За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Драгољуб : Подршка
Subject: Подршка Date: 2015-11-16 09:21 From: Драгољуб To: info@srpski-memorijal.rs Од: Драгољуб Предмет: Подршка Садржај поруке: Поштовани. У овом тренутку осећам потребу да пружим моралну подршку поводом ваше намере да подигнемо Меморијални центар Србским (не замерите због Б) жртвама геноцида у 20 веку. Новчано могу симболично, скромно да помогнем. Уколико на…
Срна, 17.11.2015, Обиљежено 110 година српског дијалектолошког зборника
БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ – Директор Института за српски језик Српске академије наука и уметности /САНУ/ Срето Танасић изјавио је да „Српски дијалектолошки зборник“ представља ризницу у којој се на најбољи начин чува историја и култура српског језика. На свечаности поводом обиљежавања 110 година од изласка овог зборника, Танасић је…
Агениције, 16.11.2015, Праг: Међународна конференција „Истина о Сребреници“, 14-15. новембар 2015.
У органзацији Удружења пријатељи Срба са КиМ и чешког редитеља Вацлава Дворжака, у Прагу је 14. и 15. новембра, одржана дводневна међународна конференција “Истина о Сребреници”. На конференцји су учестововали редитељ Вацлав Дворжак, проф. др Рајко Долечек, новинар Радим Панека, адвокат Горан Петронијевић, председник Института за истраживање злочина над Србима…
Срна, 16.11.2015, Изабрано најбоље рјешење за Меморијални центар у Доњој Градини
БАЊАЛУКА, 16. НОВЕМБРА /СРНА/ – На конкурсу за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина награђена су два рада – архитектонско-пројектних бироа „Полис“ и „А плус Б архитекти“ из Бањалуке. Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао је да су изабрана два рада јер као…
Подизање Меморијалног центра
Милан Радовић Sun, Nov 15, 2015 at 11:01 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Милан Радовић Предмет: Подизање Меморијалног центра Садржај поруке: Поштовани, Можда моја идеја и није нова али сам се обрадовао када сам видео овај сај и могућност да је пренесем. Простор старог Сајмишта треба да постане место на ккоме…
И Србији треба Јад Вашем
Недеља 15.11.2015 | Ђ. Баровић – Вести „Последњи је тренутак да као народ попишемо своје жртве страдале у ратовима, по разним логорима, на кућном прагу, свугде где смо живели. Српски меморијал би требало да буде она институција која ће отргнути од заборава истину о једном од најстрадалнијих народа Европе у…
Не заборављамо – Памтимо
Вести, 30. 3. 2024, Најстрашнија је тишина после јаука
Примаријус др Милованка – Мила Јанчев из Градског завода за хитну медицинску помоћ свих 78 дана агресије на СРЈ провела је са колегама Хитне помоћи на терену, спасавајући повређене након бомбардовања Београда. У разговору за Вести др Јанчев истиче да и 25 година касније памти раскомадана тела и јауке.
– То је нешто што, ма колико сте професионалац, не можете да избришете из сећања – каже др Јанчев.
Као два најтежа момента истиче бомбардовање зграде РТС и гранатирање КБЦ “Драгиша Мишовић”. Зграда телевизије у Абердаревој улици уништена је 23. априла, у 2.06. У том нападу животе је изгубил[...]
![РТРС, Срна, 30. 7. 2023, Сјећање на ливањске Србе убијене 1941. године [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15509-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 30. 7. 2023, Сјећање на ливањске Србе убијене 1941. године [Мапа]
У капели Свете великомученице Марине у Ливну данас је на празник Огњене Марије и Новомученика ливањских страдалих од усташке руке 1941. године служена света литургија.
Сјећање на велико страдање ливањских Срба у љето 1941. године, као и на ексхумације и сахране њихових моштију данас је обиљежено у више православних храмова у Србији, речено је Срни у Удружењу "Огњена Марија Ливањска".
Литургије су служене и у Цркви Светог Марка Београду, у Саборној цркви у Новом Саду, у Цркви Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици, у Цркви Светог Василија Острошког у Сиригу, у Цркви Силаска Светог Духа[...]
![Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25732-350x200-no.jpg)
Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]
Топлички устанак
фебруар–март 1917.
Повлачењем српске војске са државне територије није престао и оружани отпор окупатору на територији Краљевине. У земљи је остао један број српских војника који је заостао у повлачењу, као и рањеника који су избегли заробљавање. Били су ту и младићи који у време окупације 1915. године нису стасали за војну службу. Они су се крили од окупатора по шумама и планинама. Многи су поседовали оружје које нису хтели да предају. Почео је постепено да се рађа организован покрет отпора.
На стварању отпора током лета 1916. почео је да ради двадесетшестогодишњи резервни[...]
Стање ствари, 31. 1. 2024, Љиљана Чолић: Скуп је Србизам
Пашић је упутио депешу конзулу у Приштини: „Јавите одмах да ли је Томка Фртунић умрла и кад“. Нема трага о званичном одговору, а могао је да гласи: „Да, господине Пашићу умрла је, крива што је Српкиња“
Има у Вучитрну један стари камени мост, усамљен на усахлом тлу. Реке под њим већ одавно нема. Била је кадра стићи и утећи, а мост и на страшном месту постојати, тамо где га више нико не жели, где никоме није потребан.
Данас по рушевинама тврђаве вучитрнских Војновића трчкарају нека туђа деца, а средњовековни српски град којим су ходили племенити савременици цара Душана постао је шиптарска [...]
Б92, РИНА, 27.6.2021, Оца су му стрељали Немци, а тек после 80 година га је сахранио
Милош Оташевић је сахранио оца после 80 година, Радивоја су Немци стрељали у Другом светском рату.
Милош Оташевић из Горњег Милановца тек после осамдесет година достојно је сахранио свог оца Радивоја ког су Немци стрељали 1942. године. Од Другог светстког рата му се изгубио сваки траг, а Радивојева мајка Љубинка по савету свештеника сину је 1949. године подигла споменик у селу Љутовница иако се тада није знало где се његови посмртни остаци налазе.
"Чим је стигао ратни вихор мој отац се придружио четничким одредима, чак је заробио немачког курира и одузео му важна документа. Од тог момент[...]
