За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Василије Крестић: Хрватска на путу НДХ
Вечерње новости | 26. август 2015. Хрватско друштво не само да није направило отклон према фашизму и усташтву Другог светског рата, већ упорно наставља путем којим се кретало 1941. и 1991. године ИНИЦИЈАТИВА упућена председници Хрватске Колинди Грабар Китаровић да се усташки поздрав „За дом спремни“ уведе у службену употребу…
Вечерње новости, 23.8.2015, Иван Миладиновић: Хрвати спалили 3 милиона књига српских писаца
Вечерње новости | 23. август 2015. Сусрет са историјом: Највећи културолошки злочин после Другог светског рата десио се од 1991. до 2010. Уништавана дела од малих библиотека до водећих националних институција у Загребу ОДЛУКА Градског већа Вуковара да изменом статута града о забрани употребе ћирилице на јавним местима, уз лицемерно…
Витали ЖУЧНИ: Шабац — ратни злочин „претече ЕУ“
Принципијелни ЕУропски поклоници правде тврде, да свако зло има своје исходиште а злочин и то ратни, своје потстрекаче, притом ипак одлазећи сваког августа на колективни годишњи одмор (ваља се!), да их се Срби не би тада оправдано сетили. Пре више од века, тадашња Србија имала је неколико извозних лука на…
ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ, 19. 8. 2015, У позадини Церске битке
Познато је да је аустроугарска војска у наступању и повлачењу, од 12. до 24. августа 1914. године, починила нечувена зверства. Пре упада у Србију генерал Fülöрр, командант 9. корпуса, наредио је поступање према свима са највећом строгошћу, оштрином и неповерењем, јер је српско становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустријанцима и… Александар Чотрић: Уведимо и дан сећања на злочине комуниста
Вечерње новости | 19. август 2015. Од свих република бивше Југославије, Србија је била највише погођена злочинима комунистичких победника, иако је српски народ дао највећи допринос борби против нацистичког окупатора Поред дана сећања на српске жртве у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима деведесетих година прошлог века,… Вељко Ђурић Мишина: Дуг пут до меморијала
Вечерње новости | 19. август 2015. Пут до меморијала о српским жртвама у ХХ веку води од Музеја жртава геноцида. Музеј се најчешће помене узгредно када се говори о меморијализацији Старог сајмишта Мало је познато да у Београду већ две деценије постоји Музеј жртава геноцида. Створен је ради трајног сећања…
Не заборављамо – Памтимо
Борба за веру, 1. 6. 2022, Петар М. Милосављевић: „Македонска Црква“ - комунистичка творевина
Одмах по стварању македонске републике, нације и језика 1945, македонски комунисти су покренули акцију за стварање тзв. „Македонске православне цркве“. У том циљу је образован Иницијативни одбор, на челу са свештеником Нестором Поповским, из чисто политичких разлога и због черечења Српске православне цркве.
Патријарх Гаврило није хтео ни да чује ни дискутује о стварању „Македонске православне цркве“, исто као ни Архијерејски Сабор и Свети Синод.
По смрти Патријарха Гаврила, дошао је за Патријарха Викентије. Он је пре рата у Штипу био владика и познавао је добро ситуацију. Пристао је да прего[...]
ИН4С, Политикин забавник, 18. 11. 2023, Аутор чувене слике „Долазак Цара Душана у Дубровник“ – Марко Мурат, поносан на своје српско
На великој међународној изложби у Паризу 1900. године, која је на симболичан начин наговестила рађање новог доба, нашли су се бројни излагачи из целог света. Свако је у својој области и према могућностима приказао достигнућа у разним областима и делатностима: привреди, науци, техници и технологији, издаваштву, као и у уметности.
Међу уметничким делима у српском павиљону изложбе јасно се, по величини и начину сликања, издвајало велико платно младог српског сликара из Дубровника Марка Мурата (1864–1944) с темом „Долазак цара Душана у Дубровник”. Да ли због теме или нечег другог, на њој и на њ[...]
ИН4С, 6. 1. 2025, Годишњица славне Мојковачке битке: Јунаци су пали да би Србија и Црна Гора живјеле
Данас је годишњица славне Мојковачке битке у Првом свјетском рату, која је јединствена у историји ратовања по блиставој и задивљујућој побједи.
Битка је вођена од 6.1. до 8.1. 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успјешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење војске Краљевине Србије преко дјелова Црне Горе ка Јадранском мору, а самим тим и њена каснија евакуација на Крф.
Војском краљевине Црне Горе је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна операција војске Краљевине Црне Горе, која 1918. годин[...]
Глас Српске, Данас, СРНА, 14. 5. 2019, Танасковић: И без тајних докумената јасно да је Степинац знао за злочине усташа
Члан некадашње Мјешовите српско-хрватске црквене комисије за утврђивање историјских чињеница у “случају” Степинац српски дипломата Дарко Танасковић је оцијенио да је и без тајних докумената јасно да је кардинал Алојзије Степинац знао за злочине усташа.
Коментаришући медијске написе да постоји тајни документ и докази против Степинца, Танасковић каже за “Данас” да таквих докумената свакако има много, али да у вези са Степинцем и његовом улогом проблем није оскудица докумената, већ неспремност на хрватској страни да се они адекватно протумаче.
Према његовим ријечима, дилема папе Фрање о кан[...]
РТРС, 22.4.2016, У Млаки код Јасеновца служена литургија и помен жртвама усташког терора
На данашњи дан 1945. године извршен је пробој јасеновачких логораша. У храму Светог пророка Илије у селу Млака код Јасеновца, служена је литургија и помен жртвама страдалим у јасеновачким логорима.
Годишњица пробоја јасеновачких логораша, једна у Млаки, друга код јасеновачког Каменог цвијета. На једној страни Срби, на другој – државни врх Хрватске. Помену у Млаки, десетак километара од Јасеновца, служио је митрополит загребачки Порфирије, владика славонски Јован и умировљени владика Атанасије.
Литругији су присуствовали министри из Српске и Србије Дане Малешевић и Александар Вулин и пред[...]
