За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, Танјуг, 25.9.2015, Обележена 71. годишњица операције „Халијард“ у Прањанима
Полагањем венаца на Галовића пољу у Прањанима код Горњег Милановца обележена је 71. годишњица мисије „Халијард“ током које су, у Другом светском рату, мештани овог краја спасили 520 америчких пилота. Давне 1944. године када смо са савезницима заједно напредовали ова земља је била окупирана, подсетио је бригадни генерал из Ваздухопловства…
Срна, 25.9.2015, Часопис „Топола“ биће објављиван једном годишње
КОЗАРСКА ДУБИЦА, 25. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Часопис „Топола“, који издаје Јавна установа „Спомен подручје Доња Градина“, излазиће у принтаном издању једном годишње, а ускоро ће бити доступна и електронска верзија на сајту установе. Главни и одговорни уредник часописа и кустос Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Тања Тулековић изразила је велико…
Срна, 15.9.2015, Штампати зборник радова са Међународне конференције о Јасеновцу
КОЗАРСКА ДУБИЦА, 15. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Излагања и дискусије учесника Међународне конференције о Јасеновцу о односу цркве према страдању српског народа у логору Јасеновац биће ускоро штампана у зборник радова, најављено је данас из Епархије пакрачко-славонске. „Предавачи су замољени да своја излагања детаљно прошире и да их доставе Епархији и…
Вечерње новости, 10. 9. 2015, Херој међу анђелима – Ђорђе Рош
У групи првих српских ваздухопловаца и јунака Првог светског рата изузетно важно место припада Ђорђу Рошу. Помагао у оснивању прве домаће авио-компаније, спасавао Грачаницу, Жичу, Хиландар… ИСТОРИЈУ Србије током 20. века обележили су многи јунаци и херојства која не бисмо смели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе… Исповест Јеврејина из САД: Ућуткивали ме чим поменем усташе
Дубравка Савић | 12. септембар 2015 | Вечерње новости Дени Новак, Јеврејин из САД, о снимању филма о стратишту на Пагу у Хрватској: Уколико су заиста католички верници, треба да прочитају десет божјих заповести, посебно ону која каже: “Не убиј!” СПРЕМАО сам се да говорим на месту страдања моје…
Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти
Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг. Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција…
Не заборављамо – Памтимо
UziceOnline, 2. 12. 2022, Камен у грађењу сећања - Драгинац - Трибина у свечаној сали Градске куће
У свечаној сали градске куће, 29. новембра са почетком у 18 часова, одржана је трибина под називом “Камен у грађењу сећања - Драгинац”. Пуковник Драган Крсмановић је младима, али и свим осталим присутним гостима, говори о потресном догађају из Другог светског рата.
Наиме 14. октобра 1941. у селима у долини реке Јадар (Драгинцу, Коренити, Великом Селу, Цикотама…) војска нацистичке Немачке је стрељала око 2.950 људи из Мачве и Поцераја.
У Драгинцу је на више места, у складу са заповешћу Адолфа Хитлера да се на окупираним подручјима за једног убијеног немачког војника стреља 100, а за рањен[...]
Политика, 29.12.2015, Век од објављивања марке „Краљ Петар на бојишту 1914.”
Поштанска марка објављена 1915, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године
Последње издање пригодних поштанских марака у овој години – „Дан марке” посвећено је филателистички значајном издању – 100 година од објављивања поштанске марке „Краљ Петар на бојишту 1914. године“.
„Пошта Србије“ пустила је ово издање у оптицај 10. децембра, а прате га марка номинале 23 динара и пратећи коверат. Марка се налази у табаку од 25 комада, а штампана је у тиражу од 45.000 примерака. Уметничка обрада издања дело је Јакше Влаховића, академског г[...]
Вечерње новости, 30. 1. 2023, ВРЕМЕ ЈЕ ДА СИНОВИ САЗНАЈУ ИСТИНУ О МОЈОЈ ГОЛГОТИ: Дечак из "Олује" Петар Мишљен данас је доктор техничких наука
ТАТА је снажно загрлио баку. Трајао је тај загрљај. Обоје су плакали. Видео сам да се моја Сава једва држала за довратник. Чуо сам њен јецај када су се растали.
Та ми се слика и тај јецај урезали у сећање. Бака је за мене и мог брата била добра вила нашег детињства. Ми, њени унуци из Бенковца, мезимци, а наша сестра, принцеза.
Отон код Книна, 5. августа 1995. године. У збег је кренула петочлана породица Мишљен.
Одавде је путем бола и подвига кренуо овај дечак, очију боје тиркиза. Пркосан, уписан у камеру "Новости" у време страшног изгона српског народа Крајине. Колико пута се нашао на[...]
Политика, 23. 6. 2022, Композитор Енрико Јосиф је био саткан од музике
Све што је доживео због реченице „Срби су небески народ” је зато што је неко погрешно интерпретирао у јавности пресекавши је на пола. Цела реченица је тачно гласила: „Срби су небески народ, изабран за патњу”
О значајном опусу овог ствараоца сведочи монографија аутора Мирјане Белић Корочкин Давидовић и Радивоја Давидовића
Сваког тренутка када смо били на рубу смрти, чудесно смо били спасени, говорио је Енрико Јосиф (1924–2003), београдски композитор и академик јеврејског порекла, присећајући се избеглиштва током Другог светског рата. О тим данима прогонства који подсећају на филмске сцене[...]
Нови Стандард, Печат, 20. 8. 2023, Дејан Антић: Бугарско-албански планови за Македонију
Чини се да су се и данас, као и 1941. године, интереси бугарског и албанског фактора око Македоније подударили. Како другачије тумачити потез највеће странке Албанаца у тој земљи?
Пре непуних недељу дана, навршило се 110 година од окончања Другог балканског рата. Рата који је отпочет без објаве и на који је српски војник био приморан, јер су у току ноћи између 29. и 30. јуна 1913, јединице IV бугарске армије напале његове положаје од Осоговских планина до Брегалнице и ушћа Злетовске реке у Вардар.
Исти онај српски сељак који је на прагу 1913. године под командом ђенерала Степе Степановића по[...]
