За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 12.2.2014, Годишњица покоља више стотина поткозарских Срба
Ових дана, у Дракулићу и Шарговцу крај Бањалуке, обиљежено је 72 године усташког покоља невиних српских цивила. Међутим, мало је познато да је и у селима Ивањска и Пискавица у исто вријеме почињен страшан масакр над више стотина Срба, углавном жена и дјеце. У исто вријеме, у фебруару 1942. године… Вести, 3. 2. 2014, Мистерија гробнице у јужном делу Косовске Митровице: Дајте нам кости предака
Копајући темеље за једну стамбену зграду, у јужном делу Косовске Митровице, у насељу Баир прошле недеље пронађена је гробница са 16 скелета за које се у први мах мислило да су посмртни остаци Албанаца страдалих 1999. године. Међутим, чим су стигли стручњаци брзо је закључено да су кости старе око… Вечерње новости, 15. 1. 2014, Убиство патријарха увертира за Први светски рат
Ликвидација Лукијана, највишег српског црквеног великодостојника 1913, била припрема за обрачун са Србијом. Беч и Пешта покушали да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава н Аустријанцима и Немцима одговарало Фердинандово убиство УБИСТВО патријарха српског Лукијана Богдановића, последњег архиепископа карловачког, у септембру… Академик Василије Крестић: Милост Хрвата купујемо националним достојанством (2.део)
Печат | 10. 1. 2014 | Љиљана Богдановић Ко данас заборавља јединствене интересе свеукупног Српства, тај или робује неким временом превазиђеним или актуелним идеологијама, или, можда и несвесно, помаже заклетим непријатељима српског народа Поводом недавног објављивања књиге „Историја Срба у Угарској 1790–1918“, са аутором овог капиталног дела историчарем и академиком… Академик Василије Крестић: Историја се немилосрдно поиграва са Србима
Печат | 27.12. 2013 | Љиљана Богдановић Због противсрпске политике Срби су о Мажуранићу говорили: „Добар песник, да је човек таки“. После овог, само овлашног осврта на хрватску компоненту у српској историји, мислим да се може рећи да је нисмо добро научили а и што смо знали трудили смо се… Политика, 26.12.2013, Подршка изградњи Меморијала српским жртвама геноцида
БЕОГРАД – Српски народ заслужује да се за његова страдања и његове жртве чује у свету и да човечанство сазна кроз какве је несреће све пролазио за само један век, речено је данас на састанку председника Србије Томислава Николића и делегације Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у… Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, СРНА, 25. 5. 2023, Обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић у Горажду
У месту Буквице код Горажда данас је обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић које су на данашњи дан 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ, а за овај злочин до данас нико није одговарао.
Председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је Срни да је ово још један од злочина за који, као и за многе друге, нико није одговарао.
Она је нагласила да су сви ови цивили страдали на кућном прагу, да су убијени и масакрирани, а за двоје се још трага.
"Претпоставља се да су злочин починили они [...]
Вечерње новости, 4. 12. 2023, ВАЖНА ИСТОРИЈСКА ГРАЂА: Објављена обједињена сведочанства 7.536 Срба о паклу логора у усташкој НДХ
ТЕБИ, Србијо, благородна и предобра мајко наша, упућујемо данас све молитве наше.
Теби, благословеној хранитељки приљежној и утјешитељки нашој једнородној. Уз Христос Васкресе, озарена љепотом и добротом дјела твојих, дјеца Твоја, Теби пребјегла кличу Ти данас громогласно: Хвала Ти и слава, Србијо лијепа!
Ово је део захвалнице коју је у Београду, уочи Васкрса 1942.године "далеко од гробова наших обиљежених и још необиљежених" срочио Вељко Сушић у име свих избеглица и прогнаника који су успели да се спасу из логора Независне Државе Хрватске и пребегну у Србију. Вељкова захвалница, уводник је [...]
Вечерње новости, 18. 4. 2023, Србија још броји жртве савезника: Пре 79 година на Ускрс почело бомбардовање Београда
НИ 79 година после једног од најстрашнијих бомбардовања које је доживела српска престоница, на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године, не зна се колико је тачно било жртава у више савезничких бомбардовања током 1944. године.
Страдали су уписивани у матичне књиге умрлих у београдским православним и римокатоличким црквама, док их у књигама сачуваним у џамији - нема. Процене погинулих премашују 2.000 (иако су Немци тврдили да их је било скоро 4.000), а само 16. и 17. априла страдала је 1.161 особа, а 1.468 тешко рањено. Многи су завршили у масовним гробницама, непописани, а највећа је била на Но[...]
СРНА, РТРС, 20. 7. 2025, Три деценије без правде за масакр у Горњим Магашићима
У Горњим Магашићима код Братунца данас су обиљежене 33 године од страдања осам цивила из овог српског села које су у породичним кућама убили припадници муслиманских оружаних снага из сусједних села Глогове и Бљечеве, и Сребренице.
Код спомен-обиљежја служен је парастос за 24 мјештана овог села убијених током одбрамбено- отаџбинског рата.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима, један је од најстравичнијих по свирепости, јер су сви убијени били цивили и убијени су у својим кућама.
Преживјели мје[...]
Вечерње новости, 4. 10. 2023, Геноцид у Старој Србији и Маћедонији: Столеће апокалиптичног страдања српског народа
Јастребов је сведочио о бескрупулозном процесу расрбљавања: убијањем, расељавањем, асимилацијом
ПРИЧУ о голготи Срба у 20. веку најлогичније је започети на историјском простору Старе Србије и Македоније који је од Маричке и Косовске битке у 14. веку до данас симбол српског страдања. За ослобођење ових простора у Првом и Другом балканском рату, према доступним подацима, који нису прецизни јер су архиве уништаване у светским ратовима, укупни српски војни губици износили су око 88.000 војника. Међу осветницима Косова 1912-1913. погинуло је 14.000, рањено 54.000, умрло 17.000 од рана и болести [...]
