За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Александар Раковић: Великоалбански трагови код санџачких муслимана (2005–2015)
Код једног дела Бошњака постоји двослојни бошњачко-албански идентитет који чини подлогу актуелног великоалбанског таласа у Рашкој Простор Старе Рашке односно Рашке области или Санџака с једне стране спаја Србе из Србије са Србима из Црне Горе и Херцеговине, а с друге стране тај исти простор спаја балканске муслимане од Босне…
Вечерње новости, 21. 12. 2015, Још стрепе породице 1.600 несталих Срба
У Хрватској се и даље откривају масовне гробнице српског живља из последњег рата. Нико није ни оптужен, ни осуђен због почињених злочина ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Посмртни остаци педесетак особа, убијених после операције „Олуја“, ових су дана ексхумирани на гробљу у Горњем Селишту крај Глине како би се установило…
Политика, 17.12.2015, Представљења књига „И крв је горела – Тузланска колона ’92”
У Дому Војске Србије у Београду представљена је књига „И крв је горела – Тузланска колона ’92“, аутора Радована Кецојевића. Тема књиге је масакр припадника ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године који су се, по претходно постигнутом договору, повлачили у Србију. Кецојевић је у то време живео у Тузли,…
Танјуг, РТС, 15.12.2015, Обележен Дан архивâ у Србији
Поводом Дана архива у Србији додељене награде „Златна архива“ Фондације Александра Арнаутовића и Годишња награда Ђурђа И. Јеленића. Како се наводи у саопштењу Архива Србије директор те установе Мирослав Перишић изјавио је да је Дан архива у Србији време када рад архивиста постаје видљив, као и доприноси архивских дародаваца, попут…
РТС, 15.12.2015, Старо сајмиште ускоро Меморијални комплекс
Градски менаџер Горан Весић обишао је Меморијални комплекс на Старом београдском сајмишту, и најавио да ће следеће године бити расписан конкурс за пројекат реконструкције централне куле тог комплекса, која је расељена. Како је речено, у припреми је и закон о Старом сајмишту. Горан Весић је након обиласка рекао да је…
Вечерње новости, 13.12.2015, Тунис: Вечни мир цвета српске младости
После 35 година, први пут се уређује наше војничко гробље у Тунису. Недостаје стотинак крстова и плочице са именима сахрањених. Више од 1.700 белих „сабљи“ изгледају као крстови СРБИЈА је први пут, после 35 година, издвојила средства за генералну реконструкцију гробља и споменика у Мензел Бургиби и спомен-костурнице у…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 27. 3. 2025, Свесно замагљују српске ктиторе, владаре и свеце: Небрига о немањићким светињама у С. Македонији помаже њиховом осмишљеном присвајању [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27226-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 27. 3. 2025, Свесно замагљују српске ктиторе, владаре и свеце: Небрига о немањићким светињама у С. Македонији помаже њиховом осмишљеном присвајању [Фото]
ПОНОВЉЕНИ недавни напад и тешко вандалско скрнављење Цркве Пресвете Богородице манастирског комплекса Матејче, задужбине Немањића из 14. века, на обронцима Скопске Црне горе, надомак Куманова, по ко зна који пут актуелизује хроничне проблеме заштите средњовековних немањићких светиња у Републици Северној Македонији (РСМ).
Упркос чињеници да број регистрованих средњовековних споменика културе у Северној Македонији није прецизно дефинисан у обједињеном регистру, према доступним подацима из досадашњих истраживања регистровано је 707 цркава. Ту свакако нису убележени сви споменици културе, а суров[...]
Danas, 26. 2. 2024, Пре рата нисмо имали музеје, а онда су дошли Немци и затворили их све...
Књига „Окупирана култура“ о културним добрима Србије за време нациста и колаборациониста
Стереотип да пре Другог светског рата нису постојали музеји, установе и институције културе у Србији да тај сегмент културног живота код нас почиње тек од нових власти и Другог светског рата побија књига „Окупирана култура“ које је из штампе изашла крајем прошле недеље.
Музеја, културних добара, па и законске бриге о њима је било и пре рата, а културне установе као и заводе за њену заштиту током окупације оснивала је и колаборационистичка влада, наводе аутори, историчари проф. др Владимир Кривошејев и др[...]
Нпортал, Вечерње новости, 11. 11. 2024, Јунакиња са 13 одликовања – Софија Јовановић
У ЗЕМЉАМА победницама у Првом светском рату данас се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале рат. У Србији је данас државни празник.
Централна церемонија у нашој земљи одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.
Током Првог светског рата у Србији жене су дале велики допринос и поднеле велике жртве, а многе од њих су изгубиле и животе, не само као борци на фронту или добровољне болничарке, већ и као једине које су остајале и бринуле се о домаћинству у окупир[...]
Блиц, 31. 8. 2018, Најбизарнији Титов закон: Мало ко зна да су због њега у Југославији деценијама масовно убијали козе
После Другог светског рата, по угледу на комунистичку партију СССР-а, Југословенски државни врх доносио је одлуке које су се без поговора спроводиле у дело, иако су поједине биле и више него штетне по грађане тадашње земље.
Радни логори, одузимање имовине и прогони по идеолошкој основи са и без доказа, само су неки од примера лоше владавине тадашњег режима. Ипак, једна одлука Тита и партије се слободно може сврстати у рубрику "Веровали или не".
Наиме, према неким тврдњама, један од највећих непријатеља опоравку и прогресу земље, биле су козе! О томе је чак говорио и сам Тито у говору кој[...]
РТРС, Срна, 20.9.2017, Служен помен Србима убијеним на Папратној њиви
Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас је служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила који су погинули у засједи муслиманске војске 20. септембра 1992. године.
Припадници такозване Армије БиХ су из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на којем је био и велики број цивила. Камион је погођен са више ракетних бацача, тако да нико није преживио.
Међу погинулима је било и шест жена, а најмлађа жртва Слободан Мастило имао је непуних 16 година.
Јока Цицовић из Миљевине изгубила је двадесетједногодишњег сина Д[...]
