За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Исповијест Слободана Бојанића о пакленим данима у Сарајеву: Војници убијени док су лежали на улици
Прибој, Сарајево – Дане и ноћи проводили смо као живе мете чекајући да изађемо из пакла, а када су нам молитве услишене и мирно кренули са повлачењем колона је засута паљбом, недужне војнике су убијали док су лежали на асфалту, крв је лила на све стране. Слике ужаса из сарајевске…
Срна, РТРС, Глас Српске, 3.5.2016, Одата почаст убијеним војницима ЈНА у Добровољачкој
Сарајево – Навршиле су се 24 године од општег напада на објекте и војнике ЈНА у Сарајеву и бруталног убиства припадника ЈНА у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године. У нападима паравојних муслиманских формација и тзв. Територијалне одбране РБиХ 2. и 3. маја 1992. године убијена су 42 војника, 71…
KruševacGrad.rs, 3. 5. 2016, Научни скуп у Крушевцу „Отворено о Априлском рату 1941.“
У Легату Милића од Мачве, а у организацији Историјског архива Крушевац одржан је научни скуп о Априлском рату 1941. године у Југославији са акцентом на Крушевачки крај, на којем је наступило десетак историчара и истраживача из земље и значајан број слушалаца Скуп су отворили Крушевљани – Ненад Соколовић, директор Историјског…
Вести, 3.5.2018, „Иконе“ Великог рата – Изложба фотографија Ристе Марјановћа
У лозничком Музеју Јадра отворена је изложба „Немојте нас заборавити“ на којој је представљено стваралаштво фотографа Ристе Марјановића, учесника Великог рата, који је са првих линија фронта својом фотографијом извештавао свет о борби и страдању српског народа током ратних година. Он је оставио сведочанство на славне дане српске историје и…
Вечерње новости, 1.5.2016, Испуњена жеља војводе Бојовића
Јованка Симић | 01. мај 2016. Сто година смо се оглушивали о молбу великог ратника да не заборавимо Србе страдале у логору Нађмеђер. На мермерном спомен-зиду највећег гробља после Зејтинлика биће уклесана имена 6.000 страдалника Дај Боже, да им се њихова велика уједињена отаџбина што скорије одужи великим и достојним…
Срна, 3.5.2016, И Београд вапи за меморијалом јасеновачким жртвама
БЕОГРАД, 3. МАЈА /СРНА/ – Београдски архитекта Предраг Ристић, према чијем нацрту би 2017. године требало да почне изградња цркве у склопу Меморијалног комплекса жртвама Јасеновца у Доњој Градини, изјавио је да јасеновачки злочин представља хрватски геноцид расут Савом све до Црног мора, који треба да буде обиљежен и у…
Не заборављамо – Памтимо
![KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26739-350x200-no.jpg)
KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото
„Особито Дечани, претрпели су много штете: зиратна земља им је скоро сва одузета, шуме посечене и попаљене, виногради и воћњаци посечени и упропашћени“ – овако је Синод СПЦ писао Сабору о Високим Дечанима 1947. године.
Метохијски манастир се у комунистичкој Југославији, као и остатак СПЦ, суочио са национализацијом земљишних поседа, а за период током шездесетих и седамдесетих у манастирској архиви је сачувано преко стотину различитих докумената у којима се говори о штетама причињеним манастиру, крађама и оштећењима имовине, притисцима. Починиоци су често наведени именом и презименом, али су р[...]
Политика, 19. 3. 2025, Прича из Великог рата: Странци ужаснути злоделима окупатора
Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине... Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата).
Џон Рид, амерички репортер који је присуствовао свим већим операцијама српске војске, забележио је поједине страхоте којима је било изложено недужно становништво:
– На једној слици, снимљеној у селу Лешници, видело се више од 100 жена и деце, ланцима з[...]
![Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23636-350x200-no.jpg)
Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]
Поводом 80 година од страдања великог народног збјега од од Везировог до Зиданог моста, у уторак, 10. децембра, у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржан је округли сто на тему: „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“, са почетком у 10 часова.
Модератор округлог стола протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски захвалио се посебно Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију као и родбини пострадалих и свима присутнима које је поздравио у име организације ,,Открићемо истину Душан и Владо Никлановић“ из Будве.
Он је на по[...]
Srbi.hr, 16. 6. 2023, Уништа – село у две државе
Село Уништа припада општини Босанско Грахово у Босни и Херцеговини, али једини пут који води до села иде преко Републике Хрватске, па се у село не може без неопходних дозвола граничне полиције. Административне баријере додатно отежавају живот преосталих петоро становника у Уништима, али и обнову православног храма уништеног у шумском пожару након последњег рата.
Једно село, две државе, државна граница без граничног прелаза и пут којим се, уз поседовање важећих биометријских путних исправа, легално може једино из Републике Хрватске, али и то уз неопходну дозволу од две граничне полиције. Ту, н[...]
Политика, 6.7.2010, Шта крије бечки Рајхсархив
Војислав М. Јовановић – Марамбо пажљиво је забележио шта је све однето из наших архива и у којој количини током Другог светског рата.
Педантно је записао колико грађе је експедовано бечком Рајхсархиву током октобра и децембра 1943. године из архива Баната, Петроварадина и Земуна, а колико је те исте грађе 31. октобра 1947. враћено у Србију. Према аутентичним аустријским документима, који приближно одговарају и проценама наше Реституционе делегације, у Беч је приспело око 214 до 255 тона, или најмање 21 до 25 вагона архивског материјала. Од тог обиља, У Србију је враћено 106 сандука, што је [...]
