За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 4.8.2016, „Олуја“ је наставак геонцида из 1941 – др Животије Ђорђевић
Акција под кодним називом „Олуја“, 4. августа 1995, када су хрватске оружане снаге продрле на територију Републике Српске Крајине, и том приликом убиле више хиљада а протерале преко 200 хиљада Срба, представља наставак политике према српском народу у Хрватској који је спроводила Павелићева Независна Држава Хрватске 1941. године, став је…
Љубиша Стојковић: Породица Карић
From: <avax1000@ Date: 2016-08-03 21:32 GMT+02:00 Subject: Prijavljivanje zrtava To: srpski.memorijal@gmail.com Prijavljujem, Karic Ranka, poginuo 1916. pri povlacenju srpske vojske preko Albanije. Karic Filip, prvoborac, vodnik posavskig odreda prve proleterske brigage, poginuo u borbi 1943 u ispocnoj bosni. Pozdrav Ljubisa Stojkovic Sent from my iPhone
DIC Veritas, 3.8.2016, Navršila se 21. godišnjica stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK). Agresija je…
Политика, 3.8.2016, Василије Ђ. Крестић: Шта хоће Вељко Ђурић?
Текстом Чему замајавање јавности с пописом српских жртава, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов…
Јовица Плавишић: Радни логор, рудник, Коњшчина
Од: Jovica Plavšić <jovicaplavsic@> Датум: 01. август 2016. 19.52 Наслов: Српске жртве Коме: srpski.memorijal@gmail.com Мој прадеда, по мајци, КЕЏИЋ М. ЖИВАН (Добановци, 16.4.1853. године – Коњшћина, Хрватска, 11.7.1915. године) интерниран је 1914. у радни логор (рудник) Коњшћина крај Марије Бистрице у Хрватској. Тамо је и умро од последица тешког рада…
Јулија Омербеговић: Моји преци, деда по оцу и по мајци
From: Julija <omejul@> Date: 2016-07-31 15:12 GMT+02:00 Subject: Srpske zrtve 20 veka To: srpski.memorijal@gmail.com Postovani, zelim da se u srpske zrtve 20 veka upisu zrtve: moji preci deda po ocu i po majci. Dmitrovic Petar, ubijen 1941. godine u Glinskoj crkvi od strane ustaskih zlocinaca. Iza Petra su ostali supruga…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 8.6.2009, Србија хода по мртвима
Откопавање истине - „Новости“ у сарадњи са Институтом за савремену историју откривају злодела власти после Другог светског рата. Цела Србија прекривена стратиштима где су ликвидиране антипартизанске снаге
ЉУДСКО је право и на достојну сахрану. И обележавање гробног места. Култура једног народа, а посебно култура сећања, може се сагледати и преко нашег односа према мртвима. Посебно према онима који су настрадали у ратним сукобима, односно у унутрашњим обрачунима, као што су они, који су као поражена страна настрадали на почетку успостављања нове револуционарне власти 1944-1945. године.
Бр[...]
СРНА, 3.10.2020, Служен парастос за дјецу уморену у хрватском усташком дјечијем логору у Сиску
СИСАК, 3. ОКТОБРА /СРНА/ - На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за српске малишане уморене мученичком смрћу у усташком логору за дјецу у Сиску.
То је било једино такво мјесто на свијету у којем су искључиво затварана и убијана дјеца.
Сисачки парох Веселин Ристић, који је служио парастос, рекао је да данашњом молитвом свједоче да те невине жртве нису заборављене, да су ту не да некоме суде већ да свједоче о страшним догађајима, како се никад и нигдје не би поновили.
"Питамо се како неко може негирати ова недјела", рекао је свештеник.
Предсједник Српског народног вијећ[...]
Вести, 3.5.2018, ’Иконе‘ Великог рата - Изложба фотографија Ристе Марјановића
У лозничком Музеју Јадра отворена је изложба "Немојте нас заборавити" на којој је представљено стваралаштво фотографа Ристе Марјановића, учесника Великог рата, који је са првих линија фронта својом фотографијом извештавао свет о борби и страдању српског народа током ратних година. Он је оставио сведочанство на славне дане српске историје и догађаје испричане његовим фотографијама.
Марјановић је снимао догађаје од почетка рата, одлазак на бојиште, прогон српског становништва из Посавине, Јадра, Рађевине, посебно око његовог завичајног Шапца, као и Церску и Колубарску битку, повлачење преко К[...]
Вести онлајн, 17.11.2020, Судбина девојчице из јаме: Побише нас наши, прве комшије…
Уз Мару Лалић, удату Јурић, која је била најмлађа од свих четрнаесторо преживелих из јаме Равни Долац на Динари, а умрла је у Банатском Деспотовцу пре три године, и недавно преминулу Милицу – Милку Бошковић, удату Маљковић, Божана – Боја Лалић, удата Радета је сада једини још живи сведок из живе гробнице на Динари.
Још се вије у свом дому у Губеру код Ливна. Сама и чемерна, добрано загазила у десету деценију живота, али одатле није хтела чак ни кад су наследници оних који су њу некада мучили и бацали у јаму деведесетих година прошлог века почели да јој звецкају оружјем око врата, кад су почел[...]
![РТРС, Глас Српске, СРНА, 25. 5. 2024, Из масовне гробнице данима вириле ноге и руке убијених – У Брадини прије рата живјело 700 Срба, данас - двоје [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20482-350x200-no.jpg)
РТРС, Глас Српске, СРНА, 25. 5. 2024, Из масовне гробнице данима вириле ноге и руке убијених – У Брадини прије рата живјело 700 Срба, данас - двоје [Мапа]
КОЊИЦ - Од бруталног напада муслиманско-хрватских снага на небрањено српско село Брадина код Коњица прошле су 32 године.
За само неколико часова убили су 48 становника Брадине и још 40 у збјеговима или у коњичким логорима смрти.
Преживјели и потомци, сваке године, у све већем броју окупљају се да одају помен у порти обновљене Цркве Вазнесења Господњег.
Тако је било и данас.
Од предратних 700, у Брадини данас живи двоје Срба.
Од 13 оптужница за злочине на српским живљем на подручју Коњица, не постоји ниједна правоснажна пресуда.
Годишњица страдања Срба у Брадини: Из масовне гробнице дан[...]
