За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 17.12.2014, Обновљен споменик рударима убијеним у усташком покољу 1942. године
У бањалучком насељу Раковачке Баре данас је, на дан Свете Варваре, заштитнице рудара, служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац убијеним у усташком покољу 1942. године. Споменик је обновило Друштво пријатеља манастира Хиландар из Бањалуке, а логистичку подршку пружио је Републички секретаријат за вјере. Према…
Политика, 11. 12. 2014, Како је српски преименован у српскохрватски
Округи сто „Шездесет година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас”, одржан је у Културном центру Новог Сада, јер се 10. децембра навршило тачно 60 година од Новосадског договора, којим је, између осталог, у Србију уведена двоазбучност: „Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби…
Политика, 24. 11. 2014, Злочини над Србима у НДХ, фото-монографија
Фото-монографија „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској”, јединствена je књига која српској и страној јавности, на српском и енглеском језику, представља драматичне размере људских патњи и страдања у Другом светском рату. Садржи избор документарних фотографија на којима су регистровани призори злочина над српским народом у Независној Држави Хрватској од…
Блиц, Бета, 15. 11. 2014, Обележено 70 година од стрељања на Језави
Удружење грађана Језава поменом на месту бившег корита реке Језаве обележило је седам деценија од када су припданици Народно-ослободилачке војске Југославије у октобру и новембру 1944. на обали Језаве стрељали неколико стотина, углавном имућних грађана Смедерева. „До сада имамо поуздане податке за око 300 жртава стрељаних непосредно по ослобођењу Смедерева…
Вечерње новости, 8. 11. 2014, Шибови: Са четницима у збегу било чак 10.000 људи
Историчар Александар Стаматовић тврди да у гробници код Бањалуке не леже само војници Павла Ђуришића. Током егзодуса ка Словенији, породице убијали и партизани и усташе ПОДГОРИЦА, БАЊАЛУКА – Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао… Од следеће године радови на Старом сајмишту
РТС |среда, 05. нов 2014, 13:55 -> 14:15 Радови на изградњи Меморијалног комплекса на Старом сајмишту почеће следеће године, најпре на кули, најављено је на конститутивној седници Комисије града Београда за изградњу Меморијалног комплекса. Министар Александар Вулин, који је потпредседник те комисије, истакао да је Београд имао четири логора, односно… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван - Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20992-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван - Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]
Међу стотинама знаних и незнаних јунака у тој победничкој 1914. години поново су се истакли и ратници Другог топличког пешадијског пука „Књаз Михаило” у чијем саставу је смело и неустрашиво јуришала Милунка Савић.
Ратни хроничар записао је:
„Четири године је била у мушком оделу и с пушком на готовс. Преко груди је носила два низа реденика, а један око паса. Без бомби није улазила у борбу. А умела је да их баци право у противнички ров и да стрпљиво сачека њихово дејство како би следећа била још прецизнија. Ратник Милунка постављена је за командира јуришног бомбашког одељења“.
Њено ис[...]
РТРС, 3. 11. 2024, Скелани: Спомен-соба у знак сјећања на 309 српских жртава
На иницијативу Српског културно-просвјетног друштва Осат из Скелана, а уз подршку Владе и предсједника Републике Милорада Додика, завршена је реконструкција и обнова парохијске куће у којој је урађена спомен-соба у знак сјећања на 309 страдалих мјештана Скелана.
Спомен-собу у којој се налазе фотографије цивила и бораца с подручја Скелана, убијених од 1992. до 1995. године, освештао је митрополит дабробосански Хризостом.
Скелани код Сребренице мјесто су великог српског страдања. Само за један дан, 16. јануара 1993. године убијено је 69 мјештана. Фотографије десет чланова породице Станојке[...]
СРНА, 22.5.2017, Ни четврт вијека од злочина над Србима, нико није оптужен
Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница...
БРАДИНА, 22. МАЈА /СРНА/ - Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина у четвртак, 25. маја, обиљежиће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и његовој порти 25 година откако су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, ово и околна села спалили, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта.
[...]
Глас Српске, Спутњик, 27. 7. 2024, Ових 115 ријечи промијениле су ток историје
Прије 110 година, Србији је упућен телеграм састављен од 115 ријечи, ријечи које ће промијенити ток историје и означити почетак једног од највећих ратова у историји.
Тачно мјесец дана послије атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, прије 110 година, Аустроугарска је објавила рат Србији
Тога дана (28. јула по грегоријанском календару, односно 15. јула по јулијанском календару) министар иностраних дјела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка на[...]
![Palelive, Средњошколски центар Фоча, СРНА, 24. 12. 2024, Приказан документарац о партизанском злочину на Миљевини [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24150-350x200-no.jpg)
Palelive, Средњошколски центар Фоча, СРНА, 24. 12. 2024, Приказан документарац о партизанском злочину на Миљевини [Видео]
На Филозофском факултету на Палама вечерас је приказан документарни филм "Понор - право на сјећање" о партизанском злочину над припадницима Југословенске војске у отаџбини на простору Миљевине код Фоче 1945. године, а аутори остварења - професори и ученици фочанског Средњошколског центра поручили су да војници заслужују право на сјећање и истину.
Фочански средњошколци снимали су годину дана документарни филм назван по једној од јама у коју су партизани бацали заробљене војнике. Сценарио и режију потписују професори српског језика Бранка Грујичић и историје Рајка Голијанин.
Грујичићева је[...]
