За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Акција „Новости“: Заборав је друго убиство невиних
Вечерње новости | В. Таловић | 16. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од „Јасеновца“ до „Олује“ (5) Драган Колунџија: Подићи споменик жртвама значи поштовати себе У ОТЕТИМ западним српским завичајима и овде у Србији – смрт је жетелац који се не одмара, каже за „Новости“ књижевник и… Акција „Новости“: Погром Срба још траје
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 14. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида (4): Др Слободан Чикарић: И данас ме прате слике закланих по дубичким селима др Смиља Аврамов: Срби су највеће жртве „Спасло ме што је Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у… Жртве усташа имају право на име
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 13. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (3): Матија Бећковић: Ако споменика не буде било, тврдиће да није било ни геноцида. Саво Штрбац: Преко својих мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо ПРЕВИШЕ смо закаснили…
Акција: Споменик усташким жртвама
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 12. фебруар 2013. 20:55 Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (2) У Јасеновцу, највећем и најстрашнијем логору смрти у овом делу поробљене Европе, који историчари називају и “српски Аушвиц”, нестало је неколико стотина хиљада Срба, Рома, Јевреја и антифашиста различитих… Матановић: Споменик је морални дуг према невино страдалима
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 11. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (1) ИСТОРИЈА која се заборавља, понавља се. Да је Јасеновац био познат светској јавности као што је био познат Аушвиц, “Олује” 1995. године не би било – каже наш прослављени… РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 2. 9. 2023, „Ко ће, ако нећу ја!“: Спутњик код бака Виде која 63 године чува сећање на страдање српских ратника
„Мени је то у аманет остављено. Ко ће им, ако не ја, свећу запалити, молитву очитати“, говори Бака Вида, док старачком руком показује у правцу шумом обраслих обронака, извора и спомен чесме изграђене у част палих ратника, који су погинули бранећи отаџбину у Првом светском рату.
Прича о бака Види, одвела је репортера Спутњика до једног од најстаријих краљевачких села Пекчанице, некада средњевековног насеља које је краљ Стефан Првовенчани даровао жичком епархијском властелинству.
У селу смештеном подно Јелице планине, куће и домаћинства разбацане по странама и косинама, само им црвени кров[...]
Вечерње новости, 23.4.2018, Први пут државне почасти ЈВуО
Сахрана убијених бораца ЈВуО У крипти нове цркве у Чачку. После 72 године, кости Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића, из Јездине код Чачка, пренете из Рибнице код Краљева
ДВОЈИЦА припадника Југословенске војске у отаџбини, чији су земни остаци пронађени прошле јесени у необележеном бездану у Придворици на Јелици, сахрањена су у крипти Цркве Успенија Пресвете Богородице у Чачку.
После 72 године, кости Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића, из Јездине код Чачка, пренете су уз присуство почасне јединице Друге бригаде Копнене војске Србије из Рибнице код Краљева, а после опела у [...]
Прокупље на длану, 21.1.2017, Коста Војиновић херој Топличког устанка
Коста Војиновић се сматра вођом Топличког устанка и од првог до последњег дана сва дешавања су се везивала за њега и његову чету. Иако је Коста Пећанац био тај који је требало да води устанак, нестрпљив да сачека наређење тадашње српске владе, Војиновић је кренуо у устанак, који је захватио не само Топлицу, већ и околна начелства. Ово је његова биографија.
Војвода Коста Војиновић Косовац, рођен је 13.5.1891.године у Смедереву у чиновничкој породици. Његова фамилија је била пореклом из околине Вучитрна. Рано је остао без мајке, а отац је радио у Пореској управи. Волео је да своје слободно вр[...]
Искра, ИН4С, 28. 4. 2028, „Наше ће сјене…“: Бесмртни Гаврило Принцип је умро за слободу и своје принципе
„И да нису постојали Гаврило Принцип и 'Млада Босна', Србија би била нападнута“, каже Гаћиновић.
На данашњи дан 28. априла 1918. у чешком затвору преминуо српски револуционар и припадник „Младе Босне“. Пуцњем у Фердинанда желео да ослободи свој народ.
Мислио сам да се атентатима скреће пажња интелигенцији, да најпре међу интелигентним људима треба створити расположење за револуцију и ослобођење, а тек после међу масама. Нисам желео да постанем херој, хтео сам само да умрем за своју идеју.
Велики српски револуционар Гаврило Принцип рекао је ово у исповести др Пупенхајму, који га је пов[...]
Вечерње новости, 15. 4. 2023, ПУЦАО ЈЕ ДОК ЈЕ МОГАО, А ОНДА ЈЕ ТЕЛОМ ШТИТИО РАТНЕ ДРУГОВЕ: Драган погинуо је на Васкрс на Кошарама 1999. године
ДРАГАН Милићевић-Шумар (1978-1999) из Мијајловца код Трстеника погинуо је на Васкрс, трећег дана херојске борбе на Кошарама. Како би омогућио саборцима одступницу, пуцао је из митраљеза до последњег метка. Када их више није имао, бацио је ручну бомбу на ОВК терористе.
Млади граничар се спомиње у сваком запису ове битке, о њему данас сведоче, људи који су преживели пакао Кошара, сви они који знају како је бранио коту 502.
- Шумар је шарао лево и десно косећи терористе из прве и друге линије напада - записао је Ненад Милкић у својој књизи „Зов карауле“. - Са првим хицима адреналин је почео[...]
