За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Танјуг, 11.5.2015. Делегација Србије одала пошту жртвама Јасеновца
Делегација Србије положила је данас венце и запалила свеће жртвама концентрационог логора Јасеновац и стратишта Доња Градина, местима масовног страдања у којима је у стравичним мукама умрло стотине хиљада људи, првенствено Срба, Јевреја и Рома. ДОЊА ГРАДИНА – Делегација Србије положила је данас венце и запалила свеће жртвама концентрационог логора… Потомци Ђорђа Мартиновића: Наш деда jе симбол српског страдања
Вечерње новости | Ј. МАТИЈЕВИЋ – С. БАБОВИЋ | 10. мај 2015. Потомци, у исповести за “Новости”, три деценије после злочина у Гњилану: Албанци који су га набили на колац никад нису откривени. Потомке овог страдалника лажи боле много више од рана – ДЕДА је до краја остао достојанствен, добар… Беоинфо, 10.5.2015, Свечана академија поводом Дана сећања на жртве холокауста
Поводом Дана сећања на жртве холокауста у Београду је одржана Свечана академија у Спасићевом павиљону, на Старом сајмишту, где се током Другог Светског рата налазио логор Сајмиште. Градоначелник Синиша Мали рекао је да је морална обавеза престонице да изгради Меморијални центар како се не би заборавиле жртве логора и поновила… Танјуг 10. 5. 2015, Обележено 70 година од ослобођења Маутхаузена
У концентрационом логору Маутхаузен, некада највећем нацистичком логору на територији садашње Аустрије, данас је одржана комеморација поводом 70 година од ослобађања У концентрационом логору Маутхаузен, некада највећем нацистичком логору на територији садашње Аустрије, данас је одржана комеморација поводом 70 година од ослобађања, уз поруку да се жртве не смеју заборавити,… Танјуг, 10.5.2015, Београд данас обележава Дан сећања на холокауст
Градски менаџер Горан Весић истакао да је Дан победе понос за све Београђане, као и да су обезбеђена средства за завршетак пројекта за уређење простора Старог сајмишта као места страдања од нацистичких злочина. – Дан победе је велики дан, како за цео свет тако и за Београд, то је дан… Срна, 8.5.2015, Објављена књига „Поља несреће“ Миливоја Иванишевића
БЕОГРАД, 8. МАЈА /СРНА/ – У издању издавачке куће „Вукотић медиа“ из Београда данас је објављена књига „Поља несреће“, прва хроника страдања Срба у БиХ од 1992-1995. године, коју је сачинио Миливоје Иванишевић. Бавећи се овом црном статистиком још од почетка ратних сукоба у бившој Југославији, о чему је објавио… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 28. 6. 2023, Видовдан на Цетињу 1914: Прослава крсне славе „Српског сокола“ и помен српским херојима палим од Косовског боја
Српски Соко на Цетињу прославиће први пут своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима у Косовском боју и борцима који су пали за освету Косова.
Српски Соко на Цетињу прославиће први пут своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима[...]
Вечерње новости, 17.11.2011, Украдена историја: Без тапија нема ни Србије
Широм света расуто на хиљаде српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената (2). Уочи Макензенове офанзиве 1915. спаковано 56 најдрагоценијих рукописа несталих у Нишу
НАЈВЕЋА мистерија у вртлогу пљачки српске културне баштине је судбина најдрагоценијих средњовековних рукописа које је до 1915. чувала Народна библиотека у Београду. Уочи Макензенове офанзиве директор Народне библиотеке Јован Томић спаковао је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и старих штампаних књига у два сандука које је послао да се евакуишу с архивом Министарства иностраних послова. Међутим, [...]
СРНА, 1. 8. 2023, Убијено и нестало 1.893, а има још неидентификованих
Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је за Срну да најновији подаци показују да су у Погрому над Србима током "Олује" убијена и нестала 1.893 лица, да има још неидентификованих посмртних остатака, као и да се не може очекивати да Хрватска и Запад у правом, објективном смислу признају српске жртве јер не желе да виде истину о овој злочиначкој акцији хрватске војске и полиције.
"Треба рећи да је у Хрватској ексхумирано доста жртава из `Олује`, које још нису идентификоване. Тако да та бројка иде на више од 330 посмртних остатака који се односе на `Олују`, [...]
![Глас Српске, СРНА, 24. 6. 2023, Служен помен страдалим Србима у Придворцима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14713-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 24. 6. 2023, Служен помен страдалим Србима у Придворцима [Мапа]
ТРЕБИЊЕ - У Придворцима код Требиња данас је служен парастос за 13 Срба које су локалне усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године.
Са мјеста стратишта тројица Срба успјела су да побјегну и упозоре остало становништво, чиме је спријечена масовнија ликвидација српског живља из Требиња и околине.
Цвијеће код спомен-капеле у Придворцима, која је подигнута 2006. године, положиле су делегације Градске управе Требиње и потомци страдалих.
Прије парастоса, Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је Свету архијерејску литургију[...]
СРНА, 30.1.2018, Пакао који су у јамама открили археолози током шездесетих година
Истраживаче који су радили на откопавању /мањег/ дијела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог вијека највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих прије затрпавања јаме земљом...
БИЈЕЉИНА, 30. ЈАНУАРА /СРНА/ - У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог вијека и који свједоче да је само у /мањем/ дијелу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000[...]
