За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 9.2.2016, Преминуо посљедњи бањалучки логораш из Аушвица
Посљедњи бањалучки логораш из злогласног нацистичког логора Аушвиц Мирјана Стојановић биће сахрањена данас на гробљу „Свети Пантелија“ у Бањалуци. Стојановићева је преминула је у недјељу, 7. фебруара, у 93. години. По доласку из Аушвица живјела је у Бањалуци са Надеждом Маслеша, сестром народног хероја Веселина Маслеше, а одликована је бројним…
РТРС, 8.2.2016, Бањалука: Обиљежене 74 године од злочина над ученицима ОШ „Ђура Јакшић“
Служењем парастоса у Основној школи „Ђура Јакшић“ у бањалучком насељу Шарговац, обиљежене су 74 године од злочина над 52 ученика ове школе које су убиле усташе. Обиљежавању 74. годишњице злочина присуствовали су предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министри Дане Малешевић и Миленко Савановић, те припадници Трећег пјешадијског Република…
РТРС, 7.2.2016, Сјећање на српске жртве усташког покоља у Дракулићу
Прошле су 74 године од усташког покоља у бањалучком насељу Дракулић, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. У раним јутарњим часовима, 7. фебруара 1942. године, усташе су без иједног испаљеног метка, убиле више од 2.300 Срба, међу којима и 551 дијете. Годишњица овог страшног злочина обиљежена је…
Политика, 7.2.2016, Војни архив угрожен лошим смештајним условима
Документација која се прикупља 140 година, која је пренета преко Албаније и прикупљена након што су је нацисти похарали, налази се у неадекватној згради Војни архив је у петак на свечаности у Дому Војске Србије у Београду обележио значајан јубилеј – 140 година постојања. Била је то прилика да се…
Академик Василије КРЕСТИЋ: Загреб одувек секундира војвођанским аутономашима
Геополитика, децембар 2015 | Разговарала: Невенка Стојчевић Захваљујући академику Василију Крестићу и издавачкој кући Catena Mundi, недавно је објављен интегрални текст капиталне књиге др Виктора Новака Magnum Crimen (Велики злочин). У овом ћириличном и, пре тога, енглеском издању, објaвљена су два поглавља која су Владимир Бакарић и његов блиски сарадник,…
Vesti online, 2. 2. 2016, Срби, први логораши у Европи
Монструозна владавина нацистичког фирера Адолфа Хитлера упамћена је, између осталог, и по систематском уништењу Јевреја, Словена и антифашиста у логорима широм Трећег рајха. Планско уништења читавих народа било је прецизно организовано, па су многе потоње генерације одрастале под утиском да логори смрти нису ни постојали док се у великом германском…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 26. 4. 2023, На данашњи дан: НАТО рушио Сурдулицу, убијао становништво
Авиони НАТО алијансе бомбардовали су током агресије на СР Југославију 27. априла 1999. године центар Сурдулице, усмртивши 20 цивила, међу којима је било 12 дјеце, при чему је срушено или оштећено више од 500 кућа.
Портпарол НАТО-а Џејми Шеј изјавио је да је ријеч о "једној бомби која је промашила циљ", али га је демантовао извјештач америчке ТВ мреже CNN који је, на основу оног што је видио на лицу места, изјавио: „Нема никакве сумње, потпуно сам увјерен на основу онога што видим да је овде пало више од једне бомбе“.
Град на југу Србије нападнут је и мјесец дана касније, када је убијено [...]
РТРС, Срна, 7. 9. 2024, Поткозарје: Освештан споменик за 624 српска цивила које су побиле хрватске усташе [Мапа]
Његово преосвештенство епископ марчански Сава, викар митрополита бањалучког Јефрема, данас је у Поткозарју код Бањалуке освештао споменик подигнут за 624 српска цивила са тог подручја које су усташе побиле 5. и 12. фебруара 1942. године, међу којима је било и 208 дјеце.
Освештењу је претходила литургија у мјесном храму, а организатор је било Удружење грађана "Козара" из Бањалуке, чији је предсједник Зоран Милаковић, један од потомака породице која је била међу најстрадалнијим у том покољу, рекао да је изградња споменика почела 2017. године личним средствима покојног народног посланика Недељ[...]
![СРНА, 21. 12. 2023, Српска памти: Крвави усташки пир у Битуњи Горњој [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17963-350x200-no.jpg)
СРНА, 21. 12. 2023, Српска памти: Крвави усташки пир у Битуњи Горњој [Мапа]
Хрватске и муслиманске усташе масакрирале су 22. децембра 1943. године српско становништво у селу Битуња Горња, шест километара од Стоца.
Село је тешко пострадало од Хрвата и муслимана обучених у њемачке униформе.
Наредног дана, 23. децембра, исти злочинци упали су и у сусједно село Забрђе (Пољице). У овом масакру убијани су и људи и коњи, говеда, овце и козе. Усташе су убиле све што су затекле у селу.
Југословенске власти су 1964. године не једној од кућа у селу поставиле таблу на којој пише да су злочин извршиле "слуге окупатора", не помињући имена ни националну припадност жртава и [...]
НСПМ, Глас Српске, РТС, СРНА, 18-19. 8. 2024, Свечано обиљежавање 110 година од Церске битке и Церски марш - На данашњи дан
На „Церском маршу“, ходочашћу од Шапца до споменика церским јунацима у Текеришу, ове године учествује 1.400 људи из Србије, Републике Српске и дијаспоре.
Учесници марша на пут од 35 километара кренули су јутрос у 7.00 часова из Шапца, а на плато код спомен-костурнице церским ратницима, гдје се данас обиљежава 110 година од Церске битке, требало би да стигну до 16.00 часова.
Код спомен-костурнице за учеснике марша биће организован свечани дочек, након чега ће уследити парастос церским јунацима, час историје и богат културно-умјетнички програм.
Поводом 110 година од Церске битке у 14.00 часов[...]
Политика, 5.2.2019, Салих Селимовић: Светли примери заједничког живота
Цењена „Политика”, као и увек, објављује веома вредне текстове из разних области и у разним рубрикама, па и у рубрици Погледи. Тако је недавно објавила афирмативан чланак о познатом тузланском муфтији Шевкету Курту из пера Димитрија Буквића. Бавећи се истраживањима на простору Старе Рашке, а и шире, забележио сам низ сличних примера сарадње и међусобне заштите муслимана и православних из даље и ближе прошлости. Представићу неколико карактеристичних случајева.
Када је букнуо Први српски устанак 1804. године из Сјенице је отишао да се прикључи Карађорђу Хаџи Продан Глигоријевић са своја два б[...]
