За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 17.1. 2016, Повратак мудре владарке Милице после шест векова
У Трстенику откривен величанствени споменик кнегињи, удовици славног кнеза Лазара. Донатор је познати српски добротвор из Америке проф. др Радмила Милентијевић КНЕГИЊА Милица, мудра владарка и светитељка, после шест векова вратила се кући. Споменик честитој заштитници средњовековне Србије откривен је у центру Трстеника, недалеко од манастира Љубостиња, одакле је удовица…
Вечерње новости, 10.1.2016, Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се прикривају
Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до…
Спона: Сто година од покоља у Поречу [Мапа]
Навршава се овог Бадњег дана 100 година од покоља код Дервишке њиве у Поречу, у југозападном делу Македоније. Тада је 1916. извршен страшан масакр 103 најугледнија мештанина Пореча. Стравичан покољ уочи православног Божића пре 100 година, у народу овог подручја познат је као најгрозоморнији „чин одмазде“ бугарских окупатора, како би…
Вечерње новости, 3.1.2015, Василије Крестић: Које су замке европског пута
Академик Василије Крестић о преговорима са Бриселом, уценама око Косова, НАТО, Русији, односима са Хрватском, Војводини… ЗА мене је непојмљиво онако славодобитно, свечарско и хвалоспевно обележавање почетка преговора са ЕУ, утолико пре што поглавље 35, како чујемо, има „пуно различитих замки“. Из досадашњих јавних расправа успео сам да схватим…
Политика, 29.12.2015, Век од објављивања марке „Краљ Петар на бојишту 1914.”
Поштанска марка објављена 1915, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године Последње издање пригодних поштанских марака у овој години – „Дан марке” посвећено је филателистички значајном издању – 100 година од објављивања поштанске марке „Краљ Петар на бојишту 1914. године“.…
Политика, 28.12.2015, Фото-албум Леди Пеџет предат Архиву Србије
Албум садржи 98 фотографија из Првог светског рата које су до сада биле непознате јавности. – Фотографије су снимљене на територији ратом захваћене Краљевине Србије, као и на фронтовима на којима је дејствовала српска војска У Архиву Србије књижевница и новинарка Наташа Марковић уручила је др Мирославу Перишићу, директору Архива…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 24. 11. 2014, Злочини над Србима у НДХ, фото-монографија
Фото-монографија „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској”, јединствена je књига која српској и страној јавности, на српском и енглеском језику, представља драматичне размере људских патњи и страдања у Другом светском рату. Садржи избор документарних фотографија на којима су регистровани призори злочина над српским народом у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године.
Велики број фотографија у фото-монографији, чији је аутор Јован Мирковић (издавач: „Свет књиге” из Београда), објављује се сада први пут.
Књигу је на енглески превела Татјана Ћосовић, а предговор је напис[...]
Српско народно вијеће, 21.9.2017, Убијен код Сиска, нађен крај Ковина
Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву
Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак.
Убојство Милана Цветојевића тек [...]
Печат, 19. 5. 2023, Истина о хрватском инфантициду у НДХ
Поводом усвајања Резолуције о усташком инфантициду у НДХ над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логорима смрти (1941–1945), светски признати експерт за Аушвиц др Гидеон Грајф рекао је да је истина јача од свега
Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјм логорима смрти (1941–1945) усвојена је на првој Међународној научној конференцији „Јасеновац – Аушвиц Балкана – преживела деца логораши сведоче“, одржаној од 28. до 30. априла у Народној скупштини Србије у Београду. Том приликом приказан је и део артефаката са Изложбе[...]
Телеграф, 8. 9. 2020, Ноћ када су убили глумце: 8 уметника без разлога је погубљено у Нишу. Истина се деценијама крила
Све се сводило на оно "У име народа". Тако су почињале све пресуде. И готово.
Судбина коју је чувена Жанка Стокић доживела после Другог светског рата данас је надалеко позната. Неправда према овој глумици била је само одложена смрт, јер иако је успела да измакне стрељачком воду, није дуго поживела након тога. Оно о чему се и даље недовољно прича јесу судбине 60.000 грађана Србије који су страдали у чисткама нове власти, а међу њима, и младих глумаца позоришта у Нишу, стрељаних у једној ноћи.
Подаци који о њима постоје, оскудни су. По припремљеним списковима, непровереним дојавама, готово одм[...]
Курир, 29. 5. 2018, ПОМЕН ЖРТВАМА БУГАРСКОГ ТЕРОРА: У Сурдулици први пут обележена Слава Светих сурдуличких мученика
Слава Светих сурдуличких мученика обележена је први пут ове године у Сурдулици. Литургију су служили епископ врањски Пахомије, владика бихаћко–петровачки Сергеј и владика кумановско–полошки Јоаким. Српска православна црква и њени вернци први пут обележавају 29. мај у спомен на страдање Срба у Првом светском рату за време бугарске окупације.
У литургији су поред свештенства и монаштва из Епархије врањске, учествовали и свештеници из Крушевца, као и црквени хор „Кнез Лазар“ из овог места. Владика врањски је током литургије рекао да Сурдулица блиста од моштију Светих мученика, који су једном у[...]
