За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Танјуг, 9.9.2015, У цркви Светог Марка одржан парастос убијеним Србима у нападу хрватске војске на Медачки џеп 1993. године
Медачки џеп, БЕОГРАД – У цркви Светог Марка данас је поводом 22. годишњице агресије хрватске војске на Медачки џеп, одржан парастос жртвама те акције у којој је убијено 88 Срба. Српска села у близини Госпића – Дивосело, Читлук, Почитељ и Орнице – потпуно су опустошена 9. септембра 1993. године. Некадашњи…
СРНА, 7. 9. 2024, Екипа израелске ТВ спријечена да снима мјеста логора на Пагу
ПАГ, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Израелска ТВ екипа спријечена је да на острву Паг сними документарни филм о усташким концентрационим логорима успостављеним почетком Другог свјетског рата у ували Слана и Метајни. Мјештани Метајне позвали су у суботу, 5. септембра, полицију због „неовлаштеног“ снимања, па је израелска ТВ екипа напустила Паг…
In memoriam Милорад Екмечић: Историјске и стратешке основе Републике Српске
Ако бисмо условно и прихватили закључак да је Република Српска плод геноцида – као што данашњи противници мира обичавају да кажу – онда би та реченица морала да гласи да је Република Српска плод геноцида над српским народом, а не на другим народима од њега. Република Српска је остатак…
Василије Ђ. Крестић: Растанак од великог Екмечића
Вечерње новости | 2. септембар 2015. Широког образовања, пространих знања, изузетно начитан, као историчар он је био веома добро обавештен. Имао је велику научничку имагинацију и дар за уопштавање и повезивање чињеница и догађаја Историчар Милорад Екмечић, редовни члан САНУ, спада у ред најбољих српских историчара. За собом је оставио…
Срна, 2.9.2015, Екмечић ће остати вјечно у сјећању српског народа
Комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића: Вјечито у сјећању српског народа БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Скупштини града Београда одржана је комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића, једног од највећих српских историчара овог времена, који ће вјечно остати у сјећању српског народа и у историји стварања Републике Српске. Комеморација…
Вечерње новости, 30.8.3015, Систематско брисање памћења у Хрватској
Како је Туђманова власт затирала трагове о страдањУ Срба и других нехрвата у НДХ. Све што се ових дана збивало у Вуковару последица је једне неартикулисане ревизије свега постојећег ОТКАКО се Србија, после готово једног века, поново појавила сама на светској позорници, ослобођена југословенског баласта, свакакве су је невоље снашле.…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 31.10.2021, Јунаке народ затрпао цвећем и сузама - Како је српска војска ослобађала Београд 1. новембра 1918. године
Праскозорје 15. септембра 1918. године. На заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе, у рововима, на првој линији фронта, са припадницима српске Друге армије су регент Александар Карађорђевић и војвода Живојин Мишић, начелник штаба Врховне команде.
Пробдели су целу ноћ са својим војницима и официрима. Положаји немачке и бугарске солдатеске су удаљени само педесетак метара. У 6.15 војвода изговара шифру за напад „Шаљите једног официра и осам војника“. И кренули су сви као један. У ушима су им одзвањале последње реченице из заповести главнокомандујућег Мишића: „Треба дрско продират[...]
Б92, 26.2.2017, Век од јединог устанка у поробљеној Европи
Устанике су 1917. године у борбу против окупатора повели Коста Војиновић и Коста Пећанац, а за време и после угушења устанка окупатори су убили око 20.000 људи.
Топлички устанак је почео 26. фебруара у куршумлијском селу Мачковац, 3. марта је ослобођено Прокупље, али је слобода трајала кратко – до 7. априла.
Повод за устанак је био покушај бугарских окупатора да регрутују Србе за своје редове, а буна се са Топлице проширила на Јабланички округ, Пусту реку, Ибарску долину и до Рудника и Озрена на истоку.
То је једини "устанак иза фронтова“, односно једини устанак у некој држави окупира[...]
![РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20444-350x200-no.jpg)
РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]
У Уједињеним нацијама одржан је панел "Ми говоримо, јер они не могу - гласови који се чују", на којем су говорили Срби који су доживели или су били сведоци злочина у претходним деценијама.
Вучић: Дубоко сам дирнут сведочењима, позивам вас да не гласате за резолуцију
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је дубоко дирнут сведочењима која је чуо и захвалио се свим жртвама на томе што су се обратиле на данашњем панелу.
"Ово је само група људи која живи у САД. Нисмо довели стотине и хиљаде људи српског порекла из Босне и Србије. Хтели смо само да покашемо свим државама чланицам[...]
Вечерње новости,13.9. 2020, Помен Србима страдалим у 13 Западнокрајишких општина
ДАН страдања Срба 13 западнокрајишких општина, које су те ратне 1995. године биле у саставу Републике Српске, обележен је данас на Банстолу на Фрушкој гори поменом и полагањем венаца у порти Храма Благе Марије.
Након црквеног богослужења, венце крај споменика „Суза“ положили су представници Савеза крајишких удружења, Представништва Републике Српске у Србији, Фонда за избегле, прогнане и расељене као и представници других завичајних удружења.
- Наша кључна порука са овог скупа је да никад не заборавимо страдања српског народа, да будемо достојни потомци и да не дозволимо да се слична стра[...]
Политика, 22. 9. 2022, Опустела српска села око Призрена
До јуна 1999. године на подручју призренске општине, на основу пописа из 1991. године, живела су 170.592 становника, од којих 132.900 Албанаца, 11.500 Срба, 19.423 Муслимана, 7.027 Турака, 3.963 Рома и око 1.200 житеља осталих националности.
Међутим, према најновијим подацима Координационог центра за КиМ, јуна 1999. пред налетом албанских екстремиста ову најјужнију општину Србије, која је од границе с Албанијом удаљена свега осамнаестак километара, морало је да напусти 31.209 српских и неалбанских становника, од којих је 29.010 уточиште нашло у централној Србији, 1.100 у Црној Гори, а неки [...]
