуб Живановић рекао је у Штокхолму да масовне злочине у Другом свјетског рата нису чинили Нијемци, већ Хрватска држава својим расистичким законима и њена војска, усташе и двије трећине свештеника. Излагање професора Живановића, учесника прве…
Пљачка српске имовине и дискриминација
Усташе су намјеравале и да из капеле Видовданских хероја на православном гробљу у сарајевском насељу Кошево изваде ковчеге чланова Принципове Младе Босне… Православни су морали да носе плаву траку са словом „П“ исписаним латиницом ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 24. АПРИЛА /СРНА/ – Сви затвореници у логору морали су да раде врло тешке…
Бета, 24.4.2016, У Бањалуци служен помен жртвама страдалим у НАТО бомбардовању Републике Српске Крајине, Републике Српске и СР Југославије
БАЊАЛУКА – У цркви Христа Спаситеља у Бањалуци данас је служен помен жртвама страдалим у НАТО бомбардовању Републике Српске Крајине, Републике Српске и СР Југославије. Помену су, поред чланова породица страдалих у бомбардовању, присуствовали и представници Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, генерални конзул Србије у Бањалуци…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23. 11. 2023, Споменица у част безгробне војске
Монографија представља до сада највећи регистар једне трагично заборављене генерације и бележи имена 10.000 одликованих и унапређених припадника ЈВуО
Ужице – Ликови краља Петра Другог и Драже Михаиловића, ордење и официрски мач на насловној страни су недавно објављене књиге „Одликовани и унапређени ЈВуО 1941–1945”, аутора Дејана Ђерића и Верољуба Малетића. У њој је сабрано 10.000 имена припадника готово свих јединица под командом Драже Михаиловића, уз безмало 900 ратних фотографија и оригиналних наредби о одликовањима и унапређењима.
Ти припадници ЈВуО разврстани су по матичним[...]
![Спутњик, 18. 4. 2025, Валандово: Капела у Удову која чува тајну српског страдања на Велики петак – 110 година од Валандовског покоља [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27514-350x200-no.jpg)
Спутњик, 18. 4. 2025, Валандово: Капела у Удову која чува тајну српског страдања на Велики петак – 110 година од Валандовског покоља [Фото]
Сто десет година је прошло од дана када је на Велики петак 1915. године мученичком смрћу настрадало више од 280 српских војника, од којих су многи били тек регрутовани дечаци. Оно што је најтрагичније, на најтужнији православни празник, српски јунаци су страдали од руке православног народа - Бугара.
Тог 2. арила 1915. године, (20. марта 1915. према тада важећем Јулијанском календару) варошица на југу Вардарске Србије у непосредној близини бугарске границе, постала је место масакра над којим се читава Европа згражавала.
Прешавши границу под окриљем ноћи, 3.500 бугарских комита ударило је на 4[...]
Вечерње новости, 1. 8. 2023, Био је најхуманији градоначелник Крушевца, многе спасао од Немаца и смрти, а данас нема ни своју улицу
КРСТА НОВАКОВИЋ (1899-1973) био је најхуманији градоначелник Крушевца у дугој историји овог града, али данас у њему нема ни своју улицу.
Крушевац нема ниједно спомен обележје непосредно посвећено овом апотекару, народном посланику и градоначелнику Крушевца, који је 1941. године успео да спаси бројне људе од немачке одмазде.
Но, пре него да постављен тихи херој Другог светског рата Новаковић, власник треће апотеке у Крушевцу 1933.године, помагао је развоју Крушевца у два мандата градоначелника.
Најзаслужнији је за постављање камена темељца за изградњу Гимнаије (за градњу је дао и лични[...]
РТРС, Срна, 19. 4. 2023, Промовисана сабрана дјела академика Милорада Екмечића
У Бањалуци је данас промовисан петнаестотомни свезак Сабраних дјела академика Милорада Екмечића која је објавила "Православна реч" из Новог Сада, заједно са Архивом АП Војводина, што представља изузетан кулутурни и научни подухват.
Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Рајко Кузмановић рекао је током представљања у овој институцији да је жеља да овај свезак у свијет пренесе поруку да је ријеч о великом дјелу и човјеку.
"Промоција полази из наше академије као научне и репрезентативне институције и та порука која се одавде шаље јесте поздрав Екмечићевом уму, тал[...]
Политика, 5. 4. 2024, Четврт века од погрома Алексинца
Само 48 сати после мучког напада НАТО-а на СР Југославију и Србију у пролеће 1999. страдао је Алексинац.
Први разорни пројектили из авиона северне алијансе погодили су миран градић 26. марта увече, око 20.15 часова. Ракете су испаљене из авиона који је пре тога дуго злокобно надлетао Алексинац и који је погодио део градића разоривши и уништивши до темеља, претворивши у прах и пепео све у индустријској зони између ауто-пута Ниш – Београд и Јужне Мораве и центра варошице – Пољопривредни комбинат, главну аутобуску станицу, погоне конфекције, две ауто-школе, надалеко познати Мотел „Морава”... С[...]
