За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 28.6.2015, Положени вијенци на спомен капелу Младобосанцима
САРАЈЕВО, 28. ЈУНА /СРНА/ – Полагањем вијенаца на Спомен-капелу припадницима „Младе Босне“ на гробљу Свети арханђели Георгије и Гаврило у Сарајеву, данас је, у организацији Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“, одата почаст учесницима Сарајевског атентата. Руководство СПКД „Просвјета“, представници Српске православне цркве – Црквене општине Сарајево, Хуманитарног удружења…
НА ЛИЦУ МЕСТА Ни да преболимо ни да опростимо
Милена Марковић | 21. јун 2015. 21:32 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме под командом Насера Орића (3). Милица и Томо Димитријевић: Двоје деце су нам убили, Александар је имао четири и по године, Радиша једанаест РАШИ је, сад, 14. био рођендан. Ишли смо да… Глас Српске, 28.6.2015, Бањалука: Сачувати успомену на погинуле борце
28.06.2015 16:26 | Срна Бањалука – У бањалучким мјесним заједницама Верићи, Поткозарје, Драгочај, Крмине, Куљани и Обилићево данас је, поводом крсне славе Војске Републике Српске – Видовдана, служен парастос за погинуле и нестале борце одбрамбено-отаџбинског рата. Предсједник Скупштине Борачке организације Бањалука Предраг Кнежевић истакао је да је морална обавеза ове…
Срна, 28.6.2015, Седам деценија од масовног погубљења младих четника
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ – Код јаме „Понор“ у Миљевини код Фоче служен је помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини који су крајем маја 1945. године убијени на том мјесту. Према свједочењима мјештана, младе четнике из Ваљева, Чачка, Краљева и других градова у Србији, који су мобилисани… Српска Православна Црква: МЕМОРАНДУМ о Косову и Метохији (2003)
С А Ж Е Т А К – Р Е З И М Е: Црква Христова у Српском народу, која дели судбину свога народа кроз читаво његово историјско, културно и духовно трајање, показује се и данас као најпоузданији сведок његових искушења, која су погубнија сада можда но икада. Та искушења… НА ЛИЦУ МЕСТА Потресне приче преживелих: Рањеној Снежани су пуцали у главу
Милена Марковић | 20. јун 2015. 21:30 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме муслимана под командом Насера Орића (2): Славка Матић: На кућном прагу су ми 1992. године убили ћерке Гордану (24) и Снежану (26) и супруга Радивоја (55). Причам с фотографијама. Како би било… Не заборављамо – Памтимо
Прокупље на длану, 21.1.2017, Коста Војиновић херој Топличког устанка
Коста Војиновић се сматра вођом Топличког устанка и од првог до последњег дана сва дешавања су се везивала за њега и његову чету. Иако је Коста Пећанац био тај који је требало да води устанак, нестрпљив да сачека наређење тадашње српске владе, Војиновић је кренуо у устанак, који је захватио не само Топлицу, већ и околна начелства. Ово је његова биографија.
Војвода Коста Војиновић Косовац, рођен је 13.5.1891.године у Смедереву у чиновничкој породици. Његова фамилија је била пореклом из околине Вучитрна. Рано је остао без мајке, а отац је радио у Пореској управи. Волео је да своје слободно вр[...]
Глас Српске, Танјуг, Срна, 13. 8. 2022, Нека нам осмијех Пантин и стаменитост Иванова буду путоказ: Обиљежено 19 година од убиства српских дјечака
ГОРАЖДЕВАЦ - Поменом у цркви Рођења пресвете Богородице у Гораждевцу обиљежено је 19 година од убиства српских дјечака Ивана Јововића и Пантелије Дакића.
Помену, коме је присуствовало више десетина људи, служио је викарни епископ новобрдски Иларион, који је током бесједе казао да туга због страдања дјеце остаје у дубини душе, преноси Косово онлајн.
- Овај свет је пун рана. Тајну безакоња дела у овом свету, не смемо да заборавимо. Ваш опстанк на вашем месту страшном, на стратишту, јесте велика победа, и ту треба да останете доследни нашем призиву, достојни наших предака, да заиста постоји[...]
Видовдан, 28.9.2017, Цркву Спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији рушили комунисти и Шћиптари
Стара црква Свете Тројице у граду Ђаковици је била предвиђена за маузолеј, спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији и земних остатака изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. године. Та црква је завршена 1940 године, априлски рат 1941. године спречио је довршење цркве и њено освећење. Срушена од комуниста 1949. године (подигнута у ваздух) на Савиндан (27. јануара).
Саборни храм је био поново саграђен 1998. на месту где је раније стајала Спомен црква из времена после Првог светског рата
Њено рушење био један је од најдрастичнијих примера политичког антитеизма,[...]
РТРС, Срна, 9.5.2017, Сјећање на Србе убијене у оџачким логорима
У Вукосављу у Републици Српској и мјесту Нови Град у федералној општини Оџак данас ће бити обиљежено 25 година од како су припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ затворили у оџачке логоре 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета; 1.294 српскa цивилa.
Сјећање на дан када су Срби са подручја општине Оџак заточени у логоре у основну школу и фабрику "Стролит" у том граду организује Удружење логораша "Оџак '92".
Програмом обиљежавања у 13.00 часова предвиђен је пријем за званице у згради локалне самоуправе у Вукосављу, а у 13.30 часова полагање вијенаца на спомен-обиљежје Србима који нису прежи[...]
Вести онлајн, 17.11.2020, Судбина девојчице из јаме: Побише нас наши, прве комшије…
Уз Мару Лалић, удату Јурић, која је била најмлађа од свих четрнаесторо преживелих из јаме Равни Долац на Динари, а умрла је у Банатском Деспотовцу пре три године, и недавно преминулу Милицу – Милку Бошковић, удату Маљковић, Божана – Боја Лалић, удата Радета је сада једини још живи сведок из живе гробнице на Динари.
Још се вије у свом дому у Губеру код Ливна. Сама и чемерна, добрано загазила у десету деценију живота, али одатле није хтела чак ни кад су наследници оних који су њу некада мучили и бацали у јаму деведесетих година прошлог века почели да јој звецкају оружјем око врата, кад су почел[...]
