За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани. –…
Banjaluka.com, Pressrs.ba, 30. 10. 2014, Крвави пир на Шибовима
Планинарски дом на Шибовима лежи на костима, а у непосредној околини овог локалитета 1945. године затрпано је од 800 до 1.000 војника Југословенске војске у отаџбини које су маљевима и ножевима побили комунисти! Ово за Пресс каже Миодраг Ченић, који је као 16-годишњак одведен од куће да са осталим мјештанима… Политика, 18.10.2014, Деценију и по без трага о породици Шутаковић
Имена пет чланова породице Шутаковић из Ђаковице заведена су на списку киднапованих и несталих на Косову и Метохији под бројевима од 361 до 365. О њима је званично, приликом обраћања Савету безбедности, 6. децембра 2012, говорио и премијер Александар Вучић. „Породица Шутаковић киднапована је 13. јуна 1999. године на путу…
Вести, 19. 9. 2014, Умро последњи Миситин устаник
Бранислав Степанић, отишао последњи учесник ослобађања Лознице Бранислав Степанић је био припадник лозничких устаника који су 31. августа 1941. године под командом потпуковника Војске Краљевине Југославије Веселина Мисите ослободили Лозницу од немачке окупације. Лозница је тада постала прва већа варош ослобођена од Немаца у поробљеној Европи. Тек од краја деведесетих година…
Вечерње новости, 8.9.2014. Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића
Стравично разарање Лесковца током савезничког бомбардовања 6. септембра 1944. још обавија зид ћутања. Неколико хиљада цивила убијено за непуна два сата. 28 „пријатељских“ бомбардера сручило 69 тона бомби У ТИТОВОЈ Југославији врло ретко се говорило о савезничком бомбардовању наших градова крајем Другог светског рата. Највише Србије, тврде историчари. Ако су…
Вечерње новости, 31.8.2017, Силан беше Јанковић Стојане
У храму Светог Ђорђа на Чукарици парастос поводом 327 година од смрти најславнијег српског ускока. Окупили се поносни потомци ускока из Равних Котара и Буковице на помену славном претку По, шести пут, Срби пореклом из Равних Котара и Буковице, окупили у храму Светог Ђорђа у београдском насељу Чукарица. Окупили се…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 22.9.2020, Фреске у Дубровнику које Хрвати узалуд покушавају да прекрече
На зидинама једног фрањевачког манастира у Дубровнику испод малтера су се појавиле православне фреске из 14. века. Међутим, као да некоме у Хрватској не одговара да се та вест прочује, те је потпуно игноришу, а чак и крију од објављивања.
Наиме, како прича Милош С. (38), који је посетио Дубровник и на зидинама фрањевачког манастира Мале Браће и цркве Преображења Кристова угледао православне фреске, нико од свештених лица није желео да му објасни о чему се то ради.
„Приметио сам да се испод малтера појављују фреске, одмах сам препознао православни иконопис, јер сам неко ко редовно обилази[...]
![Стање ствари, 1. 3. 2023, Јован Мирић: Извори ужаса [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20830-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 1. 3. 2023, Јован Мирић: Извори ужаса [из Архиве]
Многи преживели казивали су једно: нисмо веровали да ће нас побити. Притом то неверовање везују или за комшије или за државу. Никад није било да држава кажњава невини народ
Од свих покоља Срба у црквама најпознатији је покољ у Глинској цркви Пресвете Богородице који се десио 29. јула 1941. године. Поклано је неколико стотина одраслих мушкараца. О томе покољу сведочио је једини преживели Љубан Једнак, са једне стране, и Хилмија Берберовић, један од кољача, са друге.
По завршеном покољу, када су окрвављени делатници кренули да гледају има ли ко жив и да износе мртве, устао је насред цркве [...]
Вечерње новости, 8. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Испитивање чврстине Краљевине: Подударност у погледима чланова партије и франковаца
КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА Југославије у усташком покрету није видела никакве назнаке фашизама јер је за њу тада то била искључиво "војно-фашистичка диктатура" која је била у земљи на власти.
За Партију је то била "грађанско-националистичка странка у којој постоји лева струја [...] с којом ми сарађујемо и која нам је веома блиска". Невоља је само у томе што се ова странка служи тероризмом и стоји у служби других "мањих" империјалистичких сила. "Главни циљ коме ми тежимо, јесте обарање фашистичког режима (у Београду) помоћу оружаног устанка радника и сељака, и ми при том морамо обухватити и све пост[...]
НовиМагазин, Бета, 29. 09. 2023, Веритас: На данашњи дан 1991, погинули мајор ЈНА Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић
Документационо информативни центар "Веритас" саопштио је да су на данашњи дан 1991. стрељани официри у касарни у Бјеловару, док је мајор Милан Тепић минирао касарну и погинуо, како оружје не би пало у руке припадницима Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске.
Веритас пише да су припадници ЗНГ (зенге) напале касарну "Божидар Аџија" у Бјеловару и да је на крају дана командант 265. механизоване бригаде ЈНА, пуковник Рајко Ковачевић, наредио обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старешина и њихово постројавање у кругу касарне.
"Након тога су око 19.00 часова припадни[...]
РТРС, Срна, 27. 9. 2018, У суботу 27 година од херојској подвига мајора Тепића
У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке.
Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава.
Том приликом су страдали и [...]
