За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Манастирец, злочин који траје и данас
Вечерње новости | Младен Станчић | 31. мај 2015. На југозападу Македоније пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко је закључити где су кости убијених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године ЗАРАСЛА у шибље изнад села Манастирец, крај Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почивају остаци жртава… Срна, 31.05. 2015, Вече сјећања на жртве усташког терора
СТОКХОЛМ, 31. МАЈА /СРНА/ – У Стокхолму је одржано Вече сјећања поводом 70 година од пробоја јасеновачких логораша из комплекса усташког концентрационог логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, саопштено је из добротворне организације „Меморијална фондација Јасеновац холокауст“. Вече сјећања су организовали Амбасада Србије у Шведској, невладина организација „Биро Републике… Срна, 31.5.2015, Сутра парастос жртвама усташког злочина
СРЕБРЕНИЦА, 31. MAJА /СРНА/ – Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бити обиљежене 72 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројице 1943. године. Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници… Jasenovac.info, Свети новомученик Вукашин из Клепаца
Овај Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. је обновљена као црква Преображења Христовог… Savo Štrbac, Zadarska Kristalna noć
Zadarska kristalna noć je naziv za događaj od 2. maja 1991, kada je “grupa građana”, demolirala i opljačkala poslovne objekte čiji su vlasnici bili Srbi. Taj rušilački pohod bio je prvi korak u progonu i ubistvima Srba U PRVOJ polovini maja ove godine, dok je svet slavio Dan pobede nad… Сећање на жртве Валандовског покоља [Мапа]
Политика | 23.05.2015 | Драгиша И. Кецојевић На Велики петак ове године навршило се 100 година од дана кад су удружени бугарски и турски комити, руковођени бугарским, аустријским и турским официрима, извршили покољ младих српских војника ослободилаца у местима Валандову и Удову. У току ратних дејстава, 1914. и 1915. године,… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 11. 9. 2022, Далмацију, Црну Гору и Београд Симо Матавуљ спојио у једно - На данашњи дан
Средином 19. вијека у Далмацији, крунској земљи аустријског царства, град Шибеник, бисер Јадрана, био је под снажним културним утицајем раније вишевјековне млетачке управе. Красиле су га старе грађевине, међу којима и четири српске православне цркве: Св. Лукијана (1569), храм Часног крста (1600), црква Св. Спаса (1778) и Саборни храм Успења свете Богородице (1810).
Шибеник тад бијаше сједиште српских епископа далматинских и мјесто живљења значајног броја Срба, који су га одвајкада настањивали, међу њима и немали број оних познатих и признатих. Помињемо само неке: грофа Јована С. Симоновића,[...]
Вести Онлајн, 13. 8. 2024, Гораждевац: Тишина болнија од рана
Тада је имала 13 година и трчала је до Бистрице јер су сви њени другари већ били тамо. Крај реке. А где би деца на 40 степени?
Данас, 21 годину касније Драгана Србљак (34) углавном не зна куда иде. Стално је на релацији Гораждевац – Београд – Немачка. Једини дан у години када зна где ће тачно бити је 13. август. Тада је у родном месту како би са осталим преживелим малишанима, а сада већ зрелим људима, одала пошту погинулим друговима и комшијама Пантелији Дакићу и Ивану Јововићу.
Парастос убијеним дечацима прво се служи у Цркви Успења Пресвете Богородице у Гораждевцу, а онда породице, род[...]
Вечерње новости, 25.6.2017, Озна стрељала 1.000 људи код споменика краљу Александру
Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године
ИНИЦИЈАТИВНИ одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за споменике, називе тргова и улица у Београду. Они очекују да ће управо на овом месту, где је народ 1936. подигао спомен-чесму краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније, нићи и обележје свим невино стрељанима, по налогу Оз[...]
РТРС, Срна, 19.9.2021, Код манастира Драговић више од 300 православних вјерника
Велики број православних вјерника, њих више од 300, окупио се данас код манастира Драговић у селу Кољане у Далмацији поводом предстојећег празника Мале Госпојине.
Да Далмација није заборављена и да јој се са великом љубављу враћају они који данас живе хиљадама километара далеко показује и долазак Милана Јовчића који данас живи надомак Београда.
- Традиционално за Малу Госпојину долазимо у завичај и ове године смо дошли са истим циљем, да сачувамо од заборава нашу дједовину Динару, коријене, традицију и православље - рекао је Јовчић Срни.
Јовчиће из села Отишић у општини Врли[...]
НоваС, Н1, НСПМ, Срна, 28.9. 2021, Од злочина над Србима у Вариводама и Гошићу прошло 26 година, нико није кажњен
Пуних 26 година навршило се од како је, готово два месеца по завршетку хрватске акције "Олуја", у селу Вариводе код Книна убијено девет мештана српске националности, за шта нико није кажњен иако су четворица бивших хрватских војника у истрази признала да су починили ово дело, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
У Вариводама су 28. августа 1995. године убијени Мирко Покрајац (84), Марија (69), Милка (67), Марко (82), Јован (75), Радивој (69), Шпиро (55) и Јован Берић (56), као и Душан Дукић (59).
Из „Веритаса“ истичу да је око или истог дана убијен и десети мешт[...]
