За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Бајина Башта – Бањица
Од: Zeljko Jovanovic <zepizicha@gmail.com> Датум: 12. јун 2016. 14.57 Наслов: prijava Коме: srpski.memorijal@gmail.com Јовановић Љубинко мајка Јулка рођ.у Пилици, општина Бајина Башта, 1916.год. У Бањичком логору од 10.3.1942. стрељан 22.7.1942. Регистрован у књизи Логор Бањица, у издању Историјског архива Београда, под бројем 4826 Подносилац пријаве : Радомир Јовановић син горепоменуте…
Војник погинуо у Церској бици
From: Marina Valugani Date: 2016-06-12 19:22 GMT+02:00 Subject: Ime vojnika poginulog na Cerskoj bitci u Prvom svetskom ratu To: srpski.memorijal@gmail.com Postovana Gospodjo, Gospodine, Saljem vam ime mog deda ujaka koji je mlad poginuo na Cerskoj bitci u Prvom svetskom ratu. ALEKSANDAR OBRKNEŽEVIĆ IZ ĆUPRIJE Hvala. Marina Valugani Adresa Beograd Telefon…
Погинули у Другом светском рату у партизанским јединицама
From: Slobodan Stoyanowitch Date: 2016-06-15 15:24 GMT+02:00 Subject: poginuli u drugom svetskom ratu u partizanskim jedinicama To: „srpski.memorijal@gmail.com“ <srpski.memorijal@gmail.com> Stankovic Dane Dragan, rodjen u Korenici-Lika, poginuo na Sremskom frontu Stankovic Dane Mladen, rodjen u Korenici-Lika, poginuo u Bosni
Прикупљање имена жртава из Првог светског рата
From: Jevtic Vladislav Date: 2016-06-12 11:43 GMT+02:00 Subject: .Prikupljanje imena zrtava iz prvog svetskog rata To: srpski.memorijal@gmail.com Moj deda Toma Jevtic, koji je bio ucitelj, umro je u zarobljenistvu od gladi u logoru u Nezideru, koliko je meni poznato, u 1917 ili 1918. godini. Za eventualno neke dopunske podatke moze…
Срна, 15.6.2016, Обиљежене 24 године од страдања и прогона Срба из долине Неретве
МОСTАР, 15. ЈУНА /СРНА/ – Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године. Tих…
РТС, 14.6.2016, Обележавање Крвавог пута српских логораша у Норвешкој [Мапа]
Норвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обележавање 75-годишњице доласка првих Југословена, пре свега Срба, у немачке концентрационе логоре у тој земљи где су принудним радом градили такозвани „Крвави пут“, саопштила је амбасада Норвешке у Београду. Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало „Крвави пут“, како…
Не заборављамо – Памтимо
Вести, 10. 3. 2015, Заборављени српски ратник у Улму
уторак, 10 март 2015 | Вести
Српско војничко гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у немачкој покрајини Баден-Виртемберг.
Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе на Градском гробљу у Улму.
Споменик је дугачак четири и висок три метра, симболизује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 српска ратника.
Посвећен је српским војницима, ратницима Дринске, Моравске[...]
СРНА, 26.10.2021, Илиџа: Међу убијеним цивилима био и тринаестогодишњи Слађан Гргић
ИЛИЏА, 26. ОКТОБРА /СРНА/ - На данашњи дан прије 29 година такозвана Армија БиХ гранатирала је из правца Игмана, Храснице и Бутмира територију Републике Српске и на аутобуској станици у општини Илиџа убила 10 и ранила 33 српска цивила, од којих су многи остали трајни инвалиди, а најмлађа жртва овог свирепог масакра био је тринаестогодишњи дјечак Слађан Гргић.
Тог дана погинули су и Жарко Kрешталица /27/, Милојка Тамбур /38/, Ружица Мартиновић /25/, Бранка Милошевић /40/, Наташа Kвесић /24/, Томислав Милановић /34/, Здравко Шутало, Мира Делић и Петко Радовановић.
Свједок овог стравичног д[...]
СРНА, 10.5.2018, Одржан помен трагично настрадалој породици Исаиловић у рату
БРЧКО, 10. МАЈА /СРНА/ - У Брчком је данас одржан помен трагично настрадалој четворочланој породици Исаиловић чији су чланови убијени прије 24 године гранатирањем по ужем језгру града од муслиманских снага из садашњег јужног дијела дистрикта.
Од посљедица рањавања гранатом страдала је двадесетседмогодишња Свјетлана Исаиловић која је била у осмом мјесецу трудноће, њена кћерка Божана и свекар Божо Исаиловић.
Вијенац породици Исаиловић је положио градоначелник Брчко дистрикта Синиша Милић, који је истакао процесуирање оваквих и сличних ратних злочина предуслов да би колико-толико биле залиј[...]
Политика, 16. 1. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (1): Сећање на живот иза бодљикаве жице
Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања.
Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво.
Будући да се ове године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом[...]
Српски институт Цирих, 7. 12. 2023, Отворена изложба „Агонија Васкрсења“ монахиње Марије (манастир Јасеновац) Фото
Српски институт је у Цириху свечано отворио изложбу иконичних слика монахиње Марије на тему: „Агонија Васкрсења“.
У храму Успења Пресвете Богородице у Цириху је на празник Ваведења, у понедељак, 4. децембра 2023, свечано отворена изложба иконичних слика монахиње Марије (Антић) из манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, у Епархији пакрачко-славонској СПЦ.
Благословом епископа аустријско-швајцарског Андреја, који је почасни председник Српског института у Швајцарској, Институт је у сарадњи са црквеном општином Цирих, храмова Св. Тројице и Успења Пресвете Богородице, Друштвом П[...]
