За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Фонд стратешке културе, 15.6.2015, Владимир Фролов: Ватиканска злочиначка рука
Дрско и набусито, као што лопову и приличи да се брани од прозивке за крађу туђега блага, загаламише удружено институције државне и удруге хрватске на истину, аргументовано изнету од високо стручног тела руске државне администрације. Већ више од седам деценија траје договорена забрана указивања на процес притисака душобрижника РКЦ на… Politika, 15.6.2015, Savo Štrbac: Tihi egzodus i dalje traje
Upokojeni mitropolit Jovan još 2006. uputio patrijarhu pismo u kojem navodi da je u Hrvatskoj pokršteno više od 30.000 Srba Prema podacima Državnog zavoda za statistiku RH (DZS RH), na popisu stanovništva u Hrvatskoj iz 1991. godine, od ukupno 4.784.265 stanovnika, Srba je bilo 581.663 (12,2 odsto) a Jugoslovena 106.041.… Срна, 14.6.2015, Обиљежено 70 година од страдања на Лијевче пољу
СРБАЦ, 14. ЈУНА /СРНА/ – У селу Разбој код Српца данас је обиљежено 70 година од страдања бораца Југословенске војске у отаџбини на Лијевчу пољу. Помен и Свету архијерејску литургију у храму Преображења Господњег у Разбоју код Српца служили су Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки… Срна, 14.6.2015, Градња капеле за жртве „Олује“
БАНСТОЛ, 14. ЈУНА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ сремски Василије одобрио је градњу капеле у фрушкогорском насељу Банстол посвећене жртвама хрватске војне акције „Олуја“, у којој је са својих вјековних огњишта у Хрватској протјерано више од 250.000 Срба. „Срби не смеју и неће седети скрштених руку, док у Хрватској спремају… Фонд Слободан Јовановић, 9. 1. 2013, Зоран Влашковић: Уместо заштите – ликвидација
Прва нао ружана немачка експедиција из земље после Другог светског рата у Европи била кобна за двојицу Срба У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића. ТВ камере… Срна, 12.06.2015, „ЕНКЛАВА“ ПРЕД РУСКОМ ПУБЛИКОМ: Филм о Србима са Косова отвара фестивал у Москви
Филм „Енклава“ о животу Срба на Косову отвара 20. јуна такмичарски програм Међународног филмског фестивала у Москви, чији је предсједник руски режисер Никита Михалков, саопштено је данас из београдске куће „Дигимедија“. У такмичарском програму 37. Фестивала ће до 27. јуна бити приказано укупно 12 филмова из Данске, Русије, Ирана, Шпаније,…
Не заборављамо – Памтимо
ЧЕТВРТ ВЕКА ОД ПОГИБИЈЕ ХЕРОЈА: Заклетва је за њих била већа од живота
О херојима мајору Милану Тепићу (34) и војнику Стојадину Мирковићу (19), који су животе дали у Бјеловару да рата не буде, требало би причати и мимо годишњица њихове јуначке смрти како нико на овим просторима не би више ни помислио на рат.
Тог 29. септембра 1991. године Милан и Стојадин били су једини у опкољеној касарни Војске СФРЈ у градићу у средишту Хрватске који су веровали да бивша Југославија може опстати.
Да би спречио Зенге, које су их нападале, да дођу до оружја и тако наставе да сеју смрт, Тепић је минирао магацин муниције у Беденику, код Бјеловара, и храбро погинуо заједно са [...]
РТ Балкан, 15. 9. 2023, Пробој Солунског фронта: Блистава српска победа која је одлучила исход Првог светског рата
Како се касније присећао краљ Александар: "Ми смо тада са маршалом Франше Д’Епереом израдили читав план о наступању и требало је да заједно марширамо преко Мађарске и Чехословачке, све до Баварске"
Пре тачно 105 година, 14. септембра 1918, српска Врховна команда издала је наредбу: "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом да од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати - без починка, до крајњих граница могућности људске и коњске снаге".
Тиме је почела једна од највећих и најблиставијих операција вођених у Првом светском рату: пробој Солунског фр[...]
Глас Српске, СРНА, 27. 1. 2025, Нуждић: Тортура је била провести и само један дан у „Силосу“
Тортура је била и само један дан провести у злогласном логору “Силос” у Тарчину и тешко је схватити какве су муке прошли заточеници у том казамату за 1.300 дана само зато што су Срби, изјавио је Срни в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
Нуждић је напоменуо да су свакодневна тортура, изгладњивање, премлаћивање, присилни рад само неки од метода који су примјењивани у том злогласном логору у Тарчину, кроз који је прошло око 600 Срба.
Он је рекао да се Хашки трибунал није бавио логорима за Србе којих је према подацима Ре[...]
Блиц, 19.6.2016, Скривао комунисте, они га стрељали: Недавно рехабилитован индустријалац Александар Симовић
Александар Симовић (1889–1945), носилац Албанске споменице и француске Легије части, у Другом светском рату скривао је комунисте, а они су га - стрељали!
Симовић је у родном Обреновцу добио улицу још 2006, а званично је рехабилитован тек недавно, марта ове године. Овај познати индустријалац скривао је водеће комунисте од окупатора. Два пута су га током рата хапсили нацисти, а на крају комунисти.
- Јануара 1943. Немци га спроводе у логор на Бањици, где је био шест месеци. Мучен је, пребијан. Био је одређен и за стрељање јер је утврђено да је скривао Александра Ранковића, Кочу Поповића, Ми[...]
ИН4С, 9. 12. 2023, Страх и трепет за непријатеље српског народа: На данашњи дан рођен кајмакчалански јунак – Војвода Вук
Српска историја је имала много непокорних бораца, али је Војин Поповић ипак био степен изнад свих. Србима је ипак познатији по свом страшном надимку – војвода Вук, и био је немилосрдан према непријатељима, а прави пример свим својим војницима. Укратко, био је страх и трепет за све непријатеље српског народа
Војин је рођен 9. децембра 1881. у Сјеници, а убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац где је похађао школу. Разлог њиховог пребега у Крагујевац из Сјенице, која је тада била под Турцима, је чињеница да је Војинов отац затворен после спаљивања Пашиног конака за који су [...]
