За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
KoSSev, 24. 1. 2015, Кости српских хероја завршиле код Албанаца
Када су почетком прошле године, комуналци у јужном делу Косовске Митровице, у насељу Баир, случајно ископали 16 мушких скелета, Срби на северу Косова били су готово сигурни да су коначно пронађени остаци њихових предака који су 1916. године, предвођени Костом Војиновићем Косовцем, у долини Ибра, подигли и проширили Топлички устанак.…
Вечерње новости, 25.1. 2015, Тито у 42. Вражјој дивизији
Из ратног дневника његове јединице, али и по поверљивим биографским подацима који се о њему чувају у Москви, у овом рату Броз је имао све запаженију улогу ПРВИ светски рат започео је силовито. Аустроугарска армада кренула је на Србију са три армије, које су бројале 220.000 војника, које су биле…
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити… Вести, 17.1.2015, Драгоцени документ о усташком геноциду
„Саво водо… Јасеновче однела те вода, у теби сам остала без рода“, из грла је потресно певала Светлана Спајић, сакупљач и извођач традиционалних српских песама, отварајући промоцију фотомонографије „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској“ аутора Јована Мирковића, у издању „Света књиге“, која је промовисана у дупке пуној свечаној сали…
Витали ЖУЧНИ: Загонетка „вражије“ дивизије
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори…
СПЦ, 29. 12. 2014, Висока одликовања заслужнима
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је данас, 29. децембра 2014. године, на свечаном пријему у Патријаршији српској у Београду високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве другог степена: др Смиљи Аврамов и г. Радомиру Наумову. Свечаној додели признања присуствовали су чланови Светог Архијерејског Синода: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 27. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ (2): До спаса преко моста на Сави код Градишке
Желимо сачувати сећање на родни крај, да наши потомци знају ко су и одакле потичу, са сетом прича Миле Љубичић
Градишка, Липик – Међу Славонцима који се сваке године 1. маја окупљају у Градишки, у Републици Српској, да одају почаст жртвама хрватске акције „Бљесак”, од 1. до 3. маја 1995. године, много је потресних сведочења о догађајима пре три деценије, када су протерани од својих кућа. Многи су страдали, рањени, духовно осиромашени.
Поглед на савски мост у Градишки, поред којег је подигнут споменик, Србе из Западне Славоније подсећа на масовно страдање, рат, крв, избегличке колоне, куће у [...]
Вечерње новости, 15.3.2020, Јама Котор и даље крије гријехе комунизма: Стево Вујичић хоће да извади кости, да се сахране и смире
– Без обзира на то што сам у поодмаклим годинама, имам снаге, жеље и воље да се спустим у јаму безданицу Котор код Видрована и избавим мученичке кости наших часних предака које деценијама чаме у тмини, чекајући своје ослобођење.
Реч је о посмртним остацима угледних мештана, племенских првака, свештеника, официра краљевске војске, учитеља из Горњег Поља, Никшића, Голије, Пиве, али и оних из бивше бањско-вучедолске општине, која је данас део никшићког краја.
Ово, за „Новости“, казује Стеван Стево Вујичић, из вилушких Долова, вечити спасилац, члан Горске службе спасавања из Никшића, који је[...]
СПОНА, 25. 3. 2025, Зоран Јовановић Мачак - прича о достојанству
Ова фотографија, једна од најпознатијих из НАТО агресије на нашу земљу дело је мог драгог колеге Зорана Јовановића Мачка.
Настала је 8. јуна 1999. године око поднева у селу Старчево, а на њој су језив призор последица управо бомбардоване рафинерије у Панчеву и Војислав Минић из Старчева, родом из Зубиног Потока на КиМ, професионални косач који је тог дана скидао детелину да би прехранио живину.
"Косач" је први пут објављен на насловној страни "Вечерњих новости" у издању за целу Србију и Црну Гору већ сутрадан 9. јуна 1999. Окинуо је четири пута, зато су на фотографијама различити положаји ко[...]
РТРС, Срна, 28. 10. 2023, Тридесет двије године од етничког чишћења Срба из Пожешке котлине
Сутра се навршавају 32 године од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, на основу писане наредбе државног органа, првој и јединој те врсте у Европи након Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима.
Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватске почели су спроводити државну наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније дони[...]
![Глас Српске, 17. 4. 2023, Обиљежена 81 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13418-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 17. 4. 2023, Обиљежена 81 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку [Мапа]
У бањалучком насељу Бијели Поток данас је обиљежена 81 година од страдања 54 српска цивила из тог мјеста која су на православни Васкрс 1942. године свирепо убиле усташе.
Потомци жртава кажу да су њихове најмилије убиле комшије Хрвати, а о свирепости злочина за који нико није одговарао најбоље свједочи то што су жене и дјеца побијени само зато што су били православци.
Другог дана Васкрса 5. априла 1942. године прво су дошли до породице Вујасиновић коју су убили без испаљеног метка. Послије су убили и Богојевиће, а онда Милинковиће, њих 31.
Предсједник Удружења породица, потомака и пошт[...]
