За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Динко Давидов: Усташтво поново диже главу
Вечерње новости, 30. 11. 2013, Тајни дневник усташе који је координирао „пацовским каналима“

Погледи, 28. 11. 2013, Хрватски ратник чува хрватске земље у београдском музеју

Да ли мисле да се не сме прекрајати историја која је производ измишљотина и пропаганде Брозовог агитпропа, а реализована у његовим музејима, књигама Добрице Ћосића, филмовима Вељка Булајића… Када прочитамо вест: “У посети Војном музеју данас је боравио амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин у пратњи својих сарадника из амбасаде са…
Вечерње новости, 24.11.2013, Краљевска влада и комунисти заташкавали злочине усташа

Захваљујући Михаилу Пупину и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“. Међутим, одмах је уследио контранапад од стране бана Шубашића, хрватске емигрантске штампе, али и од српских левичарских листова. Њима је координирао Стеван Дедијер,…
Вечерње новости, 13.11.2013, Краљево: Свакој жртви нациста име и презиме

Истина о нацистичким злочинима у Каљеву октобра 1941. године. Историчарка Силвија Крејаковић сакупила податке о 2.194 стрељана родољуба у књизи „Идентитети“ ПОСЛЕ вишегодишњег истраживања по прашњавим архивима, црквеним књигама, породичним и другим документима, историчарка Силивија Крејаковић, виши кустос краљевачког музеја, ових дана је у књизи под насловом „Идентитети“ објавила списак…