За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Музеј жртава геноцида, РТС, 14.4.2016, Пакао НДХ [ I део], документарни филм [Видео]
Музеј жртава геноцида у Београду кроз форму визуелног медија пласира историјске чињеница битне за разумевање трагичне судбине српског народа у Независној Држави Хрватској. Монструозност злочина и број жртава, обавезују нас да сагледамо околности и природу процеса који су до тога довели. Као друштво, дужни смо, према жртвама и према себи,…
Добротвор, а не донатор
Од: Oliver Nikolic <адреса забележена у књигу Српског меморијала> Предмет: Lokacija memorijala Садржај поруке: Pomaze Bog, pisem Vama iz Nemacke, tako da mi srpski nije najbolji posto sam rodjen u Nemackoj. Ako grad Beograd ili drzava Srbija vama ne daje plac/lokaciju gde se moze graditi spomenik srpskim zrtvama (slicno kao…
DIC Veritas, 30.4.2016, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu RSK, u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN (Sektor “Zapad”). Protiv zapadnoslavonskih Srba (oko 15.000 žitelja sa oko 4.000 vojnika) krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga. Narod…
Политика, 28.4.2016, У Чешкој одата пошта Принципу и српским ратним заробљеницима
Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године. У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је…
Срна, 28.4.2016, Годишњица смрти видовданског хероја – Гаврило Принцип
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
БИЈЕЉИНА, 28. АПРИЛА /СРНА/ – На данашњи дан прије 98 година умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело…
Срна, 28.4.2016, Навршава се 21 година од злочиначке акције „Бљесак“
У операцији „Бљесак“, 1. и 2. маја 1995. године, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА /СРНА/ – Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 житеља Западне Славоније, која је била под заштитом…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 2. 2, 2025, Посљедњи ход кроз вољени град: Како је Мостар испратио Алексу Шантића
Велики српски пјесник Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а у Мостару и даље препричавају његову сахрану, јер се таква ни прије ни послије није догодила у граду на Неретви.
Шантић је, који је преминуо од тада неизљечиве болести – туберколозе, сахрањен на православном гробљу Бјелушине у Мостару.
Када се сазнало за његову смрт, ријеке људи сливале су се ка Ћоровића кући, гдје је Шантић код сестре Персе провео посљедње дане живота. Долазили су да би се поклонили свом пјеснику и изјавили саучешће породици.
Због пристизања великог броја људи, Шантићев ковчег је до сахране би[...]
РТРС, Срна, 25.8.2021, Преминула Боја Лалић - посљедњи свједок усташког злочина код Ливна
На православном гробљу у ливањском селу Велики Губер данас је сахрањена Божана Боја Лалић, удата Радета /92/, посљедњи свједок усташког злочина на Огњену Марију 1941. године када је у јаму Равни Долац код Ливна бачено 218 живих Срба.
Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је Божана Лалић живјела мученичким животом, али пуним праштања јер је остала у Ливну и послије тога што је преживјела, а остала је и у овом посљедњем рату.
Према његовим ријечима, љубав према родној груди била је јача од свега.
- Боја је била посљедњи живи свједок преживљеног пакла 1941. године. У јами Равни Дола[...]
Политика, 24. 11. 2014, Злочини над Србима у НДХ, фото-монографија
Фото-монографија „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској”, јединствена je књига која српској и страној јавности, на српском и енглеском језику, представља драматичне размере људских патњи и страдања у Другом светском рату. Садржи избор документарних фотографија на којима су регистровани призори злочина над српским народом у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године.
Велики број фотографија у фото-монографији, чији је аутор Јован Мирковић (издавач: „Свет књиге” из Београда), објављује се сада први пут.
Књигу је на енглески превела Татјана Ћосовић, а предговор је напис[...]
Вести, 16. 10.2017, Чекала сам да ме убију
Од крвавог октобра у селима горњег Јадра прошло је 76 година, али се осамдесетпетогодишња Стојанка Ђокић, девојачко Антонић, из лозничког села Цикоте свега сећа као да је јуче било.
Сећа се дана када је као деветогодишња девојчица стајала пред пушкама немачких војника и кад смрт није хтела да је узме, преживела је да прича о времену када је људски живот, односно српски живот био мање вредан, тачније 100 српских вредело је као један живот немачког, нацистичког солдата који је газио по Србији.
Немачка војска је баш у овом крају прво применила сурову наредбу о ликвидацији 100 цивила за једног у[...]
![Спутњик, 30. 8. 2023, Охрид: Обележје покоља 400 српских кадета из 1915. године префарбано црвеном бојом уз потпис ВМРО [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16539-350x200-no.jpg)
Спутњик, 30. 8. 2023, Охрид: Обележје покоља 400 српских кадета из 1915. године префарбано црвеном бојом уз потпис ВМРО [Мапа]
У току повлачења српске војске према Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, војска Краљевине Бугарске заробила је 400 кадета и голобрадих питомаца ђачке чете, узраста од петнаестак година. Спровели су их до села Рамне, крај Охрида, и ту их - болесне, изнемогле, измрзле и измрцварене од тешког марша, мучки побили
Лане постављену таблу као подсетник стравичног покоља, на остацима срушеног меморијала са костурницом „Четири стотине - 1915“ код села Рамне, надомак Биљаниних извора, крај Охрида, подигнутог 1925. на месту где су бугарски окупатори убили 400 српских кадета, недавно [...]
